Skrenuo je pažnju na sebe u dresu Novog Sada, postao šampion Jugoslavije u dresu Vojvodine, a do dresa reprezentacije Slaviša Jokanović je došao kao fudbaler Partizana. Početak njegove karijere u nacionalnom timu nije bio nimalo lak jer je ubrzo počeo građanski rat zbog kojeg Jugoslavija nije mogla da igra međunarodne utakmice, a tokom 1993. godine Slaviša je napravio veliki transfer i preselio u Španiju.
Skauti španskog kluba Ovijeda posmatrali su ga još u novosadskom klubu sa kojim je uzeo titulu, a rat u Jugoslaviji prepoznali su kao priliku da ga "ukradu" Partizanu. Mislili su da će proći jeftino, na kraju su morali debelo da plate obeštećenje i što je još bitnije da posete Jugoslaviju u kojoj je trajao rat! Nije im bilo nimalo prijatno zbog toga, pa se Euhenio Prijeto tek godinama kasnije prisetio svih dešavanja.
"Video još Jokanovića dok je bio u Vojvodini, potpuno slučajno na utakmici sa Rijekom. Išli smo da gledamo štopera Rijeke, a videli smo Jokanovića i Mihajlovića. Pričali smo o njima sa Ivicom Brzićem, tadašnjim trenerom Vojvodine, koji nam je rekao da nisu na prodaju. Posle godinu dana jedan je završio u Partizanu, drugi u Zvezdi. Da nisu potpisali za njih, poslali bi ih u vojsku. Nismo prestali da pratimo Slavišu. Dve godine kasnije Partizan je igrao u Kupu UEFA protiv Real Sosijedada i Sportinga iz Hihona. Pitao sam Hoakina Alonsa iz Hihona šta misli o Jokanoviću, rekoa mi je da je fantastičan igrač. Onda smo uz pomoć Antića i činjenice da su zbog početka rata i sankcija igračima ugovori poništeni, uspeli da ga dovedemo", pričao je Prijeto za španski "Sport Jotdown". Pogledajte Jokanovićeve fotografije iz perioda u Partizanu:
Nekadašnji operativac Ovijeda zaslužan je za odlazak Jokanovića iz jugoslovenskog fudbala, iako nije bilo lako završiti transfer veznog fudbalera u Španiju. Slaviša je bio veoma važan šraf crno-belih, a u Jugoslaviji je tih godina trajao građanski rat nakon kojeg su nastale nove države na Balkanu. Zbog toga, ali i Partizanovog ultimatima o obeštećenju, delegacija je morala preko Mađarske da stigne u Beograd i lično odvede akutelnog trenera Dinama iz Moskve. "Pregovori sa Partizanom su bili teški, završili smo na FIFA. Sećam sam se da je i Blater bio na tom saslušanju i dogovorili smo se da platimo obeštećenje Partizanu. Rečeno nam je i da igrač mora da se vrati u Beograd. Posle toga smo vlasnik kluba Selso Gonzales i ja otišli 1993. godine po Jokanovića. Tada je bilo gotovo nemoguće ući u Srbiju, jedino je nekoliko diplomatskih kombija išlo iz Budimpešte za Beograd. Uspeli smo da nekako ugovorimo prevoz, a onda se automobil pokvario u poslednji čas. U Mađarskoj gotovo niko ne govori španski, pa nam je na kraju u pomoć uskočio čovek koji je znao naš jezik jer je živeo godinama na Kubi. Rekao nam je da će on da nas odveze za Srbiju. Bilo je jako opasno, zamislite da nam neko zaustavi automobil nasred puta, nikad ne znaš ko je to, neka vojska, policija... Sećam se da malo pošto smo prešli granicu rekao sam: 'Jeste li videli kako je sevnula munja', a oni su skočili na mene. 'Kakva munja, to je protivavionska raketa!', rekli su."
Tokom poslednje decenije prethodnog veka za Ovijedo su nastupali i drugi fudbaleri sa prostora nekadašnje države. Nekadašnji igrač Real Madrida Predrag Spasić pominjao se kao njihova meta, a na kraju su od Madriđana uspeli da uzmu legendarnog Roberta Prosinečkog koji je tokom pozajmice potpuno oživeo karijeru.
"Nama su prikačili u jednom trenutku kako želimo da dovedemo Spasića. I odmah se pojavio Real Madrid i doveo ga. Real je uvek gledao igrače za koje smo mi zainteresovani i trudio se da nam ih otme. Tada je i Spasić na Svetskom prvenstvu u Italiji odlično čuvao Hulija Salinasa. Ali, mi nismo hteli Spasića nego Nikolu Jerkana. Morali smo da radimo brzo, jer su tada i Italijani počeli sve više da obraćaju pažnju na mlađe igrače iz Jugoslavije. Imao sam jako dobar odnos sa predsednikom Real Madrida Lorencom Sansom i zato je Robert Prosinečki igrao kod nas. Istina je da je Lorenco bio predsednik koji je najviše toga znao o fudbalerima i bio je sposoban da pronađe i prepozna talentovanog momka. Sećam se da je hteo Anrija i Trezegea da dovede kada su još bili klinci. On je prepoznao da se Prosinečki neće uklopiti u Real i zato nam ga je poslao. Tražio je u prvih mah 100.000.000 pezeta za jednogodišnju pozajmicu, što je bila nestvarna suma. Dogovorili smo se na 30.000.000 i da Real dođe da odigra prijateljsku utakmicu s nama. Robert je došao i bio srećan kod nas. Odigrao je toliko dobro i fudbalski je oživeo da ga je posle toga uzela Barselona“, ispričao je Euhenio Prijeto, nekadašnji prvi operativac Ovijeda.