Slaviša Jokanović govorio je o svom radu u Dinamu, gde sada ima i mladog fudbalera Majstorovića, a osvrnuo se i na reprezentaciju Srbije.
Srpski trener Slaviša Jokanović posle pola godine rada u moskovskom Dinamu ima razloga za zadovoljstvo. Njegova ekipa je trenutno na četvrtom mestu Premijer lige Rusije, ali ipak sa prevelikim zaostatkom u odnosu na Zenit - čak 13 bodova. Reporter banjalučke redakcije MONDA sreo ga je na pripremama u Antaliji, gde je igrao prijateljski meč sa Borcem, potvrdivši da je pred njim projekat u okviru koga tim mora da nastavi da raste.
"Kod nas je komplikovana situacija da bi neko mogao da ugrozi Zenit. Mi ostali smo svi nekako slični, tu smo negde po kvalitetu. Imali smo jedan period kad nam nije išlo najbolje, ali pred kraj sezone smo se podigli, igrali smo kvalitetnije i napravili bolje rezultate. U ovom trenutku nam je cilj da pokušamo da napravimo još jedan iskorak ka gore, da igramo još bolje i da budemo još bliži pobedama u skorije vreme", rekao je Jokanović u razgovoru za MONDO i opisao kako protiče saradnja sa čuvenim trenerom Željkom Buvačem, sada direktom Dinama.
"Ja prvi put sarađujem sa sportskim direktorom, hajde sad da ne bih nekog uvredio, ali prvi put sa nekim koji se zaista razume u fudbal. Imam veliku podršku i pomoć sa njegove strane. On je sigurno bitan šraf u našem bitisanju u ovom klubu, saradnja je dobra i pravo je uživanje jer je veliki znalac. Svaki dan se uči, ja mogu da naučim od njega mnogo stvari, a možda i on od mene", istakao je Jokanović.
Ruski sport, pa i fudbal su u specifičnoj situaciji od izbijanja rata u Ukrajini. Ruski klubovi i reprezentacija izbačeni su iz međunarodnih takmičenja, a FIFA je dozvolila strancima mogućnost da jednostrano raskinu ugovore sa ruskim klubovima ukoliko to žele. Dobar deo njih je to iskoristio, ali Jokanović nije pesimista kada je u pitanju budućnost ruske lige i ruskog fudbala.
"Većina ruskih klubova, sem Zenita je izgubila neke strance, pa i mi. U toj situaciji sada se okrećemo ka Latinskoj Americi, Africi, gledamo da li ima nešto u Srbiji i zemljama koje su 'prijateljske' zemlje sa Rusijom. To je naša situacija u ovom momentu. Mi smo promenili strance, doveli smo mlade igrače, Južnoamerikance, Kamerunce, igrače koje je moguće dovesti. Ruska liga je i dalje kvalitetno takmičenje, i dalje ima mnogo stranaca. Ruski igrači su radni igrači, brzi, spremni. Generalno gledano to jeste jedan korak unazad za njihov fudbal, ali radimo na tome da se održimo i da budemo spremni i kada dođe vrijeme da se vratimo na neki način kakav se očekuje od ruskog fudbala".
Jedna od posljednjih akvizicija moskovskog Dinama je Milan Majstorović, mladi štoper koji je stigao iz omladinskog pogona novosadske Vojvodine. Majstorović će uskoro i zvanično potpisati ugovor sa ruskim klubom, ali smo ga već videli u dresu Dinama, jer je u nedelju protiv banjalučkog Borca odigrao oko sat vremena.
"Milan Majstorović je poznat igrač za ljude koji prate juniorski fudbal u Srbiji, jedan od naših najtalentovanijih igrača. Njegova prirodna pozicija je centarhalf, danas smo pokušali da ga probamo na drugoj poziciji (desnog beka, op.a.). Ima 17 godina, dobrog je karaktera, snažan, brz i verujemo da je dobar potencijal za fudbalera. Dinamo je procenio da je to dobra investicija za budućnost, za klub. On je spreman, radi sa nama i zadovoljan sam sa njegovom adaptacijom", rekao je Jokanović.
Neizbežna tema tokom razgovora u Turskoj bio je i protekli Mundijal u Kataru, na kojem kako ističe Jokanović, nismo videli ništa posebno novo.
