Neverovatna priča nekadašnjeg defanzivca koji je svojevremeno igrao u najvišem rangu jugoslovenskog fudbala, a zatim učestvovao u građanskom ratu i postao funkcioner HDZ.
Svojevremeno fubaler Šibenika i Hajduka, kasnije vojnik u građanskom ratu na području bivše Jugoslavije, a na kraju i visoki funkcioner HDZ-a Goran Pauk (61) prisetio se u nedavnom intervjuu detalja koji Hrvati smatraju za jednu od prelomnih tačaka u ratu. Pauk, koji je nosilac Tuđmanovog ordena "Red Nikole Šubića Zrinjskog", jedan je od ljudi koji su u septembru 1991. godine učestvovali u obaranju aviona JNA iznad Šibenika.
"Oba su pala", viknuo je tada hrvatski vojnik Filip Gaćina. Dokaze o tome Hrvati nikada nisu izneli, pa je od ovog događaja napravljen jedan od mitova vezanih za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Jedan avion oborio je Neven Livaić, dok je drugi pogodio - ali Hrvati ne znaju da li je pao ili se vratio na teritorije pod kontrolom srpskih snaga - čovek koji je na svom debiju za Hajduk iz Splita imao zadatak da čuva Mitrka Mrkelu koji je gostovao u dresu Crvene zvezde.
"Sto posto si siguran jedino kada vidiš da je pao, a mi to sa Zvečeva nismo videli. Mi smo videli prvi avion koji pada, i to je avion koji je srušio Neven Livaić 'strelom', a tek sutradan ujutro došao je zapovednik i kazao da je pao i onaj drugi. To je saznao sistemom veze, tako da se to poklapa s onim što je vikao pokojni Filip Gaćina. Navodno je pao u more negde tamo prema Žirju, ali meni je to sve zajedno neprovereno", izjavio je Pauk za "Večernji list".
Pauk se tokom intervjua prisećao još detalja iz septembra 1991. godine. Pad aviona JNA imao je veoma bitnu ulogu za hrvatske jedinice tih dana, nakon što su srpske snage uspele da uđu u Drniš. Time je presečena veza Šibenika sa ostatkom teritorije koju su kontrolisali Hrvati, a eventualni pad Šibenika i Zadra značio bi da JNA kontroliše jadransku obalu na jugu Dalmacije. Obaranje aviona uticalo je i na moral hrvatskih vojnika, a Goran Pauk se seća detalja.
"Neopisiv! U stvari, nije to bilo veselje i sreća što sam ga ja srušio, nego u tome što smo mi čuli zvuk aviona, izašli na top, stavili ga u borbeni položaj, upalili motor i pucali na njega. Bez da smo trepnuli, a mogao nas je pokositi odozgo u sekundi. Ustvari, pokušao je, ali nije pucao na nas, nego na još jednog našeg vojnika sa 'strelom' koji se nalazio pedesetak metara od nas. On se snašao, odbacio je 'strelu', bacio se u stranu i, hvala Bogu, sačuvao živu glavu", ispričao je Goran i zatim govorio o mislima koje prolaze kroz glavu u tim trenucima: "To je teža priča koju pokušavaš da zanemariš, ustvari u tom trenutku ne razmišljaš o čoveku u avionu, nego je više u fokusu avion. Ali, naravno, javlja se i to razmišljanje 'jesam li ubio čoveka, šta se događa s njim'. Iako su oni napali nas, to je bio prvi i jedini napad na kasarnu. Njihov cilj bio je Šibenik, ili u povratku ili u dolasku, a mi smo im bili kao neka međuzona. Njihove identitete mi koji smo tada bili na Zvečevu nismo saznali."
Pauk se nakon rata iz sporta prebacio u politiku i postao je važan član HDZ-a. Kao političar bio je zamenik gradonačelnice Šibenika, predsednik HDZ odbora u tom gradu i kasnije šibensko-kninski župan. Poslednjih godina se ne bavi aktivno politikom već je prvi čovek Veteranskog centra u Šibeniku, a i o tome je govorio u intervjuu.
"Politika mi ne fali, premda - znate kako se kaže - dok ste u brazdi, pokušavate ostati u brazdi. Kad ispadnete iz brazde, onda vidite da ima lepih stvari i izvan nje. Zadovoljan sam ovim poslom, a još bitnije je da su korisnici zadovoljni, to je za mene veselje. Korisnici su hrvatski branitelji, članovi njihovih porodica, stradalnici Domovinskog rata. Kroz naš centar u proteklih godinu dana prošlo je možda oko hiljadu ljudi. Oni ovde prolaze neku vrstu rehabilitacije koja podrazumeva radnu terapiju, psihosocijalnu terapiju, kineziterapiju, fizioterapiju...", kaže Pauk.