Dok je igrao za ekipu Rome, Siniša Mihajlović je bio obožavan u Rimu. Kasnije se to ponovilo kada je bio član Lacija.
Siniša Mihajlović je sa Crvenom zvezdom osvojio Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju, a zatim se kao jedna od najvećih zvezda jugoslovenskog fudbala preselio u Italiju. Nakon velikih uspeha sa Zvezdom, u transferu teškom oko šest miliona američkih dolara, postao je novi fudbaler Rome koju je u tom trenutku preuzeo Vujadin Boškov.
Već u tim godinama Mihajlović je imao dobru reputaciju u evropskim okvirima, pa su ga navijači Rome dočekali kao jedno od najvećih pojačanja u klupskoj istoriji - majstor za prekide, borbeni univerzalac i rođeni šampion trebalo je da podigne ekipu na svim nivoima i donese nešto novo. Zbog toga su mu pevali već tokom prve godine u klubu, a Mihini prijatelji šalili su se kako je u Rimu popularniji od pape.
"Pa dobro, to oni iz silne ljubavi prema meni, što je ipak dosta neozbiljno... Ali, neka, neki put i laž prija jer je iz srca, dobronamerna, šarmantna i lepa dosetka mojih prijatelja. Inače, da ne bih ispao skroz neskroman moram da 'priznam' da je već u nekoliko navrata ceo stadion skandirao moje ime. To je naročito bilo gromoglasno protiv Atalante kada sam dao gol iz slobodnjaka sa trideset i više metara, a namestio dva gola Kaniđi i Riciteliju. Uz gromoglasno 'Miha, Miha!' napustio sam stadion", otkrio je tadašnji fudbaler Rome za "RTV reviju" i ispričao šta mu najviše nedostaje: "Slobodno vreme! Gotovo ga i nemam, tako da sve ove blagodeti koje mi je Bog dao nijednim malim delom ne mogu da koristim. Treniram dva puta dnevno, posle prvog treninga idem na ručak, pa popodnevni odmor, pa opet trening i tako svaki dan do utakmice. Onda hotel, avion, utakmica, pa sve nanovo. Kao na traci."
Borbeni fudbaler napustio je Crvenu zvezdu u leto 1992. godine i preselio se u Italiju, koja će kasnije postati njegov drugi dom - proveo je u njoj veliki deo igračke i ogroman deo trenerske karijere, a jezik je počeo da uči čim je stigao. Kasnije mu je bio neophodan, a na početku mu je bilo važno što su ga saigrači i ljudi u klubu fantastično prihvatili.
"Polako sam se navikao na 'večni grad', koji je za mene najlepši grad na svetu. Rim je zaista božanstven! Delimično sam savladao i italijanski jezik koji i dalje intenzivno učim uzimajući časove tri puta nedeljno. Ukratko, zaista bih bio neskroman kada bih se na bilo šta požalio. Za sada je sve kao u bajci. Saigrači su me primili sjajno i osećam se kao da sa tim momcima igram godinama. Najviše sam u društvu, posle utakmice, sa Kaniđom i Vaninijem. Miljenik sam i predsednika kluba gospodina Karapika, poklonio mi je čak dva automobila: najnoviji BMW i Korsu, a da ne bi ispalo da sam čekao da mi on pokloni auto kako bi se šepurio Rimom, ja sam za svoju lovu kupio najnoviji Mercedes. Tako da sada imam pravu malu kolekciju luksuznih automobila. Kažem ti, sve je kao u bajci...", ispričao je Mihajlović.
Ipak, to nije potrajalo. Godinama kasnije, u jednoj od svojih ispovesti, Siniša Mihajlović je otkrio da su mu dve godine u Romi bile najgore u karijeri. Vujadin Boškov je napustio klub nakon prve sezone, a u Mihajlović se u drugoj u potpunosti preselio na mesto levog beka. Roma nije blistala - završila je na sedmom mestu u prvenstvu i ostala bez Evrope, što je i njemu bio jasan znak da treba da promeni sredinu.
Tada se u njegovom životu pojavio čovek koji je veoma zaslužan za dugotrajnu karijeru u italijanskom fudbalu. Švedski menadžer Sven-Goran Erikson odveo ga je u Sampdoriju, a nakon četiri godine i u Lacio. Temperamentni Siniša Mihajlović tako se 1998. godine vratio u Rim, grad koji je obožavao i tokom igranja za Romu. I ovog puta bio je miljenik navijača, koji su imali čak i koreografiju posvećenu Arkanu, Mihinom prijatelju.
Sa sportske strane bilo je daleko uspešnije. Pre nego što se preselio u Inter, da tamo završi karijeru, Siniša Mihajlović je sa Lacijom osvojio sedam trofeja - Seriju A, dva Kupa Italije, dva Superkupa Italije, Kup pobednika kupova i Superkup Evrope. Tad je možda stvarno bio poštovaniji od pape!
(MONDO/D. N./Yugopapir)
BONUS VIDEO: