Alen Stevanović je imao vrlo neobičan životni i karijerni put, ali je uprkos svemu ostao pribran i na zemlji.
Srpski fudbaler Alen Stevanović rođen je u Cirihu 1991. godine i imao je vrlo neobičan životni i sportski put. Recimo, verovatno je jedini fudbaler u istoriji fudbala koji je uspeo da iz malog kluba kakav je Radnički Obrenovac dođe do Intera, i to u njihovoj najjačoj eri u istoriji, dok je paralelno sa tim imao i tešku životnu priču. Roditelji su mu se razveli kada je imao samo tri meseca i sa majom je došao da živi u Bečmenu, ali je uglavnom vreme provodio sa bakom i ujakom, pošto se majka vratila u Švajcarsku gde je radila, a tamo je osnovala i novu porodicu.
Stevanović je u intervjuu za podkast "Alesto" ispričao da o tome nije preterano ni razmišljao kada je bio dečak, ali da sada shvata da je loptu "gurao" nesvesno kako bi te stvari ostavio po strani. Odrastao je bez prave očinske figure i oca je upoznao tek kada je imao 25 godina, za šta je "kriva" njegova supruga Dunja koja mu je najveća podrška.
"Oca sam prvi put video 2016. godine kad sam bio u Partizanu. Supruga me pozvala na ručak, vidim ja nešto čudno se dešava, znam je... Ulazi tip u jednom trenutku i kaže mi ovo je tvoj otac. Kod mene pomešana osećanja. On je gotivac, iz Sarajeva je, možda smo se čuli još par puta posle toga. Čudan osećaj, nemam potrebu da imam kontakt s njim. Nemam problem, možemo da imamo kontakt, ali nemam potrebu zaista, razumeš me šta mislim...", kazao je Alen Stevanović u karijernoj i životnoj ispovesti sa Aleksandrom Stojanovićem.
"Dok sam bio mali, nije bio tu, a ja sam izgradio karakter. Ujak je bio muška figura u mom životu i svakog dana me je vodio na treninge. Falila mi je očinska figura, kao i majčinska, što sad vidim kad ja imam decu. To je bitno svakom detetu. Imao sam ja probleme zbog toga, bio sam nestabilan, emotivan, a to je razlog jer sam rastao bez njih".
Stevanović ističe da je u jednom trenutku bio odustao i od fudbala i od škole, ali je srećom uspeo da se vrati na pravi put, pa je nakon "desetina proba" u Panatinaikosu, Grashopersu, Atletiko Madridu i brojnim drugim klubovima - stigao neplanirano do dresa Intera. Trenirao je sa igračima koji su osvojili "tripletu", nastupio čak i na jednoj utakmici kod Žozea Murinja, da bi potom nosio dres Torina, Toronta, Palerma, Barija, Specije, Partizana... U dresu reprezentacije Srbije ima tri nastupa uz jedan na "Maksimiru" protiv reprezentacije Hrvatske. Trenutno igra za novobeogradski IMT i bori se za ulazak u Superligu.