Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi održao je predavanje na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu i sat vremena razgovarao sa studentima u organizaciji profesora Aleksandra Jankovića. Budući treneri i sportski radnici čuli su od pete Zvezdine zvezde važne savete i lekcije, a posebno su upečatljivi bili slikoviti primeri kojima je poredio nekadašnji i sadašnji rad u fudbalu. Na tom mestu pomenuo je legendarnog Dejana Savićevića.
"Ne postoji mesto na planeti gde klinci ni šutiraju loptu i to fudbal čini posebnim. Sve je podležno promenama, ljudi žele napredak. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, fudbal doživljava neverovatnu evoluciju. Kada pogledamo uslove i infrastrukturu, videćemo strahovite promene na bolje u poslednjih 20 godina. Stadioni su lepši i komforniji. Razlika je samo u metodologiji rada. Kažu za nekog trenera da je starog kova. A šta, mi smo kao moderni? Ne, nego živimo u vremenu gde je neminovno da se prihvate novi principi rada. Ranije smo igrače u 30 godina zvali veteranima, danas se starosna granica drastično promenila i imamo vrhunske asove koji na pragu 40. godine igraju fudbal na najvišem nivou. Bitno je da izaberete stručnjake koji će vas učiti pravilno. U suprotnom, mnogo ćete vremena potrošiti i onda ćete ponovo morati da obnavljate gradivo. Nemojte mi reći da jedan Dejan Savićević danas ne bi igrao fudbal kao što je igrao nekad u Zvezdi i Milanu.” – rekao je Stojković i dodao: ”Da bi igrao fudbal, moraš da ga voliš. Ali mene su uz ljubav i strast, krasile i radne navike. Ispunjavalo me je da radim maksimalno na svakom treningu. Mislim da bih sa tim talentom i tim načinom rada, imao mesta i u ovom savremenom fudbalu.".
Piksi i Savićević bili su saigrači u Zvezdi krajem osamdesetih i početkom devedesetih, a potom su bili i saigrači u reprezentaciji SR Jugoslavije. Putevi u klupskim karijerama razišli su im se u sezoni 1990/91, kada je Zvezda postala šampion Evrope upravo u finalu protiv Stojkovićevog Olimpik Marseja, kada je Piksi odbio da šutira penal protiv crveno-belih na stadionu Sveti Nikola u Bariju. Nakon toga, Savićević je bio prvak kontinenta i 1994. sa Milanom, kada je u finalu protiv Barselone u Atini postigao jedan od najlepših golova u istoriji Lige šampiona, lob-udarcem preko Andonija Zubizarete.
Piksi je rekao i da danas mnogi komentarišu i kritikuju trenere, a da nemaju osnovno znanje o fudbalu. "Morate da verujete u svoju viziju, ali da i druge ubedite da veruju da je to što radite dobro i da donosi rezultate. Trenerski posao je kreativan i to je ono što me privuklo i što me opredelilo da zanemarim fudbalske funkcije i da se potpuno posvetim terenu. Želeo bih da vam ukažem na neke detalje koji su po mom mišljenju od izuzetnog značaja. Pre svega, morate brže i bolje da mislite od igrača. Svaka vaša odluka mora da bude argumentovana. Igrači gledaju stvari iz svog ugla, jer nemaju širu sliku. A trener ako dozvoli da mu igrači nameću rešenja, gubi autoritet. Autoritet se stiče znanjem. Znanje je majka. Ako nemaš znanje, nemaš ni autoritet, a samim tim nemaš ni atmosferu u timu. Sistem i taktika su dve potpuno različite stvari. Mnogi komentarišu i kritikuju, a nemaju osnovna znanja o fudbalu. Fudbal je igra grešaka. Onaj ko manje greši, taj ima veće šanse za pobedu. Kako dajemo golove? Pa tako što čekamo da protivnik napravi grešku koju ćemo našim kvalitetom da kaznimo."
Stojković je bio upitan i da komentariše razliku trenerskog i selektorskog posla. "Postoji razlika. U klubu ste angažovani na dnevnom nivou. Sa druge strane, selektorski posao zahteva neke druge obaveze. Morate da pratite, analizirate. Nema te vrste inteziteta u radu. Ne skidam se svakog jutra u šorts i majicu. Šta je teže? Ne znam, zavisi. Ulogu trenera shvatam jako ozbiljno i sa velikom odgovornošću. Pre svega prema publici koja dolaze na stadione. To su ljudi koji izdvajaju novac za ulaznicu, a u očima im vidite strast i ljubav prema timu. Ne smete da ih razočarate. Posvećenost, odgovornost, strast. Sve to morate da imate ukoliko želite da se bavite trenerskim poslom."