U razočaravajućem porazu od Klermona (2:3) u subotu uveče, Lionel Mesi odigrao je poslednji meč u dresu Pari Sen Žermena i to usred Pariza, pred domaćom publikom, na "Parku Prinčeva". Umesto dostojanstvenog oproštaja, navijači su ga žestoko izviždali i još jednom dokazali da nikad nije stvorena "hemija" između njih i njega, kao što ni on nije napravio ono zbog čega je došao - trofej u Ligi šampiona. Titule Lige 1 osvojili bi bez velikih problema i bez njega i znače im onoliko koliko im je protiv Klermona bilo do proslave. A sve to se slomilo upravo na Mesijevim leđima.
Ceo stadion tresao se u prisustvu Novaka Đokovića od zvižduka upućenim verovatno najboljem fudbaleru svih vremena, koji nije ispraćen, već oteran iz Pari Sen Žermena. Da ga ne vole, nije bila velika tajna i ranije, a u subotu uveče mogli smo da se uverimo i na licu mesta po završetku utakmice, kada smo u povratku sa Rolan Garosa naleteli na gnevne navijače koji su napuštali "Park prinčeva".
Pri povratku sa teniskih terena nakon bolnog poraza Olge Danilović, policija nas je usmerila baš prema reci ljudi sa Parka prinčeva, koji su izlazili sa stadiona i kretali polako ka jednoj od okretnica na kojoj su i autobusi i metro. I baš u toj gužvi jedan detalj privukao je veliku pažnju - skoro niko ne nosi Mesijev dres sa brojem "30".
"Evo, ovo je peti Markinjos kog smo videli, Mbape je na sve strane, a eno ga tek tamo jedan Mesi", naglas smo prebrojavali prezimena na dresovima navijača PSŽ-a. Videli i "Havijera Pastorea", koji već pet godina ne igra u klubu, kao i "Leandra Paredesa", koji je otišao u Juventus na pozajmicu, ali nismo videli ono čega nema - da Pariz prosto ne voli Mesija kako se mislilo da će ga zavoleti. Prosto, nadali da će sa njim konačno osvojiti Ligu šampiona, umesto toga dva puta su ispali u osmini finala i bez obzira na njegov doprinos osvajanju domaćih titula, niko neće previše plakati za njim na Parku prinčeva. Kao ni on za njima.
Prema svemu što smo videli i čuli pred stadionom, jasno je da niko od njih nije zvučao ni ushićen ni srećan zato što je PSŽ postao prvak Lige 1 deveti put u poslednjih 11 titula. Sa timom koji vredi 700 miliona evra više od vicešampiona (a da li uopšte znate ko je završio drugi?), titula u Francuskoj ne donosi ni euforiju niti ikoga oduševljava. Nema slavlja, čak i onda kada za klub igraju trojica fudbalera koji su među najboljima na planeti. Čak smo se i našalili kada je jedan dečak u autobusu povratio, kolega Miloš dobacio je da "ni njegov želudac ne može da svari ovakav PSŽ". Verovatno neprikladan humor tom trenutku, ali i prilično tačan.
Koliko je PSŽ-ova sezona krahirala u završnici, u kojoj je odavno ispao iz Lige šampiona, najbolje oslikava portal uglednog francuskog lista "L'Ekipa" koji je detalje o utakmici i Mesiju stavio skoro pa na dno naslovne strane. Bez preteranih opisa, objašnjenja, jedan tekst posvećen je porazu od Klermona, jedan o saopštenju povodom Mesijevog odlaska i jedan o ocenama igrača sa spomenutog meča. Prva i glavna fudbalska vest bila je da je Nant uspeo da izbori opstanak u ligi, dok je prednost na delu gde se nalaze svi sportovi dobio Rolan Garos i pobeda Aleksandera Zvereva protiv Frensisa Tijafoa.
Inače, još jedan slikovit detalj upao mi je u oko u Parizu. Prilikom odlaska na trening Novaka Đokovića, primetili smo da je deo oko Parka prinčeva bio obojen u roze boju. Veliki broj navijača je pevao, klicao uz pratnju bubnjeva... Zaista prava sportska atmosfera. U prvi mah mislio sam da je u pitanju meč fudbalerki PSŽ-a, ali sam nešto kasnije saznao da je u pitanju ragbi sekcija Parižana. Stekao sam utisak da više vole i svoj ragbi tim od Mesija...