Selektora naše reprezentacije Dragana Stojkovića vezuju jako lepe uspomene za duele koje je tokom igračke karijere vodio protiv reprezentacije Norveške.
Dva su naročito važna i bilo je logično da zauzmu svoje mesto i u knjizi 'Piksi - Sve za 10'. Prvi se odigrao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1990. godine, kada je naš nacionalni tim pod vođstvom Ivice Osima upravo u Oslu jurio ključne bodove za odlazak u Italiju. Veoma tvrdu i tešku utakmicu, prelomila je majstorija virtuoza sa brojem 10 u 23. minutu susreta.
"Norveška je u to vreme bila tipičan predstavnik skandinavskog fudbala, vrlo tvrda i nezgodna ekipa. Znalo se da bi svako opuštanje s naše strane moglo skupo da nas košta. Nisu imali neka zvučna imena, ali su bili kompaktni i uigrani. Bilo je važno da se psihološki dobro pripremimo za njihovu agresivnu igru jer su svi drugi elementi bili na našoj strani: kontrola lopte, driblinzi, brze reakcije na sredini terena... Nisu imali rešenje za naše tehničke kvalitete i utakmica je od prvog do poslednjeg minuta bila u znaku naše reprezentacije. Postigao sam divan gol iz slobodnog udarca, posle je Zlatko istrčao jednu kontru u svom stilu i povisio na 2:0, a pogodak koji smo primili u poslednjem minutu nije mogao da pokvari utisak o našoj izvanrednoj i taktički perfektnoj igri. Sa dva boda iz Osla napravili smo ogroman korak ka Mundijalu."
Sa dva boda iz Osla, puleni Ivice Osima napravili su ogroman korak ka Mundijalu, a viza za Italiju definitivno je overena na Koševu protiv istog rivala, kada je pogodak Faruka Hadžibegića iz penala u 45. minutu stavio tačku na trijumfalan pohod naših momaka kroz kvalifikacije i najavio sve ono što će se par meseci kasnije dogoditi na terenima širom Apenina (jedan od najvećih uspeha u istoriji našeg reprezentativnog fudbala).
Jedini duel sa Norveškom na završnom turniru nekog velikog takmičenja datira iz 2000. godine, kada smo golom Sava Miloševića slavili veoma važnu pobedu od 1:0 u prelomnoj utakmici grupne faze Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji. I sa ove utakmice postoji jedna lepa anegdota o kojoj selektor Stojković kaže:
"Posle prve utakmice sa Slovenijom u kojoj nisam počeo u startnoj postavi, Boškov je protiv Norveške izveo najjači tim, odigrao sam fenomenalno i pošto su me proglasili za 'Igrača utakmice', novinari su sutradan imali želju da vide mene i selektora na konferenciji za medije. Nije mi se išlo, ali su mi ljudi iz Saveza rekli 'moraš, hoće tebe i nikoga više'. Pošto je putić od našeg hotela do pres-centra vodio kroz neku šumicu, Vujke je koračao pored mene i u jednom trenutku me je zagrlio i rekao 'bog te mazo, ja pojma nisam imao da si ti ovako dobar igrač'. Kad nisam umro od smeha. Odgovorio sam mu 'ni ja nisam znao da ste Vi ovako dobar trener'".