Siniša Mihajlović i Dejan Stanković su bili saigrači, pa prijatelji, kumovi, a neretko je Deki znao da kaže da mu je Miha poput "drugog oca", čak ga je u šali zvao i "Ćale". Bili su nerazdvojni i nema sumnje da je Stankoviću vrlo teško pala smrt Mihajlovića, međutim baš zbog toga nije zgoreg podsetiti se jedne od anegdota koja najbolje prikazuje kako su se njih dvojica zabavljali dok su igrali za rimski Lacio.
Stanković je nezaboravnu priču otkrio kolumnisti MONDA Nebojši Petroviću, kada se prisetio epizode u kojoj je jedini put Mihajlović pokazao da se nekoga boji. Odnosno, nečega - posle lova sa golmanom Anđelom Perucijem.
"On je lud što se tiče lova. I onda Pankaro, Koradi, Fiore, Ðanikeda, Favali, ja... Znači, ujutru rano, baš rano, pošto Anđelo živi 80 kilometara van Rima i nekih 50 kilometara od Formela gde smo trenirali. Otišli smo u lov i ništa nismo ulovili. Jer nemamo pojma, ne poštujemo pravila lova. Koliko god je Anđelo terao divlje svinje da mi tu opalimo nešto, nismo imali srece. Al’ je zato klopa koju je spremio kod njega kući bila nezaboravna. Samo ga vidiš dođe na trening, sav iscepan i izgreban u licu. Šta je bilo, kaže: ’Protrčala mi jedna divlja svinja, ja za njom u žbun’. Secam se jednom, tu je Miha hteo da ga sa’rani...", prisetio se pre nekoliko godina Dejan Stanković uz osmeh na licu:
"Miha se užasno plaši zmija. I Anđelo je tokom dolaska na trening pregazio jednu autom, uzeo glavu, zalepio i stavio Mihi u neseser (SMEH)... i mi smo se kupali (SMEH), završili sve... Miha polako otvara neseser i kad je video... ’šta je ovo... aaa...aaa..aaaa.aaaa...’. Žut, zelen, beo... promenio je deset boja u jednoj sekundi. Ali stvarno mu je pozlilo", rekao je Stanković i dodao šta je bilo posle toga: "On je jurio Anđela po Formelu, nije hteo da se vrati u svlačionicu dok mu se ja nisam zakleo da sam uzeo zmiju, stavio u kesu i bacio van svlačionice. Znaci, bio je zelen kao taj tvoj teren za TOP 11".
Za svog prijatelja ima veliko poštovanje.
"Znaš kako, rasteš, sazrevaš, čuvaš ono što je dobro, menjaš ono što nije. Nikada nikoga nisam upoznao sa takvim karakterom kao što je Mihajlović. Stvarno moraš da imaš atribute da bi izdržao njegov pritisak i njegove zahteve", rekao je Stanković i naravno stavio ga u svoj idealni tim:
"Zamisli tim bez ’ćaleta’. Nema šansi. Siniša. Brat, kum, prijatelj. Sve. Neko ko je stvarno bio uz mene u svakom trenutku. Ja sam ga sa 17 upoznao, sa 19 mu se pridružio u Laciju. Uz njega sam i dan danas. Pamtiću dok sam živ njegov poziv na fiksni telefon pred polazak na prve pripreme. Zvoni, dižeš slušalicu i cuješ ’ciao, Siniša Mihajlovic ovde’. Ja sam ustao! Znaš ono, ustao! Kod kuće sam bio sa Anom, još nismo imali klince. Ustao sam i stao mirno. To je jedno ogromno poštovanje koje se posle toliko godina nije promenilo ni za milimetar".