Engleski veteran Dani Drinkvoter (32) proveo je najbolje godine karijere i života u Lesteru od 2012. do 2017, sa tom ekipom je postao i šampion Premijer lige, a onda je otišao u Čelsi u transferu od oko 40 miliona evra. I napravio najveću grešku.
Čim je došao kod Antonija Kontea u Čelsi doživeo je povredu lista, od koje se oporavljao do sredine jeseni i ni u jednoj fazi sezone nije dobio poverenje Italijana. Odigrao je samo 22 utakmice za "plavce" u svim takmičenjima i narednog leta napustio tim.
"Bilo je to u poslednjem satu prelaznog roka, kada su me dovukli u kancelariju, što uopšte nisam očekivao. Rekli su mi 'Ne mislimo da ćeš biti u našim planovima. Govorio je to Sari, a Đanfranko Zola je prevodio. Ostao sam u čudu - 'Šta?'", rekao je "Drinki" u intervjuu za Skaj sports.
Poznati engleski fudbaler, koji pokriva pozicije u veznom redu i odbrani, nije mogao da veruje šta čuje. "Sve to mi kažete sat pre kraja prelaznog roka? Potrebno mi je vreme", rekao im je. "Ne, ne, imamo klubove u inostranstvu koje bi trebalo da pogledaš", rekli su mu, a Drinkvoter je izričito to odbio. "Ne, imam malog sina i on je moj prioritet. Zato sam odlučio da ostanem do januara", otkrio je fudbaler.
Drinkvoter je potom odlazio na pozakmice u Barnli, Aston vilu, Kasimpašu i Reding, a ovog leta je konačno i definitivno napustio "plavce".
"Osećaj je kao da sam bacio pet najboljih godina svoje karijere. Šta da sam ostao u Lesteru, šta da se nisam povređivao, šta da sam imao drugačiji tretman u klubu. Sve su to znakovi pitanja i frustrira me do kraja. Nemojte da pomislite da se i dalje ne nerviram zbog toga kako je sve prošlo. Ali sa drugane strane, udaram se i zbog toga što ništa ne mogu da promenim", izjavio je Drinkvoter.
On je prošao kompletnu omladinsku školu Mančester junajteda, u tom klubu stasavao od 1999. do 2012, a onda je posle pozajmica Hadersfildu, Kardifu, Votfordu i Barnsliju našao sreću u Lesteru. U tom klubu je stigao i do reprezentacije Engleske, za koju je odigrao tri utakmice.
"Da li mogu da pomognem sebi? Zato sam odlazio na pozajmice, zato sam išao u Aston vilu i Barnli, što se nije pokazalo kao dobar potez. Nikad nisam ni pomišljao da bih mogao da odem u Tursku sa više od 30 godina. To je isto razlog zbog kojeg sam otišao u Čempionšip. Pokušavao sam da uradim dobre stvari i dok sam to pokušavao, nešto je krenulo po zlu", rekao je Drinkvoter.
Poznati fudbaler priznaje da je u Čelsiju imao i mentalnih problema, pogotovo kada je optuživan da olako shvata situaciju i da uživa iako ne igra. "Ništa od toga nije bilo tačno. To da sam 'živeo život' trajalo je dve nedelje. Kad shvatate da niste uključeni u mečeve, već da samo trenirate i možete da izlazite... Voleo sam sve to. Ali iza svega toga uvek postoji stvar koja vas izjeda. Ako u tim trenucima kao osoba niste dovoljno otvoreni da pričate sa pravim ljudima, sve to vas sažvaće. To nisam shvatao sve dok nije sve otišlo predaleko. Uvek sam mislio: 'Snažan sam momak, mogu da se izborim sa tim'", otvorio je dušu Drinkvoter.
"Patio sam od mentalnih problema 2019. Baka mi je umrla, deda mi je umro, ocu je dijagnostikovana leukemija, izgubio sam psa i pio sam dok sam vozio. Sve to, prosto, nisam ja. Napravio sam veliku grešku. Borio sam se za svog sina, što je konstantno trajalo i takođe je imalo svoju cenu... Sve to me je udarilo i bio sam izgubljen", dodao je fudbaler.
Drinkvoterov zaključak je bio prost - kada je u fudbalu sve išlo kako treba, lakše se suočavao sa svim ostalim problemima. Ali kada stvari nisu išle tako dobro, sve se činilo preteško. "Definitivno mislim da je to bila najniža tačka na kojoj sam bio. Nisam mislio da sam pao u depresiju, ali otišao sam da vidim sportskog psihologa", rekao je Drinkvoter.
Nakon što je proveo prošlu sezonu u dresu Redinga u Čempionšipu (drugoj ligi Engleske), Drinkvoter je dočekao ovaj prelazni rok sa obnovljenim samopouzdanjem, sa telom u takmičarskom ritmu i sa velikim motivima da nastavi da se bori u karijeri.
"Došao sam u tim i posle osam utakmica sam pomislio da ću da letim. Posle 20 utakmica pitao sam se - šta se događa ovde? I dalje se nisam osećao dovoljno spremnim i nisam mogao da povratim 'oštrinu'. Osećao sam da ne doprinosim timu kako bi trebalo... Onda mi se vratio osećaj, posebno u poslednjem delu sezone. Novi trener je došao i bilo je sve dobro. Pomogao mi je i osetio sam da i ja pomažem ekipi. To je bio prvi put da sam uživao u fudbalu poslednjih godina".