Barah Bahar otputovao je u Izrael i tamo će provesti reprezentativnu pauzu. Posle lošijih rezultata sa Crvenom zvezdom i zaostatka u odnosu na Partizan odlučio je da ode u domovinu. Tamo je odgovarao na pitanja dece i studenata. Pitanja mu je postavljao Endi Ram, bivši teniser.
Izraelski stručnjak je pričao o raznim temama, od dolaska u Beograd, do budućnosti, željama... "Promena mi je bila neophodna posle šest titula, želeo sam novi izazov u karijeri i doneo sam takvu odluku. Početak je bio odličan, povezali smo se svi, kao da smo godinama zajedno. Sada nije toliko dobro, posotji pritisak i velika očekivanja, ali verujem da ćemo ostvariti svoje ciljeve. Druga je država, moramo da pravimo promene postepeno i da polako menjamo određene stvari", rekao je Bahar, a prenosi izraelski portal "One".
Imao je samo reči hvale na rčaun Srbije. "Srbija je prijateljska zemlja za Izraelce, tamo smo bezbedni, Makabi Tel Aviv, košarkaški klub tamo živi. Znamo da svetski mediji nisu neutralni i pokušavaju da nas ocrne, mi pokušavamo da objasnimo da samo štitimo sebe, nije lako, ali verujem da nas razumeju. Srbija je zemlja koja je prošla kroz mnogo težak period takođe u istoriji."
Ne krije da mu fali domovina. "Nedostaje mi moja zemlja naravno i Makabi Haifa i navijači, ali od momenta kada sam odlučio da odem, pomirio sam se sa tim. Nije lako, ali želim da napravim uspeh tamo gde sam sada. Uradiću sve da se razvijem u Evropi, bez obzira na to koliko je teško. Ne volim previše da pričam o sebi i svojim uspesima, tek smo počeli, radimo naporno i najvažnije je da radimo zajedno. Uvek dajem sve od sebe za klub u kom radim, želim da učim i da budem što bolji i zato stalno spominjem tim. Nije samo trener taj ko radi, u Srbiji sad imam oko 20 ljudi koji rade sa mnom i pomažu mi da napredujem."
Uveren je da crveno-beli mogu da nadoknade minus i osvoje titulu u Srbiji. "Primili su me veoma lepo, grad je veoma lep i ceo moj tim ima smeštaj. Dobro je krenulo, sve je bilo kako treba, ali onda je pad počeo kada je počelo takmičenje. Posle dva poraza pritisak je postao još veći, kako od medija, tako od navijača. Znali smo da su očekivanja velika i verujem da možemo da promenimo sve to i da smo dobar tim."
Ispričao je i kako se bori kada ne ide. "Postoji mnogo dece širom zemlje koja imaju velike probleme, iz mog trenerskog i ličgnog ugla imam uspone i padove, tranzicija nije laka. Radim sa mojim timom, znamo svoje vrline i kako da učimo iz poraza, uvek sam govorio da iz poraza može više da se nauči i to je moja poruka za sve roditelje i decu, da će sve biti u redu i da se tako uči."
Deca su imala pregršt pitanja. "Kako dolazim do uspeha? Prosto je, pobedama. Postoji dosta detalja, tajna je u tome da budeš svoj i veruješ u ljude sa kojima radim. Okružen sam dobrim ljudima koji znaju posao. Postati uspešan je jedno, ali ostati uspešan, to je mnogo teže. Kombinacija mnogih stvari je potrebna za to."
Pošto je zemlja u ratu i strašne stvari se dešavaju, imao je poruku za sve mališane. "Moja poruka za decu u Izraelu je da budu spremna, znam da je teško, ali moramo da verujemo u one koji vode našu zemlju i u vojsku i da verujemo da rade ono što je pravilno i što treba. Optimista sam, verujem u ljude koji vide zemlju i svojoj deci govorim da smo okruženi neprijateljima koji žele da nas povrede. Nažalost, nije sada prijatno, mnogo toga se dešava lošeg, ali verujem u bolju budućnost. Teško je za sve, kada govorim o mojoj porodici, oni su daleko od mene, ali ponavljam, optimista sam. Vojnici su odlučni, žrtvuju svoja tela i svoje živote za dobrobit naroda."
Tvrdi da mu teško pada što je daleko. "Teško mi je što sam toliko daleko u vreme rata, ali se trudim da ostanem u kontaktu sa svima. Dobijam mnogo poruka i poziva, trudim se da učestvujem u svemu, ali osećam da to nije dovoljno. Na početku rata mnogi su me zvali za intervjue i objasnio sam im da nisam u stanju da pričam o fudbalu."
Otkrio je da je imao ponudu da vodi reprezentaciju Izraela. "Odrastao sam kao fan Makabi Haife, pozdravio sam se sa svima u klubu kada sam otišao, obično se to dešava u nekim ne baš tako prijatnim okolnostima, ali tako nije bilo sa Makabijem. Osetio sam sjajnu povezanost sa svima. Ne znam šta će se dogoditi u budućnosti, moje srce zauvek će biti uz Makabi Haifu. Imao sam priliku da treniram nacionalni tim Izraela, ali sam odbio ponudu, nisam osetio da je pravo vreme za to. Čak ni sada ne osećam da je pravo vreme za takav potez, verujem u njih i nadam se da će proći na Evropsko prvenstvo."
A, koga bi voleo da vodi u budućnosti? "Dobro je to pitanje, ali ne znam, ne volim da razmišljam o budućnosti tako. Volim da pružim maksimum tamo gde radim, pa šta bude, biće. Navijam za Makabi Haifu, ostvario sam san kada sam preuzeo klub. Ranije sam navijao za Liverpul, Barselonu, ali to je sad neko prošlo vreme."
Uporedio je posao igrača i trenera. "Kad si igrač možeš da ustaneš recimo u 10, pa da onda odremaš tokom dana, da ne razmišljaš o previše stvari. Kada si trener, to je ogromna odgovornost. Moraš da razgovaraš sa igračima, upravom, ljudima. Ako tim nema uspeh, onda neće da krive igrača, već trenera, spreman sam da se vratim i da opet budem igrač."
Na kraju je pričao o susretu sa Pepom Gvardiolom. "Pep je najbolji trener na svetu, možda čak i u istoriji. Stalno napreduje, radi na sebi, na svom timu, perfekcionista je. Teško je sa svim tim, to što smo poveli u Mančesteru je neka vrsta čuda, nismo ni mi mogli da verujemo šta se dešava. Rekao mi je da će me pozvati na čašu vina posle meča u Beogradu."
BONUS VIDEO: