"Jedva sam čekao da što pre uđem u zgradu", pamti Dragan Stojković Piksi i danas, iako je prošlo mnogo godina.
Obraćajući se brojnim gostima u dupke punoj sali Kombank dvorane, Dragan Stojković Piksi govorio je o knjizi autora Nebojše Petrovića "Sve za deset", posvećenoj upravo karijeri selektora Srbije i jednog od naših najboljih igrača u istoriji. Za mnoge i najboljeg.
Tokom posećene promocije, pred brojnim legendama, Piksi je otkrio i detalje svog dolaska u Crvenu zvezdu iz Radničkog iz Niša 1986. godine. Bio je to jedan od najzvučnijih prelazaka u istoriji fudbala na ovim prostorima i sve je najpre čuvano pod velom tajne, a onda je ozvaničeno uz potpunu euforiju navijača Zvezde.
"To je zaista bila drama", prisetio se Piksi pred članovima svoje porodice i gostima. "Sve što se dešavalo pre toga, za vreme te noći, posle toga... Bio je to 10. jul 1986, kada sam zvanično postao član FK Crvena zvezda. Jesam potpisao ugovor u minut do ponoći, međutim papirologija i sve što je potrebno stiglo je tek u pola dva posle ponoći. Neko je rekao da to nije regularno, da je ugovor ništavan. Čekao se čovek iz Niša da donese tu dokumentaciju. To je istinito opisano u knjizi", rekao je Piksi.
Navijači Zvezde koji su tada prisustvovali Piksijevom dolasku i danas to sigurno pamte, kao što se toga seća i peta Zvezdina zvezda.
"Doživeo sam tada nešto u šta nisam mogao da verujem, mislio sam da to sanjam. Toliki broj ljudi je došao ispred FS Beograda, gde sam trebao da potpišem ugovor. Sećam se da je bio špalir ljudi, navijači Zvezde su bacali crvene ruže i postavili crveni tepih dugačak 20-30 metara. Kad sam izašao iz auto i video da gazim po tom cveću i tim ružama, nisam mogao da verujem, mislio sam da sanjam. Jedva sam čekao da što pre uđem u zgradu. To je bilo nestvarno. Video sam veliku popularnost i odgovornost koja me čeka, ali sam verovao i samo jedva čekao da istrčim na teren i da počnem da treniram, da cela ta situacija prođe što pre, da bih mogao da šutiram tu loptu", rekao je on.
Piksi je u Zvezdi igrao od 1986. do 1990, predvodio je crveno-bele do dve titule, uz "duplu krunu" 1990, a onda je otišao u Olimpik Marsej, koji mnogi danas zovu i "Pari Sen Žermenom tog vremena". Tamo je zaigrao uz Žan-Pjer Papena, Erika Kantonu, Krisa Vodla, Manuela Amorosa, Didijea Dešana, Žana Tiganu, Abedija Pelea... Trener je bio Franc Bekenbauer i preuzeo je tim nedugo nakon osvajanja Svetskog prvenstva 1990. godine.
Spletom okolnosti, on je na kraju te prve sezone igrao baš protiv Crvene zvezde u finalu Kupa šampiona, u kojem su crveno-beli ispisali istoriju i postali prvaci Evrope, a potom se popeli i na krov sveta.