Čuveni trener Miroslav Ćiro Blažević imao je emotivno izlaganje na društvenim mrežama.
Legendarni trener Ćiro Blažević (87) imao je emotivno izlaganje na društvenim mrežama. Pričao je o životu i smrti i svemu kroz šta je prošao do sada.
Uz knjigu srpskog pisca Ive Andrića prisetio se svega toga i istakao da "zna da je njegovo vreme prošlo i da polako odlazi sa ovog sveta". Ponovo ima rak i ne veruje da će uspeti da pobedi opaku bolest još jednom.
"Andrićevi 'Znakovi pored puta' možda nije baš idealna knjiga za poneti na plažu, pogotovo ako vam plaža nije blizu (knjiga ima preko 600 stranica), ali svakako je vredi pročitati još ovog leta. Odmah posle one Mitrovićeve koju sam sinoć preporučio. Reč je o fragmentima njegove životne i duhovne borbe, mudrostima do kojih je došao tokom svog veka i nekih zanimljivih dešavanja sa njegovih putovanja", počinje izlaganje Ćiro.
Zatim prelazi na delove koji njega najviše pogađaju...
"Najviše se, međutim, bavio upravo onim pitanjima koja i mene u poslednje vrijeme najviše zaokupljuju: pitanjima života i smrti. Borim se, naime, s permanentnom mišlju da je moje vreme prošlo i da polako odlazim s ovoga sveta. Moji prijatelji, igrači iz moje generacije, svi oni su već odavno sahranjeni. Samo sam ja živ. Život je kratak, kaže to i Andrić u ovoj velikoj knjizi, a ja sam se - kada gledam ovako unazad, na što me ova knjiga konstantno tera - napatio i previše."
Svoje emotivno izlaganje nastavlja sećanjima na neke situacije iz života.
"Kad rezimiram ceo svoj život, onda imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i da toliko plačem, da nikada ne prestanem. Ništa me u životu nije mimoišlo! Dva raka sam imao, a sada se, evo, pojavio i treći. U detinjstvu sam bio takva sirotinja da sam gaće na štapu nosio, a kasnije u mladosti, kada sam se već bio i oženio, supruga i ja nismo znali hoćemo li imati za ručak ili nećemo. Život mi je bio jedna obična havarija i trebalo je sve to proći", piše Blažević.
Poseban deo posvetio je svojoj majci koja, nažalost, nije doživela da vidi njegove uspehe.
"Ni ovaj trenerski posao, koji možda iz drugog ugla drugačije izgleda, nije ništa drugo nego jako malo satisfakcije, a puno razočaranja... A, moja majka, koja je bila jedna svetica, i koja je toliko verovala da ću ja uspeti u životu, te da ću postati neko i nešto, nije doživela da vidi kako sam uz mukotrpan rad na kraju ipak napravio nešto od sebe. Umrla je u vreme moje najveće bede i to mi je neizmerno žao jer znam kako roditelj, pogotovo tako plemenit kao što je to bila moja majka, želi da mu dete uspe. U amanet mi je ostavila da se pobrinem za svoje sestre iako sam bio najmlađi, toliko je, eto, bila uverena u moj uspeh, a ja sam to zaista i učinio. Tešim se time da je ona to negde odozgo ipak videla, ali da vam budem iskren, mala je to uteha..."
Vratio se potom na knjigu Ive Andrića.
"Možda ova Andrićeva knjiga, palo mi je upravo na pamet dok ovo pišem, nije preteška za plažu samo zbog velikog broja stranica, već bi i sadržaj mogao biti malo lakši za ove tople dane, neki koji ne navodi na ovakve misli, ali moja preporuka svakako i dalje stoji. Možda ne mora biti preporuka baš za leto, ali za jesen svakako - i to onu životnu", poručio je Blažević.
Ćiro je uz to objavio i jedan kratak snimak i otkrio je šta mu je u posveti Andrićeve knjige napisao glumac Emir Hadžihafizbegović.
"Nije slučajno da ste se Andrić i ti rodili u istom gradu. Obojica ste me oplemenili i učinili boljim čovekom. Hvala ti dragi Ćiro što si još davno dozvolio da ti se približim. Volim te puno, tvoj Emir", zaključio je Blažević.