Miroslav Blažević se godinama borio sa zloćudnom bolešću i osetio je da nema više snage.
Čuveni hrvatski trener Ćiro Blažević preminuo je u 88. godini, samo dva dana uoči rođendana. Nažalost, Blažević nije uspeo da se izbori sa teškom bolešću i treći put. Rak mu je dijagnostikovan prvi put još 2011. godine, dvaput ga je pobedio, međutim nažalost vraćao se i na kraju hrvatski trener nije imao više snage da se bori. I sam je predosećao da mu se bliži kraj pošto je u više navrata, i u brojnim intervjuima, otvoreno govorio da se oseća vrlo loše.
"Tako sam bolestan, tako mi je teško. Ova je**na bolest me je celog zaokupirala. Mučim se, patim se. Imam velike bolove, tako, eto...", rekao je kroz suze za hrvatski "Story" Blažević pre samo nekoliko dana, pa nastavio slomljenim glasom: "Noge me ne drže više od silne vode, idem na infuziju. Situacija je teška, da budem iskren. Vrlo, vrlo teška. Rak mi je otišao na sve kosti i na najgore i najopasnije mesto - jetru. I uništava sve polako i sigurno".
Blaževića ćemo uvek pamtiti po velikim uspesima sa reprezetatcijom Hrvatske, koju je odveo do bronzane medalje na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj, po tituli sa Dinamom koju su "modri" čekali duže od dve decenije, po "teranju" Roberta Prosinečkog sa Maksimira u Crvenu zvezdu, ali i po uvek zabavnim izjavama. Evo nekih od njih:
- "Nema ništa bolje od novinarskog posla. Imaš vlast, piješ ljudima krv na slamku i još te plaćaju za to"
- "Zlato moje, prehladio sam se, sreća da se nisam upiškio"
- "6:0 je veliki rezultat, ali to se još da izdržati, 7-0 je posebna blamaža"
"Najveći porok mi je pi*ka. Vagina je, da budem malo kulturan, čudna stvar. Zbog nje su se ratovi vodili, glave gubile. Dok ne dođe do tog parčeta mesa, čovek hoće da poludi. Posle konzumacije obično se pokaje. Zato je nastala i ona narodna posle je*anja nema kajanja".