Ove nedelje fudbalsku reprezentaciju Srbije čeka "finale" u Lekovcu i tu šansu ne smemo da propustimo! "Pucaćemo iz svih oružja", poručio je selektor državnog tima Dragan Stojković uoči meča sa Bugarima, koga tako još jedan bod doli od toga da zvanično bude prvi koji je "orlove" odveo na dva velika takmičenja. Prvo je Piksi to učinio u jesen 2021. godine kada smo iz Lisabona otišli na Svetsko prvenstvo u Kataru, dok ćemo sada pokušati da na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj odemo iz Leskovca.
Interesantno, baš nedaleko od ovog grada odrastao je i Dragan Stojković. "Piksi", kako mu je nadimak po liku iz crtanog filma, rođen je 3. marta 1965. godine u niškom naselju Pasi Poljana, gde danas živi samo majka Desanka, ali gde ga se svi sećaju samo po najlepšim stvarima.
A, najviše razloga za radost imala je njegova majka Desanka koja što od uzbuđenja, što od silnih telefonskih poziva, prošle noći nije oka sklopila.
"Gledam često utakmice i naše i strane, znala sam da je Portugal dobar u fudbalu, pa sam mu nedavno kazala: 'Sine, čujem da su oni dosta jaki'. On mi je odgovorio: 'Majko, ja se njih ne bojim, idem samo na pobedu, verujem u sebe i ništa ne može da me iznenadi'", ispričala je majka Desanka za "Telegraf" po plasmanu Srbije u Katar: "Mnogo sam bila uzbuđena, nisam mogla ni da gledam direktan prenos utakmice, ali sin mog devera Zoran, me je telefonom i izveštavao o svemu što se dešava. Mnogo se iznervirao kada smo primili gol, ja kažem: 'Pa dobro, nije još kraj'. Posle sam snimke gledala, celo jutro nisam ništa radila, legnem, ustanem, vidim kako se narod raduje pa mi srce puno".
Ispričala je da je tada bila jako ponosna na njega, da ga je zvala telefonom i rekla mu da se ceo Beograd "zapalio zbog slavlja", prisetivši se da je takav Piksi zapravo bio od rođenja - rođeni pobednik. I tako je sam odlazio na treninge Radničkog bicilkom, da bi ga otac "provalio" tek jednom kada ga je pratio.
"Posle smo imali 'fiću', još je mlad bio ni dozvolu nije imao, pa bi se njime odvezao do kraja sela a onda produžio pešice. Dok mu se društvo provodilo, on je naporno trenirao, očekivali smo da će biti uspešan, verovali smo u njega jer se čvrsto držao onog što je zacrtao. Učinio nas je zaista ponosnim i srećnim roditeljima, posebno mene kao majku ali mi je deo srca otkinuo jer je daleko od nas. Sada je lakše otkako je u Beogradu, ali dok je bio u Japanu i Kini, dolazio je jednom godišnje. Deca mu nisu izlazila iz aviona i sada kad pogledam u nebo, rasplačem se, život im je prošao tako, leteli su tamo-amo", pričala je tada Desanka.
Desanka ističe da je molila svog sina, kada je počinjao da se ozbiljnije bavi fudbalom, da ostane u Radničkom, ali je uvek pričao da "mora dalje i mora više". Zato se i danas uvek raduje njegovim uspesima, ali se rastuži što je daleko od nje, što za nju nije uopšte lako da podnese.
Komšije, s druge strane, raduju se i kada jednom godišnje dođe u Niš i obiđe ih ispred prodavnice, neretko i počasti pićem i gurne nešto u džep. "Nema boljeg od njega, svaka mu čast što se vratio u Srbiju da podigne reprezentaciju. Ona utakmica protiv Portugala je bila za infarkt, kad smo dobili prvi gol, htela je srčka da me strefi. Bilo je napeto, strašno ali se Piksi pobrinuo da nas odvede dalje i ja verujem da ćemo imati još puno razloga za slavlje", ispričao je jedan od komšija.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Telegraf)