Slavne sezone Miloševića i Kežmana donele su im angažmane u inostranstvu, ali ne i trofeje u crno-belom dresu. Rikardo Gomeš to želi da promeni.
Bori se Partizan do samog kraja. Posle odlične sezone u Konferencijskoj ligi i stizanja do osmine finala, u domaćim takmičenjima je i dalje sve otvoreno. U Superligi su na dva boda od Crvene zvezde i moraju da se nadaju kiksu "večitog" rivala ne bi li osvojili titulu, dok će u sredu (16.30) protiv Vojvodine pokušati da se plasiraju u finale Kupa Srbije.
Dakle, "dupla kruna" je i dalje u igri crno-belima, a na putu do nje mogao bi da im dodatno pomogne raspucani Rikardo Gomeš. Stigao je istorijski učinak Sava Miloševića, mogao bi da pretekne i rekordera Mateju Kežmana, ali pogled u istoriju kao da govori - Partizan ima "prokletstvo" rasnih golgetera!
Rikardo Gomeš se prošlog leta vratio u Humsku i pokazao da je bio pun pogodak. Mada bi crno-belima moglo štošta i dobro i loše da se kaže o silnim povratnicima koji su se prethodnih godina poput roda vraćali u Humsku, za momka sa Zelenortskih Ostrva dilema nema.
Do sada je u svim takmičenjima ove sezone postigao 34 pogotka i učinio da se njegov učinak stavlja rame uz rame sa onim koje su tokom poslednje decenije prošlog veka imali Milošević i Kežman.
Rikardo je trenutno prvi strelac Superlige sa 26 golova, a ne treba smetnuti s uma ni da je tome pridodao i osam asistencija. Uz to, sedam golova na evropskoj sceni propratio je i jedan gol u Kupu Srbije, pa je Rikardo stigao učinak Sava Miloševića iz sezone 1994/95.
Milošević je tada, u poslednjoj sezoni pre odlaska u Aston Vilu, postigao 30 golova u tadašnjoj Prvoj ligi SR Jugoslavije, uz četiri pogotka u Kupu (naši klubovi nisu igrali evropska takmičenja zbog embarga).
Ali Rikardo ima još koga da stigne. Mateja Kežman je u sezoni 1999/2000 bio za pogodak bolji - postigao ih je čak 35! Od toga, 27 u Prvoj ligi Jugoslavije, šest na evropskoj sceni i dva u nacionalnom kupu. Rikardo do kraja sezone pred sobom ima još tri ili četiri utakmice da taj rekord obori.
No, ono što upada u oči je činjenica da ni Milošević ni Kežman tih godina nisu pomogli Partizanu da se dokopa trofeja. Te 1995. godine, crno-beli su završili iza Zvezde sa četiri boda zaostatka. Pet godina kasnije, ni 101 bod ni 111 postignutih golova nisu bili dovoljni da se stignu crveno-beli Ljupka Petrovića.
U kup takmičenjima je Partizan tada ispadao i pre polufinalne runde (četvrtfinale i osmina finala), pa će Rikardo imati pred sobom dovoljno motivacije da promeni neke stvari kada su u pitanju sezone crno-belih sa dominantnim golgeterima.
Neće to biti samo da nadmaši Miloševića i obori rekord Mateje Kežmana, već i da povede Partizan ka trofejima za koje se u Humskoj i dalje bore...