"Ako vrati loptu nazad, to je kao da si mu je oduzeo", nasmejao se u razgovoru za MONDO bivši reprezentativac Srbije koji je godinama bio rival čudesnom Brazilcu. /Piše: Nebojša Petrović, kolumnista MONDA/
Antonio Rukavina, dugogodišnji desni bek reprezentacije Srbije (2007-2019) više nije deo nacionalnog tima, ali i dalje aktivno prati sve što se događa Piksijevim "orlovima" i dobro zna šta i ko ih čeka na Mundijalu. U Kataru će selekciji Srbije ponovo rival biti Brazilci predvođeni Nejmarom, koga nedavno penzionisani internacionalac odlično zna iz međusobnih susreta - i to ne samo na prošlom Svetskom prvenstvu u Rusiji.
"Igrao sam mnogo puta protiv Nejmara. Ne samo na Mundijalu u Rusiji, već i kao član Valjadolida i Viljareala u španskom prvenstvu. To je pakao. Šta ti drugo preostaje nego da spustiš težište i da se povlačiš unazad dok te ne unese u gol. Nadaš se eventualno podršci nekog saigrača i to je sve. U Viljarealu mi je bilo lakše, jer sam uvek imao pomoć krila, zadnjeg veznog i jednog štopera. Četvorica oko njega, pa i ako te prođe nemaš utisak da te je ponizio. Obično kod takvih igrača nema zaletanja, čekaš pa šta ti bog da. Ako odigra loptu unazad, fenomenalno, kao da si mu je oduzeo. Sreća što sam završio karijeru, jer vidim da dolaze još brži od Nejmara", našalio se Rukavina u razgovoru za MONDO na račun svoje fudbalske penzije.
Fudbaler koji je tokom karijere nastupao u dve najjače lige na svetu (Dortmund, Valjadolid, Viljareal), ima konkretan savet za igrače ali i kompletnu fudbalsku javnost u Srbiji pred Mundijal. "Protiv Švajcarske ne treba da se bavimo imenima njihovih igrača. Dopao mi se odgovor selektora Stojkovića posle žreba u Dohi, kada je na provokativno pitanje novinara iz Švajcarske odgovorio da nema pojma o čemu pričaju. Tako svi treba da razmišljamo. Mi smo u Rusiji platili ceh psihološkom ratu koji se vodio danima pre utakmice protiv Švajcarske. Pisalo se i pričalo samo o Đaki i Šaćiriju. I šta se dogodilo? Upravo su ta dva igrača rešila pobednika. Bavili smo se vanfudbalskim detaljima i ispoljili karakteristike malih ekipa koje slabosti i nedostatke pokušavaju da nadomeste nepotrebnom tenzijom. Igrači su nemoćni, ne mogu da se izoluju od takvih informacija. Tu su telefoni, društvene mreže, zovu ih prijatelji i rođaci, pitaju ih da li su videli šta se piše, šta je ko rekao... Šta će nam to? Kao da pobeda protiv Švajcarske vredi šest bodova. Ne, vredi isto kao i pobede protiv Brazila i Kameruna“, savet je Antonija Rukavine.