Crvena zvezda je počela novu sezonu u Ligi šampiona, a i pored poraza od Mančester sitija (3:1) u prvom meču grupne faze, navijači nemaju čime da budu nezadovoljni. Protiv najboljeg tima na svetu Zvezda je zaigrala spremna na borbu do poslednje kapi znoja, a to što je takvo izdanje dovoljno samo za poraz... I mnogo, mnogo jači su doživeli istu, pa i strašniju sudbinu na Etihadu pre samo nekoliko meseci. Boravak u Mančesteru može se opisati kao uspešan jer su crveno-beli videli neke pozitivne stvari pred nastavak sezone, a pročiajte kako je izveštač MONDA vidreo sever Engleske?
Industrijski grad u kojem stalno pada kiša, arhitektura, dva velika fudbalska kluba na različitim krajevima grada i jedna spektakularna utakmica zbog koje smo otišli u Mančester... Bilo je sjajno, a pred vama je pet najjačih utisaka sa prvog jesenjeg gostovanja Crvene zvezde. Ovako je to naš Dušan Ninković doživeo u Mančesteru...
BIO BI TO LEP GRAD, SAMO...
Možda sam među srpskim novinarima usamljen u ovom verovanju, ali Mančester bi bio prilično lep grad samo kad ne bi bilo jedne sitnice koja mu je svakodnevica - kiše. Ume da pada bez prestanka satima, pa da zastane i namami vas napolje iz hotelske sobe, a zatim vam se ponovo stušti na glavu kao krila Mančester sitija ka kaznenom prostoru rivala.
Za ono malo suvih intervala, koliko smo imali priliku da prošetamo gradom, videli smo da višespratnice niču na gotovo svakom koraku, ali ne uspevaju da u potpunosti naruše tradicionalni arhitektonski stil i stari izgled grada. U predgrađima i dalje imate kuće na kojima može da se izbroji svaka cigla, sa onim širokim odžacima kakve smo viđali u britanskim serijama starim nekoliko decenija. Sa druge strane, objekti poput crkava, stanica gradskog prevoza ili pabova daju Mančesteru još malo te rustične note, pa šetnja može biti veoma prijatna i podsetiti na slike i prizore koje smo gledali na TV-u.
I da, jedan savet, nismo baš uspeli da pohvatamo kako funkcionišu pešački prelazi. Najsigurnije vam je da se držite iza lokalaca i da idete njihovim stopama. Deluje da oni uvek imaju prvenstvo prolaza.
UVEK JEDAN KORAK IZA
Kada smo kod koraka, da se osvrnemo i na one koje su pravili fudbaleri Crvene zvezde. Tempo u kojem se igrala utakmica bio je ubitačan - o tome je pričao i Barak Bahar nakon meča - a činilo se da gostima iz Beograda samo jedan korak fali da ispune sve svoje planove za meč. Počelo je kada je Fil Foden protrčao pored Marka Stamenića i odneo mu loptu koju je vezista oklevao da obradi, nastavljalo se kada su na "ničijoj zemlji" ostajali fudbaleri Crvene zvezde u trenutku kad shvate da kasne, a i Mirko Ivanić je nekoliko puta osetio na svojoj koži kako se rivali neprimetno pozicioniraju iza njegovih leđa i zatim odnesu loptu.
Kako je meč odmicao ti detalji su postajali sve primetniji, a ne možemo reći da su fudbaleri Crvene zvezde odigrali loš meč, barem što se tiče utrošene energije. Istina je da Mančester siti uživo izgleda monstruozno, kao kada biste prosečan fudbalski tim ubrzali duplo! Verovatno najbitniji igrač u ovoj postavi "Građana" je Rodri koji izgleda kao regal koji veoma brzo trči, dobija duele, šutira i dominira ogromnim prostorom. Kajl Voker je spreman za najmanje dve fudbalske utakmice u jednom, Šerif Endiaje je dobio solidne "batine" u duelima sa Rubenom Dijasom, a mladićima poput Alvareza i Nunesa potrebno je samo nekoliko koraka da sa jedne aut linije pretrče na drugu. Ni jedan od onih brojnih klizećih Srđana Mijailovića ne bi bio zakasneli protiv 90 odsto ekipa na svetu, ali je Nejtan Ake bocnuo loptu i nastavio napad pored požrtvovanog defanzivca.
