"MOĆNI POLITIČAR NAS UPOZORIO: MOMCI, POGREŠILI STE" Intervju - Afera nam SLOMILA reprezentaciju pred Svetsko prvenstvo!

Sa svega 26 godina imao je ceo svet na dlanu. Epitet juniorskog prvaka Evrope, ulogu protagoniste u klubu i reprezentaciji, učešće na Svetskom i Evropskom prvenstvu, mesto u idealnom timu Mundijala, polufinale Kupa UEFA i status jednog od najboljih veznih igrača na kontinentu. A na stolu ponude Bordoa i Reala iz Madrida, što mu je širilo horizonte ka neslućenim dometima fudbalske karijere. A onda se sve srušilo u jednom danu. Igrala se prvenstvena utakmica između Hajduka i Crvene zvezde, on se u 75. minutu požalio na umor, izašao iz igre i nikada se više nije vratio na teren. Dalmatinski rečeno, krčag prepun ambicija i snova, razbio se o hrid i nestao u peni.

 "Dogodilo se čudo. Verujte mi, čudo. Posle 37 godina borbe sa Hepatitisom B, dobio sam negativan nalaz, sada sam i zvanično zdrav čovek. Pojavila su se antitela, to je retkost, ali i poruka da uvek postoji nada. Uz božiju pomoć i podršku porodice, potrebni su inspiracija, snaga vere i pozitivnog duha. Lako je odustati, pomiriti se sa sudbinom. Ja sam u svemu nalazio inspiraciju. Nalazim je i dalje. Meni je i ova vaša emisija velika inspiracija, jer vraća sećanja na prelepu prošlost i vreme kada je fudbal bio izvor romantike, a ne biznisa i novca." - kaže Ivan Gudelj u kultnoj rubrici kolumniste MONDA Nebojše Petrovića 'Mojih TOP 11'.

Ponikao je u Mračaju iz Runovića, 'malog mista' koje je iznedrilo tri vedete jugoslovenskog fudbala.
"Kod nas kažu 'tri kapetana', Iku Buljana, Zvoneta Bobana i mene. Mračaj je u to vreme bio jedini klub u imotskom kraju, danas ih ima osam. O juniorima je brinuo Zvonetov tata, Marinko Boban. Pružio mi je šansu na prijateljskoj utakmici protiv Veleža, tu me je zapazio Andrija Anković i odveo u Hajduk."

Velika promena za momka koji je do svoje osme godine samo dva puta išao do Splita. "Jednom na ekskurziju i jednom na utakmicu. A moji Zmijavci su na 90 kilometara od Splita. Priključio sam se generaciji Hajdukovih omladinaca koja je gazila sve svoje protivnike širom Jugoslavije. Nije bilo trofeja koji nismo osvojili. Dođe Zvezda u finalu kupa, 10.000 gledalaca na Starom placu, dobijemo ih 4:0. To je famozna 1978. godina kada sam i sa reprezentacijom osvojio titulu juniorskog prvaka Evrope u Poljskoj."

Nije se ni ispilio, a već je bio na spisku kandidata za A reprezentaciju Jugoslavije. "Zahvaljujući fudbalskom vizionaru Miljanu Miljaniću. Nije se plašio da me gurne u vatru u trenutku kada ni u  Hajduku nisam bio standardni prvotimac. Uprkos žestokoj reakciji javnosti, procenio je da bih u perspektivi mogao da budem oslonac državnog tima. Slično je kasnije postupio sa Stojkovićem i Savićevićem. On je bio svetsko čudo, u svim segmentima. Kao čovek, kao strateg, kao pedagog."

U klubu je takođe upijao znanje od stručnjaka koji su ispisali istoriju jugoslovnskog fudbala. "Žungul mi je na početku karijere rekao 'dobar si igrač, ali ćeš imati problema sa Ivićem'. Sugestija koja mi je svakako pomogla da izbegnem neke konflikte sa jednim od najuspešnijih trenera u istoriji Hajduka. Kada me ne stavi u ekipu, ja izginem na treningu i dokažem mu da nije u pravu. Recimo u Osijeku, uoči čuvene utakmice protiv Hamburgera. Prišao mi je na aerodromu i rekao 'Ivanko, naterao si me da promenim odluku'. To je nauk za sve mlade igrače. Ne postoji trener na svetu koji će da zažmuri na vaš trud i zalaganje."

