Iako su dvojica najkreativnijih igrača reprezentacije Srbije, Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić imaju jedan problem kad igraju zajedno.
Reprezentacija Srbije je savladala Litvaniju u Beogradu (2:0), pa Crnu Goru u Podgorici (2:0) i za sada opravdava ulogu favorita kada je u pitanju kvalifikaciona grupa za Evropsko prvenstvo. Izabranici selektora Dragana Stojkovića rezultatski obavljaju posao, ali su nakon oba meča isticali da igra nije bila na nivou koji su očekivali i da nacionalni tim mora bolje da izgleda. Jedan od razloga za slabije izdanje nalazi se i na relaciji Sergej Milinković-Savić - Dušan Tadić.
Dvojica najkreativnijih igrača srpske fudbalske reprezentacije našli su se u startnoj postavi za gostovanje u Podgorici i to u istoj "liniji" tima, ispred veznog reda, a iza Aleksandra Mitrovića. Tandem koji je trebalo da kreira šanse za jedinog napadača srpskog tima na ovom meču jednostavno nije funkcionisao. Sada već postoji dovoljno veliki uzorak različitih kombinacija koje je Piksi isprobao, pa možemo da zaključimo da obojici kreativaca bude previše "tesno" kada su jedan pored drugog - odmah iza napadača.
Recimo, potpuno drugačija situacija bila je u Beogradu protiv Litvanije. Iako smo igrali na svom terenu i protiv slabijeg rivala, moguće je napraviti paralele. Dušan Tadić je tada bio jedini ofanzivni vezni u startnoj postavi i na kraju je bio najbolji igrač tog meča. Završio je susret golom i asistencijom, a Sergej je tek u 63. minutu ušao na teren umesto Vlahovića. Kreativci su zajedno bili na terenu tek devet minuta, pre nego što je kapiten Tadić ustupio mesto mladom Lazaru Samardžiću koji je debitovao za nacionalni tim.
NISU LOŠI NI SERGEJ NI DUŠAN!
Javnost u Srbiji obožava da heroje kuje u zvezde, ali i da u dve rečenice, jednom tvitu ili sms poruci poslatoj kumu baci u blato one koji su najbolji. Istina je negde između - Sergej Milinković-Savić poslednjih nedelja ima manjih problema sa formom i u svom klubu, ali daleko od toga da je on na martovskim mečevima reprezentacije bio tek tako loš! Naravno, najlakše je reći da neko "ne zna ništa" i okrenuti priču na drugu stranu, čak i kad bi brojni evropski velikani želeli da ga imaju u timu.
Slična je priča sa Tadićem koji nakon 15 godina u nacionalnom timu stvarno nema nikome ništa da dokazuje. Ni u Podgorici Dušan nije bio loš, daleko od toga da je Srbija trebalo da igra bez njega - jednostavno mu je bilo tesno! Za to postoji rešenje koje bi Srbiju učinilo ponekad suviše ofanzivnom, a često previše ubojitom za sve protivnike protiv kojih ćemo igrati u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
ŠTA JE ONDA REŠENJE?
Ukoliko selektor Srbije Dragan Stojković traži rešenje kako da u tim uklopi Tadića i Milinković-Savića, a da obojica daju maksimum nacionalnom timu, rešenje se krije u nastavku meča protv Crnogoraca. Dvostruka izmena na poluvremenu "pogurala" je Sergeja u centralni deo veznog reda i stvorila mnogo prednosti Srbiji.
Pre svega, presing koji je ekipa Miodraga Radulovića odlično radila u prvom delu susreta bilo je mnogo teže sprovesti u delo kada je odbrani bliži Sergej koji sa loptom u nogama može da napravi čuda. Da Srbija ima probleme u iznošenju lopte videlo se u gotovo svakom napadu tokom prvog dela, pa smo nekoliko puta primetili Dušana Tadića na polovini svog tima - čak i na mestu gde su štoperi - kako prilazi da bi loptu izneo preko polovine. Sergejevo prisustvo u nastavku meča rešilo je delić tih problema jer vezni fudbaler Lacija "u dva pasa" može da izbaci iz igre sve koji se neoprezno zalete u presing.
Sa druge strane, slobodu na daleko većem delu terena dobio je i Dušan Tadić. Ulazak Vlahovića, pored prisutnog Mitrovića, "vezao" je crnogorske štopere koji su sada imali dve brige da brinu. Za to vreme se između poslednje linije koju napadaju dvojica golgetera i veznog reda koji sada mora da misli o Sergeju u dubini stvorio "pojas" u kojem kapiten Ajaksa najviše voli da igra. Dvadesetak metara terena po dužini i od jedne do druge aut-linije po širini su zona komfora za Dušana Tadića, koji je tu svoj na svome. I baš to je bio prostor koji je Srbiji dozvolio da u drugom delu meča ima terensku inicijativu.
NAJBOLJI MEČEVI SRBIJE!
Da se vratimo nekoliko meseci unazad. Ne brinite, nećemo u Katar, to zaboravljamo postepeno. Na mečevima Lige nacija koje je Srbija odigrala u poslednjih godinu dana najbolje partije su utakmice protiv Slovenije i Švedske u Beogradu. Oba meča završena su rezultatom 4:1 u korist našeg tima i imaju još jednu zajedničku stvar - dvojica najkreativnijih nisu istovremeno igrali na mestu ofanzivnog veznog.
Meč protiv Slovenije Sergej Milinković-Savić počeo je kao jedini igrač iza dvojice napadača, ali već na poluvremenu su se desile promene. Tadić je ušao umesto Ivana Ilića, SMS je "poslat" u liniju iza i Srbija je počela da igra kao u transu. Na kraju susreta je Sergej imao asistenciju Mitroviću za prvi gol dok je bio ofanzivni vezni i gol na asistenciju Tadića kada je igrao kao centralni vezni. Dušan Tadić je meč završio sa dve asistencije jer je i Nemanji Radonjiću pomogao da postigne gol u samom finišu.
Drugi meč koji smo pomenuli odigran je nekoliko meseci kasnije, a od starta su igrala obojica fudbalera o kojima pričamo. Milinković-Savić je bio centralni vezni u tandemu sa Sašom Lukićem, a Dušan Tadić ispred njih sve do 84. minuta kada je izašao iz igre. Srbije je prva primila gol na tom susretu, ali ih je kasnije postigla četiri i delovala je veoma dobro protiv kvalitetnog rivala koji nije u Beograd došao samo da "napravi bunker". Treći gol na tom meču postignut je nakon što je Sergej osvojio loptu pred kaznenim prostorom Srbije, Dušan pokrenuo kontru, a Vlahović uposlio Mitrovića koji je iz lake pozicije kompletirao het-trik. Brzo, lako i jednostavno - kad majstori igraju.