Argentinski napadač Adolfo Gaič trebalo bi da stigne na jednogodišnju pozajmicu iz moskovskog CSKA.
Crvena zvezda koristi poslednje dane prelaznog roka da dodatno promeni igračku kadar i pripremi se za napornu borbu na tro fronta, a kao potencijalno pojačanje srpskog šampiona pojavio se napadač iz Argentine. Adolfo Gaič (23) veoma je blizu potpisa sa Zvezdom i dolaska u Beograd, a njegovo ime izazvalo je mnogo pažnje u fudbalskoj javnost.
Pre svega, argentinski napadač zanimljiv je zbog imena i prezimena koje nisu karakteristični za Argentinu, ali i zbog neobične karijere u kojoj je već igrao za timove iz Argentine, Rusije, Italije i Španije. Počeo je u San Lorencu i tamo dokazao da je jedan od najtalentovanijih napadača u Argentini, a zatim su usledila tri kluba u kojima se nije baš sjajno snašao. Evropska karijera ne ide mu dobro, pa bi u dresu Crvene zvezde mogao da pronađe golgetersku formu za kojom traga već godinama. Ove sezone ne uspeva da pronađe ni minute na terenu, pošto je za CSKA nastupio samo dva puta i na terenu ukupno proveo devet minuta i rastanak je sasvim logičan sled događaja.
Inače, Gaič je u Moskvu stigao u julu 2020. godine, u transferu teškom 8,5 miliona evra. U prvih šest meseci odigrao je 13 prvenstvenih mečeva i pet susreta u grupnoj fazi Lige Evrope, ali privikavanje na Rusiju nije bilo u skladu sa očekivanjima. Postigao je gol Volfsbergeru na međunarodnoj sceni i asistirao u trijumfu nad Rostovom pre nego što su u klubu zaključili da ode na pozajmicu.
Narednih šest meseci argentinski napadač proveo je u dresu Beneventa i u Italiji je bio nešto bolji. Na prvom meču koji je počeo kao starter postigao je gol kojim je osvojen bod protiv Specije, a zatim je bio jedini strelac u minimalnoj pobedi nad Juventusom, jednoj od najvećih u klupskoj istoriji. Na kraju sezone vratio se u CSKA za koji je odigrao 23 minuta pre odlaska na novu pozajmicu, ovog puta u drugu ligu Španije. Na 28 mečeva u dresu španskog drugoligaša Ueske učinak nije bio impresivan pošto je postigao samo jedan gol u prvenstvu, uz tri asistencije saigračima.
To nisu brojke koje je očekivao kada je kao jedan od najtalentovanijih igrača u Argentini pristao na ponudu da se preseli u Evropi. Gaič je za reprezentacije do 20 i 23 godine upisao čak 37 nastupa, uz 18 postignutih golova! Osvojio je sa mlađim kategorijama reprezentacije i četiri velike medalje, od kojih je najbitnija ona na Panameričkim igrama. Prethodnog leta bio je deo tima koji se nije baš proslavio na Olimpijskim igrama u Tokiju, a debitantski nastup za Argnetinu upisao je pre skoro tri godine.
Pod komandom selektora Lionela Skalonija zaigrao je u septembru 2019. godine u ubedljivoj pobedi protiv Meksika. Za Argentince su na tom meču igrali fudbaleri poput Lautara Martineza, Paula Dibale, Rodriga de Paula, Nikolasa Taljafika i drugih, a Gaič je dobio šansu da na terenu provede tri minuta.
Igranje za reprezentaciju "rešilo" je i pitanje njegovog porekla. "Nikada nisam pomislio da sam daleko od reprezentacije, verujem da ću u budućnosti dobiti još poziva. Imam odličnu priliku da stičem iskustvo u evropskom fudbalu. Trudim se da uživam u fudbalu i da budem srećan na terenu. U kontaktu sam sa stručnim štabom reprezentacije. To nije nikakva ganracija, ali verujem da ću igrama na dobrom nivou dobiti poziv", rekao je Gaič kada je napravio šokantan izbor i prihvatio ponudu iz Moskve.
CSKA je bio brži od brojnih velikih klubova iz Evrope koji su se interesovali za Adolfa Gaiča dok je bio mladi reprezentativac Argentine. Kao najveći klubovi pominjali su se Barselona i Inter, ponude su stizale iz Španije, a u jednom trenutku se činilo da je Benfika baš blizu da obezbedi njegov potpis. To se nije desilo, a Adolfo je završio u Moskvi i očigledno napravio pogrešan korak...
Do danas nije ispunio očekivanja, a od momka koji je u rodnoj Argentini imao nadimke "tenk" i genocid nad golom" očekivalo se baš mnogo. Dominirao je u mlađim kategorijama, ali ova dva nadimka koje smo pomenuli vezani su i za njegovo poreklo. Iz imena i prezima jasno je da istorija njegove familije dolazi iz Evrope, ali njega to nije previše zanimalo. "Ne ljutim se na te nadimke jer ne znam da li ih ljudi smišljaju iz loše namere. Ljudi ne vole te probleme. To je komplikovana i veoma delikatna tema. Ne znam da li sa tim treba da se šali", rekao je jednom Adolfo.
Iako su ga prethodnih godina svojatali pojedini mediji iz Hrvatske, pa čak i prizivali u njihovoj seniorskoj reprezentaciji, Adolfo Gaič nije Hrvat. Njegova porodica pripada Sudetskim Nemcima. To je uobičajen naziv za nemačku nacionalnu manjinu u Češkoj, blizu granice te dve države. Nemačka populacija u Češkoj polako nestaje, a pretpostavlja se da je nakon Drugog svetskog rata Češka proterala gotovo tri miliona Nemaca sa svoje teritorije. Mnogi Sudetski Nemci - po nekim procenama njih 300.000 - poginuli su u ratu na strani Nemačke, ali postoji i veliki broj onih koji su proganjani zbog odupiranja Hitlerovim idejama i vlastima koje su pod kontrolom držale okupiranu Češku.
Bez obzira na svoju ulogu u ratu, Sudetski Nemci selili su se kada je uspostavljeno primirje. Najveći broj njih sreću je pronašao u Nemačkoj gde su uglavnom naseljavali Bavarsku, a značajan procenat izbeglica rešio je da se odseli u Južnu Ameriku. Verovatno je tako i familija Gaič pronašla put do Kordobe, pokrajine u centralnom delu Argentine.