"Uvek se pojavi neko iznenađenje, to je bio Maroko, a Hrvatska i nije više neko iznenađenje. Očekivalo se da se tu umeša Engleska, Brazil, na kraju je finale bilo Argentina - Francuska, što i nije neko iznenađenje. Na kraju su svi srećni što je Mesi osvojio, to je i zaslužio. Nekih velikih promena i napretka nisam vidio, osim toga da se nadoknada igra deset minuta, što mi se ne sviđa. U ovom modernom fudbalu ovi igrači igraju mnogo duže nego moja generacija, sad im dodajete još nekih deset minuta na velikim takmičenjima , ne vidim da je to humano. Važan je samo biznis, spektakl. Ta stvar se meni nije svidela. Profesionalni sport nije naročito zdrava stvar, a ja sam igrao te minute od 80. do 90. kad se diše 'bez kiseonika'. Reći će neki 'šta ima veze plaćeni su nek igraju tri dana'. Eto, to je novitet koji mi se nije svideo, ali adaptiraćemo se svi na to", rekao je Jokanović.
On se potom osvrnuo na nastup reprezentacije Srbije u Kataru.
"Naravno, nismo zadovoljni tim rezultatom, ali treba verovati selektoru i toj generaciji. Imaju prilike za popravni i morali bismo se konačno da pojavimo na Evropskom prvenstvu. Nadam se da tamo možemo da napravimo neki rezultat. Pre toga smo spektakularno pobedili Portugal, prošli smo u prvu grupu Lige nacija, to su sve pozitivne stvari. Moramo priznati da smo više očekivali od Svetskog prvenstva, ali moramo da nastavimo da verujemo tom stručnom štabu i tim igračima i da se nadamo da ćemo za dve godine da napravimo dobar rezultat na Evropskom prvenstvu", poručio je Jokanović.
Jedan dio igračke karijere proveo je u Čelsiju, a dobar deo trenerske karijere proveo je u Engleskoj, vodeći Šefild junajted, Votford i Fulam, koji je uveo u Premijer ligu. Nakon svega, nije moglo bez priče o Englezima, odnosno šampionskoj trci, a Jokanović je otkrio za koga navija da podigne pehar.
"Iznenađenje je što je Arsenal prvi. Svi očekuju da se na kraju Arsenal spotakne, ili su očekivali da će to čak i pre da se desi, međutim, oni se tu drže. Ja sam od onih što veruju da će da se ipak 'isklizaju' do kraja. Izuzetno je interesantno prvenstvo, oni se ne daju, tu su gde niko nije očekivao. Možemo samo da uživamo u Premijer ligi i videćemo šta će na kraju da bude, ali ja tipujem i dalje na Siti".
ON JE BIO NAJJAČI OD NAŠE GENERACIJE!
Jokanovićeva igračka karijera stalno se preplitala sa karijerom Siniše Mihajlovića, koji je preminuo pre nešto više od mesec dana u Rimu.
Mihajlović i Jokanović zajedno su stigli 1988. godine u tabor Vojvodine i bili među najzaslužnijim igračima za osvajanje šampionske titule. Uskoro su postali ljuti rivali, pošto je 1990. godine Mihajlović otišao u Crvenu zvezdu, a Jokanović u Partizan. Naredne dve sezone vodili su bitke u crveno-belom i crno-belom dresu, pre nego što će otići u Italiju, odnosno Španiju. Bili su i saigrači u reprezentaciji Jugoslavije od 1991. godine, a zajedno su nastupali na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. kao i na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Holandiji i Belgiji.
Odlazak prijatelja i bivšeg saigrača pogodio je Jokanovića, koji kako kaže često razmišlja o Mihi.
"To je stvarno velika tragedija. On je možda bio najjači od cele naše generacije i mentalno i fizički. Ali, kada dođu takve bolesti... I za njega je bilo nemoguće da pobedi u toj borbi. Pre svega težak udarac za njegovu familiju, ali i za sve nas. Meni često padne na pamet, često razmišljam o njemu i prosto ne mogu da verujem da više nije sa nama", rekao je Jokanović.
(Mondo.ba - Goran Arbutina)