Vojvodina je treći klub u Srbiji, ali to ne pokazuje na mnogim poljima. Manji klubovi preskočili su je u rezultatima, ali i u poslovanju. Jednostavno ne umeju da prodaju fudbalera...
Samo ove nedelje odjeknule su dve "bombe" u srpskom fudbalu, a nisu u pitanju Crvena zvezda ili Partizan. Čukarički je nastavio svoje sjajno poslovanje prodajom napadača Marka Rakonjca za 2,5 miliona evra u Lokomotivu iz Moskve, dok je lučanska Mladost na korak od realizacije transfera Nemanje Gordića u Mančester siti.
Nezvanično, za njega bi mogli da dobiju 3 miliona evra, što bi bila najveća prodaja u istoriji kluba, a to je samo još jedan dokaz koliko se forsiranje mladih fudbalera isplatilo čak i timovima koji se ne bore za Evropu. Nije mali broj primera koji pokazuju da srpski klubovi sve bolje prodaju igrače u inostranstvo, posebno tinejdžere, međutim nisu se svi uklopili u zahteve tržišta. Ima i negativnih primera poput Vojvodine koja gotovo nikoga ne može da proda.
Vojvodina ima jednu od najboljih omladinskih škola na Balkanu, ako ne i šire, iz nje su izašli igrači poput Dušana Tadića, Sergeja Milinković-Savića ili Mijata Gaćinovića, ali već godinama traje "suša".
Odnosno, i oko toga bi moglo da dođe do rasprave... Izlazili su iz Vošine škole talentovani fudbaleri, ali klub od toga nije uspevao da zaradi. Slobodan Tedić i Petar Mićin su otišli zbog dugovanja, a onda iz Čukaričkog ostvarili unosne transfere koji su klubu sa Banovog brda doneli ukupno 5,5 miliona evra. To je mogao da bude i novac koji je stigao na "Karađorđe" da su im na vreme isplaćivane stipendije, odnosno da su imali više prostora u prvom timu.
Vojvodina tako u poslednja dva prelazna roka nije zaradila ni dinara, a poslednji transfer kojim bi mogli da se pohvale je odlazak Ranka Veselinovića za 600 hiljada evra u MLS ligu.
Ipak, ako se uzme u obzir da je u jednom trenutku Crvena zvezda želela da kupi kapitena Vojvodine i za tri puta više novca, onda je jasno da ni u ovom slučaju klub iz Novog Sada nije naročito dobro poslovao. Propustili su, kao i mnogo puta do sada, priliku da prodaju igrača na vrhuncu, sve čekajući da će zarada biti i veća...
SEDAM GODINA BEZ "MILIONSKOG" IGRAČA
Vojvodina kao treći najveći klub u Srbiji ne kaska više samo za Crvenom zvezdom i Partizanom, nego i za Čukaričkim, TSC-om, Voždovcem, Radničkim, pa i Spartakom kada je u pitanju poslovanje.
Potpuno suludo zvuči da je poslednji dobar (čitaj: unosan) prelazni rok viđen još u sezoni 2015/16 kada su za Mijata Gaćinovića, Mirka Ivanića i Srđana Babića zbirno dobili 3,25 miliona evra. To su ujedno i poslednji "milionski igrači" koje je Vojvodina prodala, a od tada tek povremeno se dogodi izlazni transfer koji nije pod oznakom "čisti papiri".
U poslednjih šest sezona Vojvodina je od prodaje fudbalera skupila nešto manje od 4 miliona evra (najviše za Rosića, Malbašića, Veselinovića), što je recimo skoro koliko je Čukarički zaradio za poslednjih mesec dana.
Osim pomenutog Rakonjca, Čukarički je u martu ostao bez golmana Đorđa Petrovića koji je za nešto više od milion evra otišao u MLS, dok su u januaru prodali i Đorđa Jovanovića. Od transfera u Makabi inkasirali su skoro dva miliona evra, pošto su ga prethodno doveli bez obeštećenja.
Čukarički je tako u prethodnih šest sezona zaradio oko 23 miliona evra, odnosno skoro šest puta više nego Vojvodina, što je zaista nedopustivo ako se uzme u obzir istorija novosadskog kluba.
NIJE SAMO ČUKARIČKI...