Druga vremena, drugi ljudi, drugačiji sistemi vrednosti. "Uđe Ivić u svlačionicu i kaže 'momci, imamo dva zakona. Prvi, trener je uvek u pravu. I drugi, kada ste vi u pravu, primenjuje se zakon broj jedan'. Obožavao sam njegove metafore. Ili kod Bićeta Mladinića, pripremamo se na Radovom stadionu za utakmicu protiv Crvene zvezde, on nam iznese vino da nazdravimo pre polaska na Marakanu. Mišo Krstičević jedini uzme koka-kolu, a Biće mu kaže 'kakav si ti to Dalmatinac, zato i nemaš potrebnu agresivnost'"

Zvezda mu je uvek bila lakši rival od Partizana. "Umirali su u lepoti, mi ih sačekamo na kontru i kaznimo svaku njihovu grešku. A Partizan je igrao slično nama, sa puno trke i agresije. Jednom je Zvezda imala pet-šest bodova prednosti, a ja sam u izjavi za Radio Beograd rekao da će nam to biti najlakša utakmica u prvenstvu. Biće me je streljao pogledom, malo je falilo da me izbaci iz tima. Dao sam dva gola, gospodarili smo terenom i lagano pobedili sa 3:1. Muslin mi je u jednom duelu rekao 'Ivane, uspori malo, ja sam ipak čovek u godinama'."

Utakmica protiv Valensije je personifikacija Gudeljeve genijalnosti. "Doktor mi je na poluvremenu dao blokadu jer sam istegao mišić, a Mladinić me kritikovao što suviše šutiram i ne dodajem loptu. Jedan mudri čovek koga smo zvali Barba, pućkao je dim iz svoje cigarete i naslonjen na vrata svlačionice dobacio mi tihim glasom 'ne slušaj ga, samo ti šutiraj'. Dao sam tri gola, pobedili smo 4:1, ali je Valensija otišla u naredno kolo zbog pobede i Španiji od 5:1. Sutradan je u novinama naslov bio 'Hajduk ispao, Gudelj ide dalje'."

Barba ne greši. "Bio je to naš maser Soldo, omiljeni lik među igračima, ikona Hajduka. Slabo je govorio, ali kad kaže, njegove dve reči su vredele više od milion udžbenika. Kada se završila utakmica sa Valensijom, rekao mi je 'znaš li zašto si dao golove, zato što si šutirao'. Jednom smo leteli za Titograd, a ja sam se plašio aviona. Krenu turbulencije, gledam njega, sedi, uživa kao da je na plaži. Pitam ga 'Barba, zar se vi ne plašite aviona', a on kaže 'samo se tele ne plaši'. Posle mi je bilo lakše."

Jedna godina u karijeri Ivana Gudelja ima specifičan značaj. "Draga mi je i 1979. godina jer sam odigrao jednu utakmicu i vodim se kao član generacije koja je osvojila titulu šampiona Jugoslavije. Ali je 1982. po mnogo čemu stavila pečat na moju karijeru. Posle samo tri utakmice na Svetskom prvnestvu u Španiji, francuski Lekip me je uvrstio u idealan tim šampionata. Dalje, proglašen sam u svim anketama za najboljeg fudbalera Jugoslavije, a protiv Bugarske u Sofiji postao sam najmlađi kapiten u istoriji našeg državnog tima."

Gde bu mi bio kraj da smo na Mundijalu dogurali bar u drugu fazu takmičenja. "Tokom priprema na Ohridu, posetio nas je Stane Dolanc, u to vreme jedan od najmoćnijih političara u zemlji. Rekao nam je 'pogrešili ste, ne smete narod da pripremite na veliki uspeh, sada će sve osim prvog mesta da bude ravno katastrofi'. Tek smo kasnije shvatili koliko je bio u pravu. Mislim da je i Miljan napravio lošu procenu jer između poslednje utakmice u kvalifikacijama protiv Grčke i premijere protiv Hondurasa u Valensiji, nismo imali nijedan kontrolni meč. Sve se svelo na treninge i porodična druženja u Miločeru."

Atmosferu je dodatno poremetila afera sa proizvođačem sportske opreme. "Meni je kao mladom igraču bilo važno samo da zaigram na Svetskom prvenstvu. Nisam mogao da verujem da jedam banalan detalj može da sruši sve naše snove. FSJ je potpisao ugovor sa Adidasom, a igračima je zaprećeno dekretom da će biti skinuti sa spiska putnika za Španiju ukoliko ne ispoštuju dogovor. Umesto da se fokusiramo na rivale u grupi, sastančili smo po hodnicima i bavili se markom kopački. Čak su i Anti Dujmiću zabranili ulazak u novosadski hotel Park gde smo bili u karantinu, mada mi se čini da je on tu najviše profitirao, jer Puma nije mogla da dobije bolju reklamu. I dan danas se priča o toj aferi koja je slomila jednu od najjačih generacija u istoriji jugoslovenskog fudbala."

Reprezentacija Jugoslavije na Mundijalu 1982. u Španiji odigrala je nerešeno protiv Severne Irske (0:0), pa izgubila od Španije 1:2, nakon preokreta baš posle gola Ivana Gudelja u 10. minutu. U poslednjem kolu je pobedila Honduras golom Vladimira Petrovića Pižona iz penala, ali to nije bilo dovoljno za prolaz. Severna Irska je senzacionalno prošla grupu kao prvoplasirana, pobedom protiv Španije 1:0 i remijem protiv Hondurasa, uz bod protiv SFRJ. U drugoj fazi, Ostrvljani su eliminisani posle remija protiv Austrije (2:2) i poraza protiv Francuske (1:4). Sastav Jugoslavije za Mundijal 1982

1. Dragan Pantelić (30) Bordo
2. Ive Jerolimov (24) Rijeka
3. Ivan Gudelj (21) Hajduk Split
4. Velimir Zajec (26) Dinamo Zagreb
5. Nenad Stojković (19) Partizan
6. Zlatko Krmpotić (23) Crvena zvezda
7. Vladimir Petrović (26) Crvena zvezda
8. Edhem Šljivo (32) Nica
9. Zoran Vujović (23) Hajduk Split
10. Zvonko Živković (22) Partizan
11. Zlatko Vujović (23) Hajduk Split
12. Ivan Pudar (20) Hajduk Split
13. Safet Sušić (27) Sarajevo
14. Nikola Jovanović (29) Budućnost Titograd
15. Miloš Hrstić (26) Rijeka
16. Miloš Šestić (25) Crvena zvezda
17. Jurica Jerković (32) Cirih
18. Stjepan Deverić (20) Dinamo Zagreb
19. Vahid Halilhodžić (29) Nant
20. Kapiten Ivica Šurjak (29) PSŽ
21. Predrag Pašić (23) Sarajevo
22. Ratko Svilar (32) Antverpen, Selektor: Miljan Miljanić

"Šetao sam sa Binićem muzejom Zvezde..."

Dušu bi dao Gudelj za neko magično dugme koje vraća u prošlost, samo zbog jedne utakmice i jednog neostvarenog sna. "Šetao sam nedavno sa mojim prijateljem Dragišom Binićem kroz muzej Crvene zvezde i divio se peharu Kupa šampiona. Tada sam mu rekao 'šta bih dao da i Hajduk ima neki evropski trofej'. Taj Totenhem nikada neću prežaliti. Sa Perom Nadovezom sam prvo bio na 'Vi', kasnije na 'ti', nikada mi neće biti jasno zašto me je u Splitu stavio na beka. Gde ću ja da čuvam Arčibalda? Na poluvremenu sam hteo da ostavim fudbal, nije mi bilo ni do čega. Rekao sam Miljušu 'beži na svoju poziciju, ja odoh gore'. Dao sam gol, namestio gol i imao još dve šanse. Moralo je da bude bar tri razlike za Hajduk. Ta generacija je zaslužila da osvoji Kup UEFA. Nažalost..."

