Bivši fudbaler i trener Crvene zvezde Miodrag Božović razgovarao je sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem o aktuelnim temama, ali i karijeri.
U novoj epizodi kultne emisije ’Mojih TOP 11’, gost Nebojše Petrovića bio je proslavljeni crnogorski trener i nekadašnji as Budućnosti i Crvene zvezde Miodrag Grof Božović. Naravno, jedna od tema bio je i predstojeći duel u Podgorici koji kod njega izaziva podeljene emocije:
"Očekujem pun stadion, dobru atmosferu i jednu odličnu utakmicu. Srbija je na papiru ozbiljan favorit, ali Crna Gora teško gubi na domaćem terenu i pokazala je i protiv najjačih evropskih selekcija da ume da nadmaši svoje realne kapacitete. Osetili su to na svojoj koži jedna Engleska, Holandija, Turska. Najvažnije je da ne bude incidenata pre, za vreme i posle meča. Reč je o dva saveza koji imaju korektnu saradnju i prijateljske odnose, ubeđen sam da će sve proteći u najboljem mogućem redu. Voleo bih da vidim što više dece na tribinama, što više porodica, da navijaju za svoju reprezentaciju i da svi zajednu uživamo u jednoj predivnoj fudbalskoj predstavi".
Obe reprezentacije su dobro startovale u novom kvalifikacionom ciklusu, Srbija pobedom protiv Litvanije (2:0), Crna Gora podvigom u Razgradu protiv Bugarske (1:0).
"Mislim da je ključni igrač u timu Crne Gore Stefan Savić. Bez obzira što je reč o odbrambenom fudbaleru, od njega mnogo toga zavisi u koncepciji Miodraga Radulovića. Igra već godinama u Atletiko Madridu, pruža standardno dobre partije, zdrav je i u svakom smislu reči predstavlja lidera i vođu ove generacije. Jovetić kuburi sa formom, ali kada je fit može jednim potezom da reši pobednika. To je jedan od onih igrača kod koga nema pravila, neobičan je, nepredvidiv. Može da iznenadi kada se najmanje očekuje."
U Srbiji niko više ne razmišlja o rezultatu na Svetskom prvenstvu, svi su okrenuti novom cilju koji se zove plasman na završni turnir u Nemačkoj 2024. godine:
"Tadić je vanserijska klasa. Kada ima svoj dan, ne postoji fudbaler koji može da ga zaustavi i Srbija u tom slučaju mnogo lakše stiže do pobede. Pokazalo se to i u petak na utakmici sa Litvanijom. Slično je i sa Sergejem Milinković-Savićem, koga mnogo cenim i očekujem da u ovim kvalifikacijama zablista u dresu nacionalnog tima. Da ne govorim previše o Mitroviću i Vlahoviću, nema potrebe. O njima najbolje govore golovi koje postižu u kontinuitetu od kako su prvi put obukli dres Srbije. Mnogo je tu dobrih individualaca, ali je najvažnije kako će nastupiti kao tim. Ako budu igrali kao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i u Ligi nacija, neće imati dostojnog rivala u grupi."
Gostujući u emisiji ’Mojih TOP 11’, popularni Grof je ulogu vođe i kapitena svog idelanog tima dodelio aktuelnom predsedniku FSCG Dejanu Savićeviću. "Sa Dejom sam kratko igrao u Budućnosti, sredinom osamdesetih, kada smo beležili fenomenalne rezultate pod vođstvom trenera Milana Živadinovića. Bio je pakao od igrača, mislim da nikada kasnije u karijeri nije igrao na tako visokom nivou kao u dresu plavo-belih. Spektakularno. Bilo je zadovoljstvo i privilegija imati ga za saigrača. Sećam se tog osećaja, Dejo je na našoj polovini terena, dakle 60 metara daleko od gola protivnika, lopta krene ka njemu, a ceo stadion je već na nogama. Ne znam da li me razumete, to nikada nisam doživeo sa nekim drugim fudbalerom. Još nije ni primio loptu, a svi na stadionu znaju da će uslediti nešto magično. Nešto genijalno."
Od svih trenera sa kojima je sarađivao tokom igračke karijere, jedan zauzima posebno mesto u njegovom srcu. "Prva ljubav zaborava nema, Živa je neko ko mi je pružio šansu i omogućio mi da se dokažem na velikoj sceni jugoslovenskog fudbala. Bio je specifičan, ispred svog vremena. Odličan stručnjak, ali pre svega šmeker. Kad ste u to vreme mogli da vidite trenera sa maramicom u džepu sakoa. Sačeka da se napuni stadion, da svi igrači izađu na teren i onda pred sam početak utakmice pojavi se iz onog tunela i izazove euforiju publike. Korača onako šeretski, otpozdravlja i šalje poljupce ka sve četiri tribine. Sarađivali smo kasnije i u Crvenoj zvezdi, on je insistirao da dođem na Marakanu i nasledim Iliju Najdoskog. Imao sam u Titogradu Špacu Poklepovića i Josipa Kužea, u Indoneziji jednog Marija Kempesa, ali je Živa nešto posebno i jednostavno mora da se nađe u Mojih TOP11", kaže Božović koji se prisetio i nekih antologijskih utakmica iz stare jugoslovenske lige:
"Budućnost je najteže mečeve igrala protiv Prištine. Baš pred onaj prokleti rat, ceo stadion je tražio od mene da prebijem Kujtima Šalju. Jesam bio oštar, ali nikada nisam išao namerno da povredim protivnika. Prišao sam Šalji već posle par minuta meča i zamolio ga da isfolira povredu. Rekao sam mu ’brate, bolje je tako, nego da ih poslušam".
"I stvarno, posle jednog duela u blizini aut-linije, ostao je da leži i zatražio izmenu. Sećam se i duela u Kupu Jugoslavije protiv Gubera u Srebrenici, sudija je toliko bio pod utiskom atmosfere i provokacija sa tribina, da je zaboravio na produžetke. Šutirali smo odmah penale, što je bila materijalna povreda pravila i utakmica je morala ponovo da se igra. U dresu Zvezde, ne zaboravlja se prvi Večiti derbi. Debitovao sam u Kuli, odigao u Kupu protiv Radničkog i već u trećem nastupu Marakana i 90.000 ljudi protiv Partizana. Trema, tenzija, vatreno krštenje. Gol Mijatovića, odgovor Vladana Lukića, nerešeno 1:1, suzavac, ludnica... Čuvao sam mog velikog prijatelja Ljubu Vorkapića. Kako sam obavio zadatak? Pa zamenjen je u poluvremenu, to valjda nešto govori."
Celu emisiju sa Miodragom Božovićem pratićete uskoro na zvaničnom jutjub kanalu Nebojše Petrovića, kao i na portalu MONDO koji vam donosi ekskluzivne priče.