Fudbalska Srbija ima novu generaciju igrača (2005.) koja po svemu do sada prikazanom obećava mnogo, a tome u prilog i dobro izdanje na startu Prvenstva Evrope u Izraelu. Reprezentacija koja je na putu do 16 najboljih selekcija eliminisala Hrvatsku u prvom krugu, zatim u elit rundi kvalifikacija i Sloveniju, igrala je nerešeno (1:1) sa Belgijom, ali pristup, zalaganje, jedinstvo tima i činjenica da se radi o grupi koja nikad ne odustaje, mogu biti najava novih lepih vesti iz Herzlije (okrug Tel Aviva).
Naravno, nije sporan ni kvalitet, a šira fudbalska javnost tek će da se upozna sa velikim talentom momaka koji u svakoj izgovorenoj rečenici, ispred sebe stavljaju tim. Selekcija koju svojim ponašanjem, trenerskim znanjem i velikim igračkim iskustvom, putem uspeha, ali pre svega njenog dobrog sazrevanja, vodi Radovan Krivokapić, u petak 20. maja (13,30) ima novi test, rival u 2. kolu grupne faze je selekcija Turske.
"Turska je protivnik koga dobro poznajemo. Bili smo rivali u drugom krugu kvalifikacija u Sloveniji, kada smo slavili posle dobre igre i mnogo uzbuđenja (3:2). Bilo je važno da se u ova dva dana ekipa oporavi od velikih napora u meču sa Belgijom. Znamo šta hoćemo, znamo koliko možemo, želimo pobedu, želimo tri boda koja bi nas približila narednom cilju, a to je plasman u četvrtfinale. Turska je jak protivnik, imaju dobre pojedince, ali imamo i mi kvalitet. Momci su mnogo puta do sada pokazali veliku zrelost za njihov uzrast, imaju karakter pobednika, nikad ne odustaju. Sjajna su grupa, pokazuju to na terenu i van njega. Mogu mnogo, ja i moji saradnici smo tu da im pokažemo put. Uživaju u ovom boravku u Izraelu i ne kriju da im je želja da ostanu što duže", ne ostavlja dilemu Radovan Krivokapić.
Generaciju 2005. kao kapiten predvodi Aleksandar Stanković, koji sam kaže da je "prvi među jednakima". Niko ne prelazi "crvenu liniju", van terena grupa je za primer, a na terenu, svi rade jedan za drugoga. Nema izgubljene lopte, ako neko pogreši, drugi se trudi da to ispravi. Svako sebe, ali i onoga do sebe, gura do krajnjih granica. Jedan od onih koji pleni pristupom, ali i pojavom, znanjem, beskompromisnim startovima, jeste i Jan Karlo Simić. Rođen u Nemačkoj, zahvalio se njihovoj fudbalskoj federaciji na pozivu da mu konačno opredeljenje bude dres "pancera".
"Nisam razmišljao ni sekunde, naravno ni moji roditelji. Majka mi je rođena u Višegradu, otac u Koblencu, svima nam je izbor bio samo Srbija. Debitovao sam kod selektora Krivokapića na turniru 'Miljan Miljanić'" – ističe Simić. "Sjajno sam prihvaćen, grupa je zaista dobra. Mi nismo samo tim, mislim da smo više od toga. Mi smo kao familija. Borimo se za sebe, ali ono što je veoma važno, borimo se svi za tim. I to je naša najveća snaga. Nismo saigrači, mi smo braća".
Jan Karlo zrelo govori i razmišlja za svoje godine.
"Imamo naravno dobre pojedince, ali najjači smo kao tim. Pokazujemo to u svakom meču, videlo se to tokom kvalifikacija. I protiv Belgije nismo odustajali posle primljenog gola, nisu nas pokolebali ni oni promašaji kada smo već u prvom poluvremenu mogli da rešimo meč u svoju korist. I to se u našem pristupu neće menjati. Ovo je tim koji nikad ne odustaje. Veliki je to kvalitet, to me posebno čini ponosnim.
Ne krije talentovani defanzivac Štutgarta da je za saigrače i njega privilegija da budu učesnici Prvenstva Evrope…
"Ovde se nalazi 16 najboljih reprezentacija u Evropi, jednom u životu imaš šansu da učestvuješ na ovom takmičenju. Priliku da se izmeriš sa najboljima. A ja sam vaspitan da uvek dajem sve od sebe, da uvek želim više i bolje, jednostavno takav mi je karakter, da se borim da pobedim".
Turska je poznanik iz kvalifikacija?
-Dobra su ekipa, znamo se iz Slovenije. Mi želimo pobedu, hoćemo tri boda. Očekuje nas velika borba svih 90 minuta. Nadam se da ćemo ostvari cilj – rekao je Jan Karlo Simić, igrač za koga će u Srbiji mnogi tek da čuju, jer se radi o ogromnom potencijalu, defanzivcu fantastičnih mogućnosti, igraču koji može da odgovori na više pozicija u timu, kao centralni bek, ali i kao zadnji vezni. Budućnost Srbije.