Kvalitet trenera najbolje se može videti u "biti ili ne biti" utakmicama, a Miloš Milojević je u pobedi protiv Trabzona (2:1) položio svoj najveći test od kada je seo na klupu Crvene zvezde. Nije to bila desetka, niti se s druge starne može reći da se "provukao" šesticom, ali na kraju je svakako najvažnije da je "očistio" jedan od dva predmeta zbog kojih može da padne godinu. Onaj drugi, sa duplo više ESPB bodova, imaće za sedam dana u Monaku gde će biti određeno kojim od tri puta će krenuti Crvena zvezda, ujedno i Milojević sa njom.
Kao i u slučaju svog mentora Dejana Stankovića - i Milojević pokazuje da želi da teži modernom, brzom i progresivnom fudbalu, ali naravno da postoje limiti u okvirima kojih mora da se kreće i koji se najbolje "osete" na evropskom nivou. Tako je Milojević morao da "izmisli rešenje" i za Trabzon, pošto je na naplatu došao letnji prelazni rok u kome nije dovedena zamena za jedinog zadnjeg veznog Sekua Sanoga koji je povređen. Odnosno, dovedena je prekasno u vidu Srđana Mijailovića koji nije registrovan za Ligu Evrope (ni Krstičić, povređen i Nikolić), što je značilo da je neophodno "pronaći novu soluciju" u veznom redu, kako je to rekao Milojević uoči meča na "Marakani".
Odlučeno je da balans u veznom redu donese Slavoljub Srnić koji je igrao "u rupi" između odbrane i veznog reda i jedini zadatak bio mu je da poput korektora ispravlja greške svojih saigrača, odnosno da juri za igračima Trabzona koji su i te kako opasni u tranziciji. Koliko je Srnić bio posvećen ovoj ulozi govori i podatak da je za sat vremena fudbala imao tek 15 pokušaja dodavanja - jednostavno nije rizikovao i Milojević je očigledno savetovao da drugi diktiraju tempo utakmice.
Na mestu desne "osmice" igrao je Gelor Kanga i od njega je sve polazio, kao i u svim prethodnim utakmicama, dok je praktično na mestu levog centralnog veznog igrao Aleksandar Katai, što mnogi možda nisu primetili. Nominalno, formacijski je označen kao desetka u sistemu 4-2-3-1, ali je imao zapravo daleko povučeniju ulogu nego ikada u karijeri. Vraćao se i pomagao, igrao dalje od Pešića nego što smo navikli, odnosno zauzeo je poziciju na kojoj najčešće možemo videti Mirka Ivanića koji je susret počeo sa klupe i ušao u nastavku kada je "Magiko" ostao bez snage.
Koliko se Katai snašao ili nije snašao u promenjenoj ulozi, može se polemisati. Postigao je gol koji je "okrenuo" utakmicu u korist Zvezde, ali tako što je slušao svoj instikt i pronašao se na pravom mestu u pravo vreme. U dobrom delu utakmice, bio je pomalo i zbunjen na terenu. Izgubio je loptu u prvom poluvremenu koja je mogla da dovede do vođstva Turaka preko Bardija, često su ga brži vezni igrači gostujućeg tima "hvatali u raskoraku", dešavalo se da ne pritiska "svog igrača" kako bi se to očekivalo od igrača na njegovoj poziciji, lutao je terenom i odlazio i tamo gde možda i nije trebalo da bude, ali na kraju rezultat - i njegov učinak koji se vidi na semaforu - govori da Milojević nije napravio grešku kada ga je poslao na teren.
Dobro je poznato kako Katai jednim potezom ume da reši meč i Milojević nije želeo da se odrekne takve prednosti u odnosu na Trabzon, posebno jer mu je bila neophodna brzina po bokovima - gde jednostavno nije bilo mesta za "Magika". Zato je Mitrović špartao poput beka po levoj strani, i više doprineo u odbrani nego u napadu, kako bi desna strana (čitaj: Osman Bukari) mogla da bez opterećenja tu defanzivni koristi energiju.
Ispostaviće se, upravo je neočekivana svežina Bukarija u 64. minutu napravila prednost i donela tri boda Crvenoj zvezdi u utakmici u kojoj je zbog svih datih okolnosti morala da "odskoči individualnost". I na kraju jeste.
Isto će morati i za sedam dana u Monte Karlu, kada će Milojević ponovo morati da se "dovija" jer je ostao bez još jedne opcije. Eraković će se sa mesta desnog beka gotovo sigurno preseliti pored Milunovića jer je Dragović suspendovan, dok je pitanje da li će posle ovog eksperimenta sa Kataijem - Milojević to ponoviti i na gostujućem terenu. U svakom slučaju ne nedostaje mu mašte i ne boji se da donese rizičnu odluku, samo i ovoga puta mnogo stvari mora da se ponovi da se ne bi citirao jedan od idioma iz Marfijevog zakona: "Operacija uspela, pacijent umro".