Siniša Mihajlović ispričao je jednom prilikom potresnu priču o tome kako mu je najbolji prijatelj Hrvat srušio kuću..
Siniša MIhajlović (53) preminuo je posle duge i teške borbe sa leukemijom. Nije uspeo da pobedi opaku bolest, a od njega se danima opraštaju mnogi. Sahranjen je u Rimu u prisustvu porodice, prijatelja, ali i saigrača, protivnika, navijača... Poznato je da njegovo odrastanje nije bilo lako, posebno je potresna priča o tome kako mu je najbolji prijatelj Stipe srušio kuću u Borovu.
U jednom intervjuu proslavljeni srpski fudbaler ispričao je šta se sve tu dešavalo i kako je Stipe ušao u njegovu kuću i pred roditeljima pucao u njegove slike. "To je malo dublja priča, kuću mi je srušio moj najbolji prijatelj Hrvat. Družili smo se, išli zajedno na more, spavao sam kod njega. Kako je počeo taj rat, svi su znali da smo mi najbolji prijatelji. Ja sam tada igrao u Zvezdi. Došao je kod mene kući i rekao mojim roditeljima da treba da idu iz kuće. Oni ga nisu ozbiljno shvatili. Onda je došao drugi put sa još dvojicom i pucao je u moje slike, mama je imala fotke osvajanja Kupa šampiona, on je pucao u njih. Oni su tad videli da nema šale i pobegli su, on je posle toga srušio kuću."
Godinama posle toga se nisu videli, sve do susreta reprezentacija u glavnom gradu Hrvatske. "Video sam ga 2000. godine kada smo u Zagrebu igrali protiv Hrvatske. Došao je da me pozdravi, pitao sam ga da li je istina, rekao je da jeste, ali da to nije uradio, da bi ga ubili", rekao je Miha i zastao.
Posle kratke pauze je otkrio i šta mu je tačno Stipe rekao. "Objasnio mi je sve, rekao mi je 'Svi su znali da smo najbolji prijatelji, ja sam morao da dokažem da sam veliki Hrvat. Došao sam kod tvojih roditelja, rekao im to, oni me nisu ozbiljno shvatili. Onda sam morao da dođem opet i pucam u slike, da bi se uplašili i pobegli, tvoju kuću sam morao da srušim. Morao sam da nađem način i njih da oteram, ubili bi me da nisam to uradio'", prepričao je Siniša njegove reči.
Priznao je da mu je oprostio. "Kuća će da se izgradi, roditelji su ostali živi. Nema razloga da me laže, on je spasao život mojim roditeljima i sebi. Oprostio sam mu."
Osvrnuo se i na to kako je izgledao njegov život u tom periodu. "Nije bilo lagano igrati fudbal u to vreme. Gledam to sada, fudbaler ne može da se fokusira, jer ima neki problem. Ja sam imao taj rat dok sam igrao u Zvezdi, bombardovanje je bilo kad sam bio u Laciju. Dešavalo se da roditelje ne čujem po 6-7 dana i ne znam da li su živi. Jedini momenat sreće imao sam na treninzima, samo tada nisam razmišljao o tome. Gledao sam TV, pratio kada kreće bombardovanje, avioni i sve to. Hteo sam da treniram 24 sata dnevno, samo da ne razmišljam o tome", zaključio je Mihajlović.