Siniša Mihajlović priznao je u jednom intervjuu na kom jeziku se komunicira u njegovom domu u Rimu.
Siniša Mihajlović živeo je u Italiji od 1992, u tu zemlju stigao jako mlad (dramatičnim letom preko Bugarske) i u njoj postao legenda Serije A. U toj zemlji on je devedesetih zasnovao porodicu sa lepom Italijankom Arijanom, poznatim TV licem, sa kojom je dobio petoro dece. Na njeno insistiranje, pre 18 godina upoznao se i sa vanbračnim sinom Markom, čije je ime takođe bilo napisano na vencu kojim su se najbliži oprostili od njega na sahrani u ponedeljak.
Mihajlović je bio veoma privržen deci - supruzi, ćerkama Viktoriji i Virdžiniji, sinovima Miroslavu, Dušanu, Nikolasu i Marku, a u jednom intervjuu otkrio je kojim jezikom se govori u njihovom domu. "Oni razumeju srpski, ali ne pričaju srpski jezik. Nije problem to što se nisam potrudio. Nije da ne znaju, oni neće da pričaju. Imaju neku blokadu. Moja majka kad dođe, onda sa njom pričaju sve. Ali na primer, sa mnom ne pričaju. Ako im kažem na srpskom, odgovore mi na italijanskom. I moja majka kad im govori na srpskom, oni sve razumeju", rekao je Siniša za B92.
Mihajlovićev majka Viktorija živi u Novom Sadu, brat Dražen u Sremskoj Kamenici i mnogima je bilo posebno potresno kada je čitava porodica na okupu ispraćala Mihajlovića u opštini Kampidoljo u Rimu. Iako su decenijama živeli u Italiji, slavni fudbaler i njegovi najbliži održavali su vezu sa Srbijom, u kojoj je Siniša pre deceniju i po napravio i svadbu sa suprugom koju je prethodno venčao i u Italiji. "Oni žive tamo, ali mi godišnje dva-tri puta dođemo za Srbiju, budemo po 7, 10, 15 dana", objašnjavao je Mihajlović.
Siniša je sa posebnim zadovoljstvom dolazio u Novi Sad, u kojem se njegova porodica skrasila nakon što je izbegla iz rata u Hrvatskoj, u kojem je njegova porodična kuća kod Vukovara zapaljena - i to ju je zapalio njegov najbolji prijatelj iz detinjstva. U tom gradu je stekao nacionalnu afirmaciju u dresu Vojvodine, sa kojom je postao prvak Jugoslavije, a onda se kao zvezda tadašnje Prve lige preselio u Beograd i u Crvenu zvezdu. "Svaki slobodan trenutak koristim da dođem u Novi Sad, iako nisam rođen ovde. Rođen sam u Vukovaru, ali sam došao sa 18 godina u Novi Sad i tu je krenula moja malo ozbiljnija karijera. Za mene je Novi Sad najlepši grad na svetu i ovde su najbolji ljudi na svetu. Imao sam čast da budem počasni građanin Novog Sada i to mi je najdraže priznanje, a kao fudbaler sam osvojio 17 trofeja. Počasni građanin je najlepše priznanje jer je to čoveku, a ne fudbaleru - i to mi je uvek bilo važnije u životu", rekao je Mihajlović pre 18 godina za Radio-televiziju Srbije.
Taj grad mu je toliko bio prirastao srcu da se upravo na "Karađorđu" oprostio od aktivne igračke karijere, u prisustvu svojih najbližih. Nažalost, iz njihovog porodičnog doma prošle nedelje celu Italiju i Srbiju obišla je potresna vest da je veliki fudbaler, uspešni trener, suprug, otac i deda preminuo posle višegodišnje borbe sa leukemijom. Imao je samo 53 godine.