Ako bismo 167. "večiti" derbi posmatrali kao boks meč za titulu u teškoj kategoriji, onda je Crvena zvezda uz kroše i direkt Ohija i Kataija krajem februara bacila Partizan na konopce, da bi tačno 48 dana kasnije imala priliku da zada završni udarac protivniku koji nije uspeo sam da se "iskobelja".
Štaviše, uz još koji udarac delovali su potpuno grogirano…
Međutim, kada su svi očekivali da Zvezda svim silama krene po tehnički nokaut, odlučeno je da se snaga ipak štedi, verujući da se borba može dobiti i u preostalih šest rundi, odnosno da nije potrebno žuriti i okliznuti se na znojavu fleku u ringu i tako dozvoliti protivniku preokret.
Legitimna taktika Dejana Stankovića za koju ćemo tek za šest kola, možda i ranije, moći da kažemo da li je bila ispravna ili nije, a koju navijači nisu tako lako progutali prošle večeri.
Odnosno, mnogo lakše bi je podneli da je Crvena zvezda pokazala makar delić onoga što je viđeno u prethodnom derbiju, a ne umesto toga bila krajnje bezopasna. Zbog toga i nema tu prevelike bojazni zbog remija, koliko zbog toga da su se igrači crveno-belih umorili.
Nije bilo oštrine viđene ovog proleća, pa je utakmica sa Partizanom možda i najslabija koju je Stankovićev tim odigrao u drugom delu sezone, a tako nije smelo da bude.
Ponovo je izbegnut trenutak da se pokaže nadmoć i dominacija, reči koje se toliko često koriste u rečniku "večitih" rivala, a koje su počele da se koriste i utakmicama u kojima nema pobednika, previše šansi ili lepote igre…
Zašto je to tako bilo?
PARTIZAN BIO ČVRŠĆI NEGO ŠTO JE ZVEZDA SPREMNA
Moglo bi se reći da je Crvena zvezda prethodni "večiti" derbi dobila veznim redom, pa nije iznenađenje što je Stanojević reagovao i pojačao ga Markom Jevtovićem. Zvezda na to nije imala odgovor sve do poslednjih petnaestak minuta, kada su svežinom sa klupe uspeli da odbiju sve nalete crno-belih i čak uspostave kontrolu nad dešavanjima na meču.
Ipak, netipično je od Dejana Stankovića da "na živo" nije menjao, posebno kada znamo koliko sitnih prepravki ume da napravi u toku utakmice.
Zvezda je odlučila da se prilagodi Partizanu sa onim što ima na terenu i da "preskače" sredinu loptama za Ohija i Pavkova, dok je Stanković u sličnim utakmicama - kada je bio primoran - znao da promeni formaciju i zaigra sa trojicom štopera ili sa dvojicom napadača.
Toga, bar na vreme, nije bilo, pa i to možda govori da je Stanković pod velikim pritiskom kada dođu "večiti" derbiji i da se ne usuđuje toliko često da upotrebi maštu, a ima je na pretek.
OHI I PAVKOV - GDE STE?
Kada bi se tražili najslabiji akteri u "večitom" derbiju - postojala bi samo dilema da li je lošiji bio Ohi u prvom ili Pavkov u drugom poluvremenu. Norvežanin je bio "nateran" da ne igra svoju igru, morao je mnogo više da se rve sa štoperima Partizana i redovno je gubio duele (3/18), dok je Pavkov ušao u igru baš zbog toga što je u tome znatno bolji. I zato što je dobro poznat po herojskim partijama. Sada je uradio sve suprotno.
Kršni napadač iz Begeča se uopšte nije proslavio i samo je uneo nervozu u redove svog tima. Odbijao se od igrača Partizana, ulazio u sukobe, pravio nepotrebne faulove i plesao na granici isključenja, čime bi potpuno upropastio svoj tim.
Bio je nešto uspešniji u duelima (10/22), ali je konstantno kasnio i nije delovao svežije od svojih protivnika koji su imali poluvreme više u plućima.
