Ovog fudbalera sigurno znate, ali da li znate i njegov nadimak?
Kai Haverc ima nadimak "magarac" i obožava tu životinju. Napravio je i utočište za magarce, ali i druge životinje i to mu je važnije od fudbala. O temama koje nemaju direktne veze sa sportom i stvarima koje ga smiruju pričao je u opširnom intervjuu. Objasnio je i zbog čega se poistovećuje sa magarcima i zašto mu se baš toliko sviđa takav način života.
Nemački reprezentativac je otvorio dušu. "Neki od saigrača me zovu 'magarče', ali ne zbog fudbala, već zbog nečeg drugog. Od prvog dana sam imao neku posebnu vezu sa magarcima. To su veoma mirne životinje, možda se poistovećujem sa njima jer sam i ja miran. Oni mogu da odmaraju po ceo dan, da ne rade ništa, samo da žive svoj život, to mi se oduvek dopadalo. Posle nekih poraza bih otišao do utočišta za životinje i na taj način bih se oporavljao, tamo sam osećao mir", počeo je Haverc intervju za "Gardijan".
Njegov otac bio je policajac, majka advokat i odrastao je u gradu Ahenu u Nemačkoj. Kada je bio mali roditelji su mu poklonili magarca, a onda su mu za 18. rođendan poklonili još tri magarca. "Bio je to poseban poklon, prvi magarac se zvao Toni, kao Ridiger. Šalim se malo, poslednji se zove Houp, spasili smo ga u klanici, bukvalno je imao kanap oko vrata, bio je već mrtav, sada ima život. Zato i ponavljam svima, fudbal je bitan, ali ima stvari koje su za mene mnogo bitnije u životu. Možda se ljudima neće svideti moja izjava, ali tako se osećam."
Pokušao je da objasni i koliki pritisak osećaju igrači zbog društvenih mreža i negativnih kometnara. "Stvari se u fudbalu menjaju neverovatnom brzinom. Igrao sam sa Žoržinjom dve i po godine u Čelsiju i onda me jedno veče pozove i kaže 'Odlazim'. Onda imate igrače koji su stigli letos poput Enca Fernandeza i MIhaila Mudrika koji su plaćeni ogromne svote novca i onda svi očekuju da oni odmah budu kao Nejmar, ne shvataju da je potrebno vreme. Ja sam iz Leverkuzena došao za 70 miliona funti i to stvara ogroman pritisak na mladog igrača. Imao sam 20-21 godinu, osećaš pritisak. Ako odigraš dve loše utakmice najgori si igrač na svetu, ništa ne znaš, ako daš dva gola, odjednom si najbolji na planeti. Takve stvari utiču i na nas fudbalere kada čujemo i pročitam otako nešto. Svi misle da si Leo Mesi ako si toliko plaćen, a ne shvataju da je to proces, potrebno je vreme za sve."
Fudbaleri su često na udaru zbog skupocenih automobila, stvari koje kupuju, mada Kai ima drugačije viđenje stvari. "Stvara se određena slika fudbalera koji troše svoj novac na neke skupe stvari, ali isto tako ima onih koji o tome ne razmišljaju. Recimo takvi su Toni Kros i Ngolo Kante koji ima isti telefon već 10 godina, njih ne zanimaju automobili, skupocena kola i slično. Ne treba da sudite o njima samo zato što troše novac, ako ih to čini srećom, neka ih, njihova stvar. Neki vole i da se ponašaju tako da bi se lakše uklopili. Ja sam sa 17 godina kupio jedan skup rusaks i počeo sam da ga nosim i shvatio sam da se ne osećam komforno. Pričao sam sa roditeljima koji su mi rekli da 'prestanem sa tim ako to nisam ja' i to sam i uradio. Taj ranac je sad kod moje sestre Lee."
Dok je trajao intervju pojavila se i njegova devojka Sofija. "Kada izgubiš meč, naravno da is u lošem raspoloženju, ali su se te stvari promenile. Devojka je ostavila ceo svoj život u Nemačkoj i došla ovde. Ne želim da dođem kući i da uništim njen dan svojim neraspoloženjem. Naravno da želiš da igraš dobro i da sve ide kako treba, ali kako god da igram, kad dođem kući ona od mene očekuje da posle jela ostavim sudove u mašini sa sudove", zaključio je Haverc.