DOMAĆINE, SVAKA ČAST ZA MESTO!
Uz sve viđeno i zapisano, zaista sam dužan da naglasim i sjajan detalj - sa samog stadiona. Kada je novinarska ekipa iz Srbije prvi put kročila na Etihad u severoistočnom delu Mančestera, ljubazni domaćini su nas proveli do sale za konferencije, a zatim na tribine i skroz do terena, gde smo odgledali početak Zvezdinog treninga. Tada smo "pikirali" mesta za utakmicu, ali nam je bilo neverovatno da su za gostujuće novinare pripremljene tako dobre pozicije.
Čudio sam se malo odluci domaćina i sve do pred početak meča nisam verovao, a onda - iznenađenje. Bili smo smešteni na centralnom delu tribine, možda samo 15 ili 20 metara udaljeni od klupa za rezervne fudbalere. Možemo reći da su igrači bili samo koji red ispod nas, pa smo imali fantastičan pregled svih detalja na terenu, od instrukcija dvojice trenera rezervistima, Gvardiole energične reakcije, okretanja ka asistentima, ka svojim igračima na terenu i van njega... Sve! Narano, iz blizine smo videli i kako sve pršti u duelima, kako tribine iz tog ugla izgledaju spektakularno. Da ne bude idealno, zameram Mančester sitiju - a saglasiće se i kolege iz drugih medija - bilo nam je malo tesno kada je trebalo da kucamo tekstove. Ali, da ne bude baš da preterujemo...
AU, KOLIKI JE OLD TRAFORD
Utisci sa stadiona Etihad su fantastični. Spolja, iznutra, u svakoj prostoriji koju smo "overili" tokom boravka, sve je na izuzetnom nivou. Zaposleni na stadionu su neverovatno ljubazni, spremni da odgovore na bilo kakvo pitanje, a zatim otvore vrata kako biste nastavili put ka svojoj destinaciji. Stvarno, nemam apsolutno ništa da zamerim Mančester sitiju, njegovom stadionu i ljudima na njemu.
Ali, ljudi... Stadion od gotovo 55.000 sedećih mesta kada se na njemu igra fudbal izgleda kao beba pored Old Traforda! Malo slobodnog vremena iskoristio sam da posetim dom Mančester junajteda i sam prilaz stadionu deluje fascinantno. Bilo da vas zanimaju statue Bezbija i Fergusona koje zauzimaju mesta sa spoljne strane ili nešto u stadionskoj unutrašnjosti, sve je ogromno. Da biste imali sliku o veličini navešću vam da klupska prodavnice Mančester junajteda izgleda kao neki malo veći market u Beogradu.
AERODROM VEĆI OD GRADA, A I TAMO SVI PRIČAJU O FUDBALU
A Mančester stvarno nije veliki grad. Centralno gradsko jezgro ima tek oko 550.000 stanovnika, a kada mu se dodaju okolni delovi koji spadaju u oblast "Greater Manchester" brojka raste do skoro tri miliona. Ipak, ni to nije previše za dva ogromna fudbalska kluba, čiju veličinu možete osetiti na svakom koraku.
Na ulici, u prodavnici, dok pričate sa taksistom, svi će vas pitati nešto o fudbalu, navijanju, omiljenim timovima i prognozi rezultata meča zbog kojeg ste tu. Takođe, na pasoškoj kontroli će fudbal biti nezaobilazna tema, bez obzira ko će pogledati vaše dokumente dok ulazite u Englesku. A aerodrom u Mančesteru, na njegovoj jugozapadnoj strani, posebna je priča. Dok smo u sredu rano ujutro tražili terminal 2 sa kojeg ćemo nešto kasnije poleteti za Beograd pomislili smo da je već od celog grada.
BONUS VIDEO: