Smrt Miroslava Ćire Blaževića, legendarnog hrvatskog trenera, potresla je i njegovu zemlju i region, u kojem se ljudi koji vole fudbal rado sećaju harizmatičnog stručnjaka. Vodio je osamdesetih Dinamo do titule prvaka, Hrvatsku je 1998. vodio do istorijskog trećeg mesta na Svetskom prvenstvu 1998. i ostao je upamćen po jedinstvenom nadimku - "Trener svih trenera". Od njega se posehbno emotivno oprostio višedecenijski prijatelj, kum i prvi čovek Dinamo Zagreba, Zdravko Mamić.
"Voljeni moj Kume, danas kada se naši ovozemaljski putevi razdvajaju moram ti reći da si mi bio uzor i najbolji učitelj. Nikakav Oksford, nikakav Harvard, uz tebe i naše zajedničke sportske uspehe, te provedeno silno zajedničko vreme proživeo sam i sudelovao u najlepšim trenucima našeg života. Nazvati te trenerom svih trenera, a ne reći sve drugo o tebi bilo bi nepoštovanje i uvreda za sve ono što si ti bio i po čemu ćemo te pamtiti. Ti si najznačajnija osoba u stogodišnjoj povesti Dinama. Bio si najinteligentnija i najšarmantnija osoba koju sam sreo i za koju sam čuo. Tvoja sposobnost da svakog čoveka planete kojeg bi sreo, bez obzira na nacionalnost ili boju kože, učiniš sretnim i važnim je neponovljiva".
"Beli šal, 'kako si sine' za svakog stranca na cesti i osmeh koji greje srce biće tvoj 'trademark'. Tvoja stisnuta šaka i zamah njome, na poziciji izlaska iz maksimirskog tunela prema Dinamovoj, tvojoj klupi, zauvek će biti poziv u sportsku borbu koji je u trans bacao milione ljudi. Obećavam da ću se svojim životom i delima pobrinuti da se tvoje ime i delo nikad ne zaboravi. Nikad Hrvatska, a ponajviše tvoji Dinamovci nisu toliko bili sretni, ponosni i u zajedništvu kao u onom koje si ti predvodio 1982. godine. Hvala ti za sve što si me naučio, što si mi priuštio, hvala ti na tvome Dinamu i želim ti reći da ćeš uvek ostati dominantna osoba u knjizi mog života. Volim te, zauvek tvoj, kum Zdravko", napisao je Mamić.
Blažević je preminuo u 88. godini u Zagrebu, posle duge i teške bolesti.