U periodu dok Vojvodina nije uspevala da zaradi od igrača - znali su da se proslave i znatno manji srpski klubovi. Spomenuli smo primer Mladosti iz Lučana koji će od Nemanje Gordića, koga su sa 16 godina "gurnuli u vatru", zaraditi oko 2,5 miliona evra i verovatno procente od dalje prodaje, ali nisu samo oni...
Radnik je zaradio od Igora Zlatanovića u Majorku (1,3 miliona evra), Voždovac od Filipa Stuparevića u Votford (2,25 miliona), dok je Radnički prodao dvojicu igrača u Olimpijakos (Čumića i Ranđelovića) za preko milion evra.
Šta tek reći za Spartak iz Subotice koji u svakom prelaznom roku proda makar jednog igrača za lep iznos. Nisu u pitanju milionski iznosi, ali su opet veći nego što je Vojvodina pravila u poslednje vreme. Tako su zarađivali od transfera Đorđa Ivanovića, Nemanje Nikolića, Stefana Miloševića, Ognjena Mudrinskog, Dejana Kerkeza, Mileta Savkovića ili Nemanje Tekijaškog, ali čak ni dolazak njihovog sportskog direktora nije promenio sliku na "Karađorđu".
Ljubiša Dunđerski je letos zajedno sa Slavoljubom Đorđevićem postavljen na kormilo Vojvodine, ali nakon očajnih rezultata ovog proleća obojica su napustili klub i trenutno je "stara dama" bez sportskog direktora.
Prethodno u red Vojvodinu nisu uspeli da dovedu ni Nikola Lazetić ni Saša Drakulić, dok je jedno vreme situacija bila toliko haotična da je klub plaćao obojicu - i nijedan nije radio posao sportskog direktora. Na to je svojevremeno upozoravao i njihov bivši trener Nenad Lalatović.
"Voleo bih da imam sportskog direktora, ovo je Vojvodina i moram to da kažem. Ne mogu da zovem gospodina Bajatovića, gospodina Aproa, gospodina Gajića da pričamo o takvim stvarima. Ljudi imaju svoj posao i jako mi je teško da nemam sportskog direktora. Imam ga na papiru, on prima platu, ali ga nemam", pričao je Nenad Lalatović pre dve godine i situacija se nije mnogo popravila od tada.
IMA LI TALENATA U VOJVODINI?
Sa prosekom od 25,2 godina Vojvodina pripada grupi starijih ekipa u Superligi (deseta najstarija od 16), ali to je zato što ima i dosta iskusnih igrača koji "kvare" prosek.
Ruku na srce, ni talentovani igrači iz škole od kojih se mnogo očekivalo nisu više tinejdžeri. Mladen Devetak ima 23 godine, Mihajlu Neškoviću su već 22, Mirko Topić 21, Dejan Zukić za koji dan slavi 21. rođendan, a očekivalo se da će već odavno napustiti "gnezdo" i doneti Vojvodini novac.
Prave ponude nisu stigle, pa je tako već stigao "novi ešalon" igrača od kojih su velika očekivanja. Sada se najviše gleda ka Vladanu Novevskom (19) i Urošu Kabiću (18), za koga se navodno interesuje Torino, ali je to još daleko od realizacije.
Sve to govori da se u školi fudbala "Ilija Pantelić" i dalje radi vrlo dobro, ali da problem nastaje pri integraciji fudbalera u prvom timu. Vojvodina je do sada odbijala da poveruje da je moguće doći do rezultata i zarade od mladih igrača, okrenula se samo rezultatima i "jurnjavi" za Evropom, a na kraju je ostala bez obe stvari.
Trebalo je da dolazak Milana Kosanovića, koji je imao trogodišnji plan razvoja, promeni mnogo toga u Vojvodini, ali nažalost preminuo je i pre nego što je prionuo svom snagom na posao.
Njegova vizija bila je da se Vojvodina podmladi i da igrači iz omladinske škole imaju prioritet. Parola "svako ko ima preko 19 je već star" trebalo je da bude vodilja nove vizije u klubu, ali nije do kraja ispoštovana posle njegove smrti - iako je trener Slavoljub Đorđević zaista i koristio dosta mladih fudbalera.
To nije bilo dovoljno i da bi stasali, ili zaigrali fudbal kakav recimo igra Čukarički, tako da je "stara dama" trenutno na tek sedmom mestu i sa malim šansama da igra Evropu naredne sezone.
Jedino ako osvoji Kup Srbije, ali sada nema Nenada Lalatovića.