Još dok je Dejan Stanković vodio Crvenu zvezdu, rukovodstvo kluba gledalo je ka Baraku Baharu i videlo ga kao trenera koji će jednog dana klub podići na novi nivo - ili ako ćemo biti surovo iskreni - izvesti ga na pravi put posle dvogodišnje stagnacije. Kad je prošlog avgusta sa Makabijem "zapržio čorbu" Zvezdi, na neki način postao je opsesija generalnog direktora Zvezdana Terzića koji je razgovarao sa prijateljima i poznanicima i prikupljao sve moguće informacije o Izraelcu kako u martu to ne bi bio samo strogo poslovni sastanak pun tenzije. Više je to bilo "udvaranje". Rečnikom mladih, to je kao "stalkovanje" na društvenim mrežama uoči sastanka, "skrolovanje" sve do samog dana rođenja, pa je tako Bahar i pre zvaničnih pregovora bio dobre volje kada je video da u Crvenoj zvezdi o njemu znaju baš sve, pa i da voli da igra tenis.
Ako se po jutru dan poznaje, izgleda da su u Crvenoj zvezdi imali dobar osećaj pošto je za dve nedelje koliko radi sa igračima - Bahar uspeo da napravi više dobrih stvari za koje zaslužuje pohvale. Prva je da je bez imalo samilosti odlučio ko ne odgovara njegovom stilu fudbala ili je jednostavno problem za svlačionicu (Borjan, Gobeljić, Srnić, Pešić...), a druga da ekipa ima njegov trenerski pečat za tako kratko vreme.
Obrisi su se videli na pripremama na Zlatiboru protiv reprezentacije Užica i banjalučkog Borca, a ono što je navijače ostavilo bez reči jeste prijateljska utakmica protiv Zenita iz Sankt Peterburga, najbolja koju je Zvezda odigrala "ihahaj" godina. Štaviše, da nije 4. jul i da nisu u toku pripreme, niko ne bi mogao da pogodi da je u pitanju test utakmica po intenzitetu trčanja.
Crvena zvezda i Zenit su priredili spektakl navijačima na tribinama, ali i onima u Srbiji kraj malih ekrana koji su jedva čekali da vide "šta taj Izraelac može bolje od Miloša Milojevića". Za početak, čini se da je najveća razlika u poverenju koje se polako spušta sa vrha kluba na ostale nivoe sve do igrača, a posle vrhunske utakmice u kojoj je Zvezda slavila 2:1, čini se da ono najbolje tek predstoji. Prosto, pokazao je igračima crveno-belih već u prvoj ozbiljnoj proveri da treba da veruju njegovom fudbalu i da to odmah daje rezultate.
Tako je Barak Bahar za samo 14 dana rada u Crvenoj zvezdi uspeo da sruši decenijski mit o pripremama. Slušali smo toliko puta o "teškim nogama" i sličnim frazama kojima su se naši treneri služili kada ekipa ne liči ni na šta, da bi igrači koji su 19. juna počeli pripreme uspevali da igraju visoki presing svih 90 minuta protiv Zenita, ekipe vredne grupne faze Lige šampiona. Trljali su svi oči da li su to isti igrači koji do pre nekoliko nedelja nisu imali volje i želje da potrče, a ne da budu u sprintu, pa nema sumnje da se već sada svima iz rukovodstva smeši brk i ponavlja se: "Jesam ti rek'o", a onda i: "Ćuti, nemoj da urekneš".
Pre samo godinu dana, nakon dvomesečnih priprema, Crvena zvezda nije mogla da izdrži duže od poluvremena protiv Baharovog Makabija. Padala je u oba meča, pričalo se o fizičkoj spremi i stanju u kome su bili Katai, Ivanić, Rodić, Milunović i Pešić, međutim kada se sve "zategne" na vreme, nema problema. "Potpuno je drugačije, svaki dan idem pre 23.00 da spavam, jer sam preumoran. Forsiramo presing, to želi naš trener, i veoma je naporno, ali dobro je da je tako, jer se vidi da hoće da napredujemo i budemo spremni za Ligu šampiona. Sve je teško u vezi treninga. Doslovno sam na Zlatiboru svaki dan samo trenirao i spavao, ni za šta drugo nisam imao snage", pričao je novi kapiten Aleksandar Dragović pre nekoliko dana i time već najavio nešto drugačije na pripremama - trenera koji "ne mazi" svoju ekipu.
Ne treba zaboraviti da Crvena zvezda još nije isprobala ni svog najskupljeg fudbalera Emanulea Late Lata koji će biti pojačanje u špicu. Takođe, neće biti iznenađenje ako do kraja prelaznog roka dođe još jedan vezni ili možda čak novi levi bek.
Sprintevi koje su pravili mladi Kosta Nedeljković, Jovan Mijatović i Stefan Mitrović su naravno i posledica dokazivanja novom treneru koji je pokazao da ne gleda ni godište, a ni pasoš - želi da napravi tim koji će najbolje funkcionisati i moći da odgovori na izazove koje nosi Liga šampiona. Otud i golman Glazer koji osim što je skinuo dva zicera, aktivno učestvuje u igri nogom, potom pomeranje Mijailovića na štopera, odmah guranje u vatru Stamenića i Krasoa, još odgovornija uloga za Kangu, pa Olanjinka svuda po terenu...
Crvena zvezda je definitivno počela revoluciju pod Barakom Baharom koji je za razliku od svog prethodnika siguran u ono što radi, a uz to ima i klimanje glavom sa vrha kluba da mu se veruje. To su i igrači odmah prepoznali i počeli su da uživaju u fudbalu koji je protiv Zenita podsećao na ono na šta su u Engleskoj potpuno odlepili - fudbal Roberta di Zerbija u Brajtonu.
Da bi se ipak uopšte približilo tom nivou, potrebno je mnogo rada, truda, ali pre svega kvaliteta, međutim nekada su i obrisi dovoljni da bi navijači prepoznali napredak i zaljubili se ponovo u fudbal.
BONUS VIDEO: