Siniša Mihajlović je na najbolji mogući način opisao atmosferu koju prave navijači Crvene zvezde koja je bila dovedena do "usijanja" kada je u goste dolazimo Dinamo Drezden u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 1991. godine.
Crvena zvezda će u utorak (21.00) igrati revanš plej-ofa za Ligu šampiona i to pred krcatim stadionom. Već sada je prodato preko 35.000 ulaznica za meč sa Makabijem i čini se da će sve karte "planuti" do kraja vikenda, pošto vlada nezapamćeno interesovanje, možda ne baš kao kada je u Beograd 1991. godine dolazio Dinamo Drezden, ali svi se u klubu nadaju sličnoj atmosferi. Tada je legendarni komentator Milojko Pantić u prenosu istakao da takve scene nije video još od rekordnog susreta sa Ferencvarošem iz sedamdesetih, kada je izvan stadiona ostalo preko 20.000 hiljada bez dragocenog papira.
Stoga nije loše da se podsetimo istorijske utakmice Crvene zvezde i Dinamo Drezdena u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona odigrane 6. marta 1991. godine, a niko bolje nije opisao atmosferu u Beogradu tog dana nego Siniša Mihajlović.
Bila je to zapravo prva evropska utakmica legendarnog Mihe u dresu Crvene zvezde. Rukovodstvo tadašnjeg jugoslovenskog šampiona shvatilo je da imaju realne šanse da se bore za "ušati pehar" i zato je na polusezoni hitro reagovalo i angažovalo jednog od najboljih mladih igrača velike zemlje.
Siniša Mihajlović je stigao iz Vojvodine, sa kojom je bio šampion 1989. godine u eri Ljupka Petrovića, a taj "ceh" košta je mnogo - Dragan Džajić i Vladimir Cvetković su izbrojali milion nemačkih maraka kako bi pronašli poslednji deo slagalice.
Iako se pamti da je SIniša Mihajlović tog proleća "naterao" Augentalera na autogol u 90. minutu meča protiv Bajerna iz Minhena za finale Kupa šampiona, kao i da je postigao pretposlednji penal u seriji u finalu protiv Marseja u Bariju, mnogi ne znaju da je na evropskom debiju protiv Dinama "hteo da pobegne" sa stadiona.
Nije se uplašio Nemaca, nego nestvarne buke navijača Crvene zvezde koji su priredili spektakl na tom meču sa Dinamom, a to je otkrio tokom intervjua u dokumentarnom filmu "Najlepši dan života".
"Pre izlaska na teren u onom tunelu ispod severa, stavim ruku na zid da se oduprem da istegnem nogu i osetim kako zid treperi i ne čuje se ništa. Robi je bio pet metara od mene, ja mu nešto govorim, a mi se ne čujemo - samo otvaramo usta. To je bila buka, atmosfera...", prisetio se Siniša Mihajlović tog martovskog dana pre 30 i kusur godina.
"Znaš, kad izađeš na teren ispod severa, pa kad onako hukne. I kako smo izašli i čujem onom 'uuuuaa' i ja trčim, gledam ispod oka, sve puno, i mislim se... 'Miha, koji ti je ku*ac trebalo da dođeš ovde da igraš'. Da mi je neko rekao vrati se nazad, vratio bih se nazad, ali niko ništa ne govori i morao sam da igram. Gledam, mislim se... Imao sam pet minuta tremu i posle me pustilo. Stvarno taj oseća na Marakani, to je bila životna želja za mene, ali nisam se nadao da će biti toliko ljudi i da je takav pritisak. Nisam se uplašio, ali da mi je rekao izađi i nemoj da igraš - ja bih mu se zahvalio", sasvim ozbiljno je ispričao Siniša Mihajlović koji nije ni slutio da će za nepuna dva meseca od tada od tada stadion "eksplodirati" zbog njega.
Na susretu sa Dinamom strelci su bili Prosinečki, Binić i Savićević, da bi 24. aprila 1991. godine na istom stadionu Mihajlović poslao loptu u sredinu, a ostalo je istorija.
"I onda smo dali taj gol slučajno. Augentaler je savladao Aumana i dan-danas ne znam kako se desilo. Bog nas je pogledao!".