U finišu se Zvezdi otvorilo i nešto više prostora u kontrama, u kojima Pavkova nije bilo nigde, pa tako u ovom trenutku deluje da je za ovaj susret možda bilo prikladnije da su zamenili uloge, međutim ne možemo sve ni njima staviti na dušu - nešto je i do odsečenosti veznog reda i napada.
KATAI I IVANIĆ NISU BILI SVOJI
Najbolji fudbaleri Crvene zvezde su u sjajnoj formi ovog proleća, to se posebno odnosi na Kataija, međutim u 167. "večitom" derbiju nisu bili opasnost po gol Partizana.
Predaleko su bili jedan od drugoga, verovali ili ne razmenili su samo jedno dodavanje (!), dok ni individualno nisu napravili razliku. Poznati su kao igrači koji na dobru timsku odbranu mogu da odgovore potezom koji sve sruši, ali to je nedostajalo u derbiju, možda i zbog ozbiljnih defanzivnih zadataka koje su morali da poštuju na levoj i desnoj strani.
Navikli su da loptu traže između linija, ali ovoga puta su bili bolje pokriveni i bilo je manje rizika u igri Zvezde, pa je sa svakim minutom kojim nisu bili u utakmici - rasla i njihova nervoza.
Zbog važnosti za tim, možda ih je i Stanković predugo držao u igri, ali ne treba zaboraviti da je nekada njima potreban i sekund kako bi sve promenili. Ovoga puta nije ga bilo i to je najveći razlog zašto je Zvezda bila bezopasna.
BONUS OD SUVOG ZLATA
Kao što nema dileme oko najslabijih igrača, tako nema ni oko najboljeg pojedinca Zvezde u derbiju. Strahinja Eraković odigrao je dragovićevski, iliti kako bi Stanković rekao - "monstruozno". Delovalo je zaista kao da je jedan od najiskusnijih fudbalera na terenu, pa se niko tokom susreta nije zapitao da li je "bonus" ili ne.
Bio je sjajan u markaciji, hrabro je iznosio loptu i delovao sigurno u duelima, posebno na zemlji, pa tako ni Partizan nije imao preterano veliki broj šansi.
Zapravo, sem kod akcije u kojoj je Sanogo ispao i propustio Meniga po Rodićevoj strani i tako stvorio šansu za Terzića - Zvezda je imala dobro postavljen "bedem". Ulivao je sigurnost da će izdržati i jače napade Partizana, pa već sada može da se govori o tome koliko su Dragović i Eraković napredovali kao tandem tokom ovog proleća. Štaviše, možda bi moglo da se diskutuje i da li je ovo najbolji štoperski par koji je Zvezda imala od 2017. godine.
Ono što može da ih brine je da će se možda na leto rasformirati, u ovom trenutku više deluje zbog potencijalnog odlaska Erakovića, dok bi Dragović mogao da ostane...
SVE JE I DALJE U RUKAMA ZVEZDE
Kada navijače prođe "ljutnja" što Zvezda nije igrala u skladu sa očekivanjima i prolećnim partijama, shvatiće da je i dalje sve u rukama Dejana Stankovića i njegovih momaka. Čak iako Partizan dobije svih preostalih šest utakmicama, Zvezdi je neophodno da ne izgubi nijednu - i odigra najviše jedan remi - što ne bi trebalo da bude preveliki problem u ovakvoj konkurenciji u Superligi.
Jedini tim koji joj je Zvezdi uz Partizan pravio probleme ove sezone, surdulički Radnik, bori se za opstanak u plej-autu, dok je Vojvodina u tragičnoj formi i nije u poziciji nikome da preti, kamoli četvorostrukom uzastopnom šampionu.
Zvezda tako ima još šest "finala" do ponovnog podizanja pehara, a sada mora samo da se pazi da protivnik koji se podigao iz konopaca ne napravi filmski podvig.
Već u narednom susretu u Bačkoj Topoli moraju da pokažu da je meč sa Partizanom bio tek loš dan koji se neće ponoviti, odnosno da je u njihovim pesnicama ostalo dovoljno energije kojom će preostale izazivače srušiti na zemlju, odnosno da se ipak tako osvajaju titule, kao što kaže Stanković.
Prvog protivnika nisu dokrajčili kada su imali šansu, drugima ne smeju da dozvole ni da se ponadaju.