Srpski trener Nenad Lalatović teško je podneo ubedljiv poraz mlade reprezentacije protiv Engleske (9:1) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Po njegovim rečima, obrukani su fudbaleri koji su igrali, ali i njihove porodice - jer nisu bili ratnici na terenu i jer nisu "ispi*ali krv" tokom utakmice!
U emotivnoj ispovesti dan nakon utakmice Lalatović je sumirao sve što misli o trenutnoj situaciji u kojoj je mlada reprezentacija, šest godina nakon što je on bio selektor u tom uzrastu i predvodio ekipu na poslednjem Evropskom prvenstvu koje smo igrali.
"Ja ne mogu da prihvatim da je neko bolji od nas sa 20 godina, ajde da je bolji sa 25, 26 jer igra u boljem klubu, više trenira, jednostavno je kvalitetniji. Ali da je sa 20 godina neko toliko bolji, meni to nije jasno. Mislim da ti momci moraju da shvate šta je reprezentacija, šta je grb i himna i taj osećaj kada obučes dres sa državnim grbom. Za mene nema ništa svetije i lepše, moraju da shvate da kada izađu na teren da moraju da se bore kao lavovi, da budu zveri, da trče, da krvare, da uklizavaju, jer ova bruka nije samo njihova bruka. Ne brukaju samo sebe, nego i svoju porodicu, ja to tako shvatam, a kada svi oni to budu razumeli i kada budu bili ratnici na terenu, sigurno se ovo neće dešavati", kaže Nenad Lalatović za Kurir i nastavlja: "Nisam puno pratio samu selekciju, ali ono što mogu da kažem jeste da za reprezentaciju moraju da igraju najbolji, tako je bilo kad sam ja bio selektor i tako je bilo gde god sam radio i biće. Kod nas se stalno traži neki alibi, oni su kvalitetni, oni su bolji. Ja ne mogu da prihvatim da je neko bolji u tom uzrastu i meni je to neshvatljivo."
Nenad Lalatović ne želi da upire prstom u selektora Dušana Đorđevića, koji je bio na klupi Srbije dok su nam Englezi nanosili jedan od najtežih poraza u istoriji. Po rečima temperamentnog stručnjaka, Đorđević nije jedini krivac za neuspeh u Notingemu.
"Dule je jedan sjajan trener i čovek pre svega. Nije sve ni do njega, ne može on tu da izmisli toplu vodu, nekad je kriva i ekipa, jer nije ispoštovala dogovor iz svlačionice. Treba biti i bezobrazniji, drskiji i oštriji, jer kad si dobar sa igračima onda ti oni dušu uzmu", ističe Lalatović.
I on se ne tako davno našao u Đorđevićevoj ulozi, kao selektor je predvodio Srbiju 2017. godine. "Osvojili smo jedan bod iz meča sa Severnom Makedonijom i sigurno da rezultat nije bio kakvom smo se nadali. Međutim, ja moram da kažem da ja nisam ni hteo da budem selektor u tom trenutku. Prvenstvo je dolazilo u nezgodnom momentu, igrači su završili sezone i njih peti-šest je bilo na moru između kraja obaveza u svojim klubovima i početka priprema za Evropsko prvenstvo. Mene su iz Saveza zvali da pomognem, ja sam uvek tu da pomognem svojoj zemlji, jer je volim, za mene nema ništa svetije. Ali ja je nisam vodio na način kako sam hteo, ja bi odmah promenio tih pet-šest igrača, ali nisam mogao. Držao sam to koliko sam mogao, vodio sam tri utakmice, našao sam se u 'nebranom grožđu' i ispalo je kako je ispalo", kaže trener koji je tada vodio Čukarički.
Ekipe koje je kroz karijeru vodio Nenad Lalatović stalno su "ličile na njega", pokazivale su mnogo borbenosti, želele da dođu do bodova više od svog protivnika i da ga tako nadmudre. Analizirajući to bivši trener Crvene zvezde je otkrio i šta bi mogao da bude najveći problem mlađih kategorija srpskog fudbala.
"Trener treba da pokrene, da utiče, da prenese energiju. Ja sam u svakom timu u kome sam radio pokušavao da prenesem moju energiju. Da igrači budu zveri, da izginu na terenu, da ispi*aju krv i možda je to zbog toga. Ponavljam, ja sam kao selektor vodio samo tri utakmice, nije to bilo onako kako sam ja hteo i kako bih vodio da sam imao više vremena. Zamenio bih tih pet ili šest igrača, ali držao sam koliko sam mogao. Ne kažem da ponovo ne bih bio selektor, jer je to za mene velika čast, najveća čast je kada igraš za reprezentaciju i to igrači moraju da shvate", poentira Lalatović, a odmah zatim otkriva i razloge za neuspehe: "Naravno da postoji problem u sistemu, sa našim igračima se slabo radi. Ishrana je slaba, katastrofalna. Kod nas fudbaleri jedu girose i brzu hranu. Nije dovoljno raditi sa igračima sat i po vremena na treningu, treba im se posvetiti. Individualni rad je jako bitan, prvo sa špicevima raditi na završnici, na šutu, pa sa veznim igračima pas, odbarana naravno treba da radi za sebe i tek na kraju ih treba sklapati u jednu celinu. Ali bez individualnog rada nema ništa."
BONUS VIDEO: