KUVAO BOLESNOM OCU, RASPREMAO MU KREVET I IGRAO ZA BAJERN! Potresna priča zvezde Premijer lige: Ovo sada PRVI PUT pričam

Poznati fudbaler otvorio dušu o svom odrastanju kraj bolesnog oca

Profimedia

Poznati danski fudbaler Pjer-Emil Hojberg (27) u emotivnom intervjuu govorio je o tome kako je pre 10 godina kao tinejdžer vodio brigu i teško bolesnom ocu. "Tata je uvek brinuo o meni, a odjednom sam morao ja da brinem o njemu. Kuvao sam za njega, raspremao mu krevet, brinuo se da li je popio lekove. Te stvari ostave malo ožiljak na vama", rekao je vezista Totenhema u emotivnom intervjuu za Bi-Bi-Si.

Hojberg je u međuvremenu napredovao kao fudbaler, igrao za omladinske timove Kopenhagena i Brondbija, a od 2012. bio je član Bajern Minhena. "Lečenje se nije odvijalo kako smo mislili. Preminuo je u aprilu 2014, a ja sam završio sezonu, igrao u finalu Kupa, debitovao sam za reprezentaciju. Iz sportskog ugla, zaista je ta sezona za mene završena sjajno, ali kada je u pitanju privatni život, bio sam loše. Imao sam problem da se motivišem. Ovo je prvi put da govorim o svemu tome na ovaj način".

Hojberg se doselio u Englesku 2016, kada je iz Bajerna prešao u Sautempton i to je bio pravi potez za njegovu karijeru. U tom klubu se potpuno afirmisao, pa 2020. prešao u Totenhem, za koji je do sada odigrao 117 utakmica. Osam godina posle smrti oca, nije mu lakše, ali je u stanju da govori o svemu.

Profimedia 

"Imao sam problema nekoliko godina posle toga. Nisam mogao da nađem smisao, sve dok nisam dobio ćerku. Sećam se kad sam dobio ćerku, da sam rekao majci da mi je život konačno nešto vratio. Deca su mi sve. Uradiću sve za njih. Otac je često sa mnom – u svemu je što radim – inspirisao me je kao i porodica što me sada inspiriše, kao moja deca".

Malo ko je znao da je Hojberg prolazio kroz velike životne bitke van terena. "Zaista verujem u to da ti se vrata ono što daš ljudima oko sebe, kao i to koliko se žrtvuješ. Ne mislim tu samo na fudbal, već i na život u celini. Nekad kažem sebi da nisam uspeo u Bajernu, ali sa druge strane, ne bih bio ko sam danas da nije bilo te tri godine koje sam proveo u Minhenu. Uvek to nazivam 'Školom za šampione'".