TOP 11: Simović - Buljan, Jarni, Peruzović, Zajec - Jerković, Sušić, Stojković, Slišković, Šurjak - Zl. Vujović. Trener: Miljan Miljanić.

Zoran SIMOVIĆ (Hajduk): "Pudar je definitivno bio najtalentovaniji golman u mojoj generaciji, ali nije napravio ni približno karijeru kao Zoran Simović. Ljudi moji, kakav je šut Čoče imao, na treninzima je ispaljivao plotune iz slobodnih udaraca. To nisam video ni kod Bake, ni kod Pižona. Da su mu davali da izvodi prekide, nadavao bi se golova. Po mom mišljenju, jedan od najboljih golmana Evrope u prvoj polovini osamdesetih godina."

Iko BULjAN (reprezentacija SFRJ): "Utakmicu odluke u kvalifikacijama za SP 1982, igrali smo protiv Danske u Kopenhagenu. Buljan je bio van stroja zbog povrede i novinari su pitali Miljana ko mu je alternativa na mestu zadnjeg veznog. Čiča je izbegao direktan odgovor, ali je dodao 'ako mali Gudelj počne utakmicu, narednih 15 godina niko ga neće izbaciti iz reprezentacije'. Dobili smo 2:1 i naredna utakmica je protiv Italije u Beogradu. Iko se vraća, naslovi u novinama su 'Muke Miljana zbog dva Ivana'. Buljan na zalasku karijere, igra sa Peleom u Kosmosu, ne ide da sedi na klupi. I tu je Miljan napravio revolucionaran potez. Do tada se igralo sa liberom i tri štopera. On je vratio Šurjaka na levog beka, Buljana pomerio na desnog, a mene ostavio na poziciji zadnjeg veznog. Zlatko je dao gol, uzeli smo bod i kao prvi u grupi otišli na Svetsko prvenstvo."

Luka PERUZOVIĆ (Hajduk): "Jedan od članova te starije generacije uz koju sam stasavao i učio prve fudbalske korake. Ja sam do osme godine života samo dva puta bio Splitu, jednom na ekskurziji i jednom zbog utakmice. A moji Zmijavci na 90 kilometara od Splita. Slušao sam radio-prenose i sve te igrače doživljavao kao vlastite junake. Za mene su oni bili nešto nedostižno i nedodirljivo".

Robert JARNI (Hajduk): "Pripadnik mlađeg talasa, on je počinjao kada sam ja polako završavao sa fudbalom. Sergije Krešić mu je brzo dao šansu i videlo se odmah da poseduje vanserijski potencijal. Jednostavno, ne vidim bolje rešenje na poziciji levog beka. Klubovi za koje je igrao tokom karijere, najbolje govore o Jarnijevom kvalitetu."

Velimir ZAJEC (reprezentacija SFRJ): "Što bi pokojni Ivo Tomić rekao 'Zajec Zeko, Dinamovo med i mleko'. Počeo je kao ofanzivni vezni igrač, a onda su neki treneri procenili da bi mnogo više mogao da pruži na poziciji libera. I nisu pogrešili. Zajec je od uloge komandanta odbrane napravio umetničko delo. Sjajno je čitao igru, iznosio loptu iz zadnje linije, ubacivao se iz drugog plana. Dirigovao je terenom na neki poseban, rekao bih 'zajecovski' način. Neverovatan igrač. Žao mi je što nemam mesta za Mlinarića, još jednog virtuoza koji apsolutno zaslužuje da bude član ovog odabranog društva. Opet ću citirati radio-reportera 'velika varka maloga Marka'. I Mlinka je bio strašan igrač."

