Prestalo je da kuca srce Siniše Mihajlovića. Legendarni srpski fudbaler i trener preminuo je u 54. godini posle duge i teške bolesti, a od njega se u ovom trenutku opraštaju svi: prijatelji, porodica, bivši klubovi, poznanici... Zna se dobro da je Mihajlović ostavio dubok trag gde god da je bio, ali poseban je to slučaj sa Crvenom zvezdom u kojoj je 1991. godine stigao kao "poslednji deo slagalice" i postao besmrtan golom za finale Kupa evropskih šampiona, koji će potom i osvojiti par nedelja kasnije.
Mihajlovića je u Crvenu zvezdu doveo tadašnji "alfa i omega" Dragan Džajić koji je za milion nemačkih maraka doveo "kapitalca" na Marakanu, a kada je čuo vesti iz Italije - skamenio se.
"Branka i ja smo čuli vest. Zanemeo sam... Odmah su me zvale ćerke, one su obožavale Sinišu. Nemam reči. Toliko sam tužan, toliko mi je žao. Siniša je bio velika ličnost. Ono kad kažete čovek, to je Siniša Mihajlović. Ljudina! I kao sportista i kao profesionalac i kao čovek. Ne znam da li neko može bilo šta drugo da kaže za Sinišu", rekao je veliki Džajić za "Kurir".
"Bio sam očaran sa njim. Ja sam ga doveo u Zvezdu. Sećam se kad sam ga gledao u Sarajevu, na priperemama, na Igmanu. Odmah mi se svideo. Kad je počelo prvenstvo igrali smo sa Vojvodinom, a ja sam ga posle utakmice pozvao u kncelariju. Pitao sam ga li želi da dođe u Zvezdu. Kao iz topa je rekao da želi. I razvukao onaj svoj zarazni osmeh. Evo, dok vam pričam, sećam se te scene. U tom prvom našem susretu ostavio je snažan utisak na mene. Posle smo bili prvaci Evrope sa njim. Imao je energiju, harizmu kojom je nosio celu ekipu".
Džajić je potvrdio i da mu je Mihajlovićev kum i saradnik u trenerskoj karijeri Miroslav Tanjga rekao u četvrtak da je "Miha u komi" i da je u veoma teškom stanju:"Mnogo mi ga je žao. Kao da mi je sin, tako sam ga doživljavao. Poslednji put sam ga video pre nekoliko godina u Monaku, prišao mi je onako iza leđa, zagrlio me... Prošlog leta kada sam išao na Korziku, prolazio sam pored Bolonje. Rekoh da mu se javim... Pozvao sam ga telefonom, ali se nije javio. Međutim, posle nekoliko sati zvoni moj telefon. Javlja se Miha, izvinjava se, kaže, imao je trening. Bilo mu je krivo, rekoh mu da se ne uzbuđuje. Insistirao je da se na povratku vidimo... Ma, divan čovek, ne mogu da verujem da ga više nema".
"Sa njim smo dobili ono što nam treba, ne samo na terenu, već i van njega. Za svlačionicu je bio melem. Na terenu nije voleo da gubi. Znao je da bude prznica, da plane, ali imao je dobru dušu. Bio je borac... Rođeni fajter. Sad kad vidim da ga nema, da je otišao sa 53 godine. Šta više reći, a ne zaplakati", zaključio je Džajić.