Mnogi ne znaju da su Dejan Stanković i Mateja Kežman u jednoj fazi odrastanja bili u istom timu. Doduše, Stanković se zadržao samo jedan trening, jer mu je rečeno da nije talentovan.
Pre nego što je izgradio veliku karijeru, Dejan Stanković bio je krajem osamdesetih u Fudbalskom klubu Zemun "precrtan" kao netalentovan. Iako decenijama kasnije to ne zamera tadašnjim trenerima kluba iz kraja u kojem je odrastao, Stanković je ipak kao dete osetio na teži način da mora da se izbori za svaki fudbalski korak u karijeri. Tako je i postao kapiten i as Zvezde, reprezentacije, Lacija, Intera, šampion Evrope i jedan od najuspešnijih srpskih fudbalera u istoriji.
"Takav je momenat bio te 1989. u Zemunu, bio sam na probi, bilo mi je blizu naselja i moje zgrade u Zemunu. Išao sam dosta puta da gledam Zemunove utakmice, odrastao sam na manje od kilometar, vazdušnom linijom 500 metara od stadiona. Otišao sam na trening i rekli su mi da nisam talentovan, bilo je hladno, ostao mi je u pamćenju taj čaj sa limunom, zagrejao me je, ali me je rashladilo kad su mi rekli da nisam talentovan i da odem u drugi klub, pa da se vratim u nekom trenutku, kada budem bolji. Teško mi je palo", rekao je Stanković u razgovoru sa Mirzom Džombom u serijalu "(Ne)uspjeh prvaka"
"Pomišljao sam - ako nisam za Zemun, onda hajde da menjamo sport. Ali majka je bila uporna, radila je u Industriji satova u Zemunu, INSA, bio je tu kolega koji je bio i golman, njegova supruga je radila sa majkom. Pozvao me na probu u Teleoptik, a tamo sam sreo trenera Dragana Šipku. Posle prvog treninga rekao mi je da donesem dve slike i krštenicu, da bi me registovali i posle nepunih osam meseci sam završio u Crvenoj zvezdi. Ni na koga se nisam naljutio u Zemunu, upoznao sam ljude koji su radili u klubu, u istoj situaciji je bio i Kežman, otišao ja, pa je otišao i on... Bilo je tu dosta i finansijske težine za klub, dosta toga bi bilo drugačije, ali takav je dan bio, Dragan Šipka je možda tog dana imao bolje oko. To je takav put i prihvatam ga. Zahvalan sam svima, bio sam stvarno mali, igrao sam za kadete, a bio petlić".
Godinu i po mlađi Mateja Kežman (1979) bio je za razliku od Stankovića (1978) čak deceniju član Zemuna, u kojem je igrao i njegov otac, nekadašnji golman Zlatko. Ipak, Kežman je 1996. nastavio fudbalski razvoj daleko od matičnog tima i kao 17-godišnjak nastavio put ka Partizanu preko Radničkog iz Pirota, Loznice, Sartida... U Humsku je stigao 1998, eksplodirao i potom postao jedan od najboljih napadača Evrope u dresu PSV Ajndhovena. Na vrhuncu svoje karijere igrao je i za Čelsi, Atletiko Madrid, Fenerbahče, u kasnijim godinama i za Pari Sen Žermen, Zenit, BATE Borisov... A sve je počelo u Zemunu, gde su se možda i na istom treningu zadesili i on i Stanković, koga je put vodio do obližnjeg Teleoptika, a onda i do Zvezde.
Preko Teleoptika, Stanković je stigao do omladinskog pogona Crvene zvezde i uz to je postao sakupljač lopti najslavnijoj generaciji kluba - šampiona Evrope i sveta iz 1991. godine. "Toma Milićević je posle toga organizovao prijateljske utakmice tokom zime, igrale su se u Zvezdinoj rukometnoj sali, iznad moje doskorašnje kancelarije na stadionu. Ideja je bila da dovede ljude iz Zvezde da me pogledaju i tako je krenula priča, gde su u Zvezdi insistirali da potpišem, pojavili su se i drugi klubovi, nudili su ćaletu posao u drugim gradovima, da dođem, da me uzmu, ali nije dolazilo u sumnju ako Zvezda pozove šta ću odgovoriti. Prešao sam u Zvezdu, pa sam igrao još dve godine za petliće i tu kreće brži put".
Ono što se posle dogodlio bila je istorija - munjevito je preko omladinaca stigao do prvog tima. Stanković je debitovao za Zvezdu 1995. godine, protiv OFK Beograda na Omladinskom stadionu. "Kada je trener Ljupko Petrović krenuo da me ubaci, čuli su se povici sa tribina: 'Ma gde ćes malog'. U tom trenutku je bilo 2:1 za nas, a na terenu 'gori'. Igrao je i generalni direktor Terzić tu utakmicu, baš smo pričali na tu temu", rekao je Stanković za klupski sajt.
Usledili su debi za "A" reprezentaciju i savet Ilije Petkovića da se opusti, jer debitanti uvek igraju dobro. Potom je otišao u Lacio i za 15 godina u Italiji osvojio sve što je mogao - šest titula prvaka, šest trofeja Kupa Italije, šest Superkupova Italije, Kup pobednika kupova, titulu Lige šampiona, klupskog prvaka sveta...
(MONDO - M.Š)
BONUS VIDEO: