Veliki rezultat crno-belih približio je mestu među 16 najboljih timova u Konferencijskoj ligi, što bi mogla da bude uteha za slabiju sezonu u domaćim okvirima.
Fudbaleri Partizana trijumfalno su završili vrlo neobičnu avanturu - putovanje u Moldaviju. Na neutralnom terenu, bez prisustva publike, u zemlji koja ima mnogo političkih problema ovih dana, izabranici Gordana Petrića savladali su Šerif (1:0) golom Rikarda Gomeša i tako najavili da bi za nedelju dana u Beogradu mogli da overe plasman u osminu finala Konferencijske lige.
Iz ugla navijača beogradskog tima susret u Kišinjevu ni po čemu nije bio spektakularan, ali će još jedna prolećna pobeda u Evropi biti markerom upisana u klupsku istoriju. Taj gol u finišu prvog dela igre možda će se i najviše pamtiti, posebno ako Partizan u Beogradu završi posao protiv Moldavaca. Da bi sebe doveo u situaciju da na svom terenu "samo" čuva prednost, morao je da iznenadi igrom u Kišinjevu i bude potpuno drugačiji od onog iz domaćeg fudbala.
Čini se da je četa Gordana Petrića, koja nije blistala u Superligi ovog proleća, uspela u tome. Još jednom se pokazalo da i pored svih problema koje imaju u domaćem prvenstvu igrači Partizana znaju da odigraju veliki evropski meč na izuzetno visokom nivou. Iz nove pobede Partizana u nokaut fazi evropskog takmičenja izvukli smo tri najjača utiska!
ISKORAČILI ONI KOJI SU MORALI
Mali kadrovski problemi koje je Petrić imao pred ovo gostovanje nisu se primetili. Izostanak Slobodana Uroševića odlično je nadomestio Zlatan Šehović i veoma zrelom partijom uz levu aut-liniju "popunio" je kapitenove kopačke. Slična situacija bila je i sa Svetozarom Markovićem. Mladi štoper je znao da na Saničanina ne može da se računa, a posle crvenog kartona Vujačića morao je da postane i komandant odbrane crno-belih. Iako je samo nekoliko dana ranije bio tragičar i Mladost GAT častio "asistencijama" za golove, u Kišinjevu je bio jedna od najjačih karika Partizana.
Odmah nakon meča Gordan Petrić se dotakao uloge koju je imao Ljubomir Fejsa, iskusni povratnik u Humsku često kritikovan zbog partija koje pruža u ovom mandatu. Meč u Moldaviji bio je na visokom nivou - onako kako je Ljuba igrao u dresu Olimpijakosa ili Benfike. Bilo ga je svuda, u jednom trenutku i na mestu štopera gde je prinudno boravio dok Mihajlo Ilić nije dobio šansu. Treba skrenuti pažnju i da je momak od 19 godina, bez velikog iskustva u ovakvim mečevima, odradio odličan posao.
Ipak, igrač utakmice verovatno je Aleksandar Popović. Do 45. minuta čuvao je Partizan u egalu, u nastavku meča odbranio je prednost i u avion koji je kasno noćas poleteo ka Srbiji spakovao i ogromne šanse da se u Konferencijskoj ligi crno-beli nađu u osmini finala. Bila je to jedna od najzrelijih partija u karijeri čuvara mreže.
CRVENI KARTON JE NOVA SNAGA
A, nije bilo lako, ni Popoviću ni njegovim saigračima. Više od 40 minuta morali su da se brane sa igračem manje, nakon isključenja Igora Vujačića. Crnogorski štoper neoprezno je startovao na sredini terena, a VAR tehnologija sugerisala nemačkom arbitru da ga isključi u 50. minutu. Ostatak Partizanovog tima kao da je dobio sugestiju - "sad ništa ne sme da prođe". Legionarski čvrsti, u niskom bloku i sa tek nekoliko opasnih kontri, momci u čisto belim dresovima odbili su svaki napad Šerifa. Moldavci su, ako sme da se primeti, bili manje opasni sa igračem više nego kada je na terenu brojčano stanje bilo poravnato.
Ova situacija nije bila nikakva novost za Partizan. Crno-beli su tokom tekuće sezone pokazali da u Evropi znaju da igraju i sa desetoricom. Mnogi su možda zaboravili kako je izgleda meč u prvom kolu grupne faze, kada je na gostovanju u Češkoj izvučen bod. Slovacko je u prvih 20 minuta postiglo dva gola, a Kristijan Belić u 22. minutu meča zaradio direktan crveni karton. Ni u takvoj situaciji Partizan nije izgubio.
Dvostruki strelac Fuseni Dijabate i rekorder Rikardo Gomeš režirali su preokret u nastavku susreta, a češki predastavnik u Evropi uspeo je da stigne do poravnjanja (3:3) i boda tek u finišu meča. Signal koji Partizan šalje ovakvim mečevima je jasan. Ekipa se nikada ne predaje, a isključenje znači samo da će svaki od igrača dodati po 10 odsto i tako nadoknaditi izostanak jednog od saigrača. Uostalom, kako drugačije objasniti to što su Dijabate, Menig i Gomeš u drugom delu meča bili izuzetno bitni u defanzivnoj postavci Partizana?
RIKARDO JE REKORDER
Kada smo već kod Rikarda Gomeša, njegova uloga mora da bude posebno istaknuta. Od oktobra i utakmice sa Radničkim iz Niša nijednom nije zatresao mrežu i počelo je sve glasnije da se priča o krizi ubojitog strelca. Prizivali su ga, pa kasnije prozivali, navijači i zbog susreta sa Napretkom i zbog susreta sa Mladosti. Pojavio se u Kišinjevu, tamo gde je Partizan tek posle 40. minuta prvi put šutnuo ka golu rivala.
Dva pucnja bila su mu dovoljna da šerifa obori na leđa, pokaže koliko je brz na obaraču i da će on pravi predstavnik "divljeg zapada" na istoku Evrope. Bio je to 20. evropski gol Rikarda Gomeša u dresu Partizana i po tome je najbolji u klupskoj istoriji. Još pre nekoliko meseci prestigao je Brazilca Klea koji se zadržao na 17.
Sa druge strane, Rikardo je i najbolji strani strelac u istoriji srpskog fudbala. Gol protiv Šerifa bio je njegov 84 u dresu Partizana, čime je prestigao El Fardu Bena. Krilni napadač sa Komorskih Ostrva napustio je Zvezdu u januarskom prelaznom roku, pa će Partizanova haubica dodatno povećavati razliku do kraja sezone. Naredne, možda, stići i do stotke...