Jurica JERKOVIĆ (Hajduk): "Svi smo mi imali dečačke idole, moj je bio Jure Jerković. Upijao sam svaki njegov korak na Starom placu i maštao o danu kada ćemo zaigrati zajedno u prvom timu Hajduka. I onda dolazi ta utakmica protiv Budućnosti na startu prolećnog dela prvenstva 1978. godine. Kada mi je Vlatko Marković rekao da ću biti u sastavu, dva dana od treme nisam ni jeo, ni spavao. Ulazim u igru, rezultat je 4:2 i sudija svira penal za Hajduk u 90. minutu. Šurjak uzima loptu i postavlja je na belu tačku, a Jurica kao kapiten pokazuje prstom na mene i kaže 'mali će da puca'. Savladao sam Vujačića i to je za mene bio kraj sveta. Da mi je neko tada rekao ovo ti je prva i poslednja utakmica u dresu Hajduka, ne bi mi bilo žao. Moj idol mi je omogućio da postignem gol i ispunim dečački san. Nema dalje."

Blaž SLIŠKOVIĆ (Hajduk): "Ništa bez mog dragog genijalca. Baku možemo i levo i desno, potpuno je svejedno. Igrao je atomski fudbal i postizao vanvremenske golove. Za mene je onaj slobodnjak protiv Torina najlepši gol koji sam u životu video. Ne preterujem. Hajde da izdvojimo deset najboljih slobodnih udaraca u istoriji fudbala i da ih analiziramo. Prvo, distanca. Bilo je preko 30 metara od gola Torina. Zatim, tehnika šuta, let lopte, način na koji se ona zarila u mrežu. Sve je bilo čista perfekcija. Dao je i protiv Sparte čudesan gol, ali je ovaj nešto posebno i ostaće zapisan u analima kao jedan od najspektakularnijih poteza ikada viđenih na stadionu u Poljudu. Čarolija fudbalskog mađioničara."

Ivica ŠURJAK (Hajduk): "Šuro iza Zlatka, sjajna kombinacija. Mada je mogao da pokriva i druge pozicije u timu. Sećam se svog debija za A reprezentaciju, pobedili smo 5:0 u Luksemburgu, obojica smo ušli u igru u 85. minutu, ja umesto Zorana Vujovića, Šurjak umesto Šestića. On je u to vreme imao neku frku sa vojskom, rekao mi je da ne sme nazad za Jugoslaviju i pravo iz Luksemburga je odleteo za Pariz. Meni je bilo čudno, nisam znao kakve su posledice svega toga. Šuro ima neverovatnu životnu priču, ubeđujem ga već duže vreme da sve to prenese na filmsko platno, bio bi istinski hit. Bio je i na VMA na psihijatriji, nekako se izvukao. Nakon Pari Sen Žermena, ostavio je veliki trag u Udinezeu i Saragosi. Sjajan lik i uz Juricu Jerkovića, čovek koji je obeležio moje detinjstvo."

Safet SUŠIĆ (reprezentacija SFRJ): "Ne zanima me raspored i formacija, za Papeta i Piksija mora da bude mesta u TOP 11. Po cenu da Jureta i Baku pomerimo na neke druge pozicije na terenu. Sušić je strašan igrač, njega možemo i u špic, neće mu smetati. Uostalom, postigao je preko 20 golova u reprezentativnoj karijeri. Nikada neću da zaboravim ona tri komada u Bukureštu protiv Rumunije i bravure na Džajinom oproštaju protiv Argentine."

Dragan STOJKOVIĆ (reprezentacija SFRJ): "Top klasa. Igrač plemenitog kova, ali i igrač koji je znao podvaliti, prodati štos. Agresivan, energičan, fenomenalnog pregleda igre, nepredvidiv u 'jedan na jedan'. Briljantan prekid, dribling, osećaj za gol. Jedna kompletna ličnost koja je u sebi imala i tu pozitivnu, dečačku drskost. Dokaz je majstorija protiv Španije. Pustimo slobodan udarac, dešava se. Ali onaj prvi gol, to je esencija fudbala. Uzmite u obzir sve okolnosti: važnost utakmice, delikatan trenutak, kvalitet protivnika, klasu igrača koji mu je išao u blok. Sve su to faktori koji su njegov potez učinili toliko veličanstvenim. Poezija u deliću sekunde."

Zlatko VUJOVIĆ (Hajduk): "Čudo od igrača. Brz, eksplozivan. Nepravedno potcenjen od strane nekih  stručnjaka. Zlatko jeste 'falirao' mnogo šansi, ali je bio izuzetno koristan za ekipu. Nikada se nije puno eksponirao, uvek mu je kolektiv bio važniji od individualnog učinka. Mislite li da je slučajno zabeležio 70 nastupa za državni tim? Nisu ti selektori ludi što su ga zvali u reprezentaciju. Uostalom, namestio je dva najčuvenija gola u istoriji našeg fudbala. Ljubi Radanoviću protiv Bugarske u Splitu i Piksiju Stojkoviću protiv Španije u Veroni. Ništa nije slučajno."

Trener: Miljan MILjANIĆ (reprezentacija SFRJ): "Posle bolesti i prekida karijere, uključio me je u stručni štab olimpijske reprezentacije sa Pižonom, Karasijem i Vlatkom Vujoševićem. Lansirali smo u toj generaciji igrače poput Ilije Ivića, Mikija Stevića, Vučevića, Bokšića, Jugovića, Englara, Džonija Novaka, Saveljića... Nikada neću da zaboravim jednu Čičinu rečenicu koja mi je kasnije puno pomogla i u trenerskoj karijeri. Pazite, on koji je vodio jednog Brajtnera, Necera, Amansija, Kamača, Santiljanu... rekao je 'nikada igrača nemojte zvati po prezimenu'. I to je velika istina. Osetio sam na svojoj koži šta znači kada mi se Ivić obrati sa 'Ivane ili Ivanko', a kako se osećam kada me neko oslovi sa 'Gudelju'. Miljan nikada nije pravio razliku između najvećih vedeta u timu i momaka koji nisu bili ni blizu prve ekipe. Jednom rečju, vizionar. Čovek koji je išao mnogo ispred svog vremena i čije ideje je u to vreme malo ko mogao da razume."

ŠELE KAO PRASAC NA PIJACI

Niko slikovitije od legendarnog Bićeta Mladinića nije umeo da objasni vrline i mane pojedinih igrača. "Igramo protiv Partizana i Biće ceo sastanak priča kako da zaustavimo Mocu Vukotića. Dupla markacija na prvoj stativi, pravovremeni blok, koncentracija. Krene utakmica, 40. minut, Vukotić sa prve stative daje gol. Ulazimo u svlačionicu, a Biće kaže 'deco moja, sve ja vama mogu trenirati, ali glavu nikada'. Ili za Šestića koji je često bio enigma iz za sebe i za protivika. Ne znaš kud će, 'di će... I pred jednu utakmicu sa Zvezdom, Biće kaže 'to vam je kao kad čovek dovede prasca na pazar... i pusti prasca, a ovaj juri ko muva bez glave... prasac stane, svi stanu'. Tad smo shvatili, Šeleta ne smeš napadati, nego staneš i čekaš. On ti sam doda loptu."

U ŠPANIJI KAO NA POGREBU

Vodeći gol i odlična igra Ivana Gudelja na utakmici protiv Španije nisu bili dovoljni za prolazak naše reprezentacije u drugi krug Mundijala ’82. "Nije nas toliko sasekao nepostojeći penal za domaćina, koliko odluka sudije Sorensena da ponovi izvođenje najstrože kazne. U poluvremenu smo osetili neki dim u svlačionici, Miljan je držao sastanak na stepenicama. Pratilo nas je niz čudnih okolnosti, počev od prve utakmice sa Severnom Irskom koju smo morali kako znamo i umemo da rešimo u svoju korist. Posle meča sa Hondurasom, otputovali smo u Madrid gde je trebalo da boravimo tokom druge faze šampionata. Ni u najgorim snovima nismo očekivali da će Severna Irska da tuče Španiju u sred Valensije. Atmosfera je bila mučna, kao da nam je pomrlo pola familije. Čak i neki pogrebi deluju vedrije i veselije."

(MONDO - Nebojša Petrović)

BONUS VIDEO: