Nekadašnji defanzivac Miodrag Belodedić ispričao kako su izgledali prijemi kod Čaušeskua i Miloševića.
Crvena zvezda stvarala je tim za osvajanje Evrope, a kao neočekivano pojačanje na vratima kancelarije Dragana Džajića pojavio se Miodrag Belodedić. Nezadovoljan stanjem u državi i tretmanom koji su profesionalni sportisti imali u Rumuniji dok je na vlastio bio diktator Čaušesku, defanzivac srspkog porekla ilegalno je prešao granicu u nameri da za sebe i porodicu potraži bolji život. Kasnije je i sa Zvezdom osvojio Evropu, pa je imao priliku da budu u društvu dve izuzetno važne političke figure na ovim prostorima - Nikolaj Čaušesku ga je dočekao u Bukureštu, a Slobodan Milošević u Beogradu. Obojica nakon što je osvojio kontintent.
Ta dva prijema bila su potpuno različita, priseća se Mile nekoliko decenija kasnije. Dok je u Rumuniji sve moralo da bude po pravilima i uz primetnu dozu prekora, u tadašnjoj Jugoslaviji dočekan je raširenih ruku. Milošević mu je poželeo dobrodošlicu i kratko su popričali o načinu na koji je pobegao iz domovine.
"Prijem kod Slobodana Miloševića bio je normalniji nego kod Čaušeskua. Nismo bili ukrućeni, došao je među nas, skupili smo se oko njega, svakome je pružio ruku i rekao 'bravo'. Mene su mu predstavili, rekli da sam pobegao iz Rumunije. Poželeo mi je dobrodošlicu i pitao jesam li pobegao preko Dunava. 'Dobro je što nisu pucali', reče. Objasnio sam mu da nisam bežao preko Dunava. Pričao je i sa Dejanom Savićevićem i sa Darkom Pančevim. Darko Pančev je bio glavni kada se slavi, veseljak", ispričao je Miodrag Belodedić u intervjuu za "Radar".
Nekadašnji rumunski reprezentativac osvojio je Kup evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom 1991. godine, ali i sa rumunskom zvezdom - Steauom. Rumunski tim je u sezoni 1985/86 stigao do najprestižnijeg trofeja u Evropi nakon što je u finalnom meču bolje izvodio penale od Barselone. Igrači Steaue bili su precizni u trećoj i četvrtoj seriji, ali je Barselona nije realizovala nijedan od četiri šutnuta penala. Zato su igrači išli na prijem kod Nikolaja Čaušeskua.
"Kad smo osvojili Kup šampiona, Nikolaj Čaušesku nas je primio u palati. Trebalo je da se ošišamo, da se svi obučemo u ista odela. Vežbali smo kako da uzmemo neku medalju koju nam je dodeljivao. Nije bilo dovoljno da kažemo 'hvala lepo', već da levom rukom uzmemo medalju, desnom da pozdravimo i kažemo 'Čast zemlji!' Čekali smo ga u liniji. Nije izgledao kao moćan čovek. Već je bio star, izgledao je kao moj deda Mlađa. Vukao je noge. Rekao nam je da smo ga malo uplašili, da je trebalo da pobedimo u 90 minuta, bez produžetaka i penala. Posle su nam poklonili terenske automobile, 'aro' su se zvali, ali nisu bili novi. Skupili su ih iz vojnih rezervi po celoj Rumuniji. Malo su ih oprali i prefarbali, i onda su nas zvali na stadion jednog po jednog da ih preuzmemo. Ja sam auto prodao, nisam ga ni isparkirao. Prodao sam ga dobro nekom čoveku iz Banata. Bio je skuplji nego dačija", ispričao je Belodedić, koji je nekoliko godina kasnije ilegalno napustio Rumuniju i prešao na srpsku stranu Dunava.
Da je znao da će se dogoditi revolucija, možda to ne bi uradio! "Nisam slutio da će u Rumuniji izbiti revolucija. Da jesam, možda ne bih ni pobegao, možda bih ostao još tu godinu. Niko se nije nadao da će tako da bude, desilo se odjednom. Bilo mi je drago što su se oslobodili, što mogu da vide svet, da odlaze i dolaze. Kasnije sam bivšim kolegama iz Steaue govorio da su imali sreće. Da je Čaušesku ostao još nekoliko godina, završili bi karijere u Rumuniji. Ovako su i oni počeli da odlaze u inostranstvo, da uzimaju neke bolje ugovore", rekao je dvostruki šampion Evrope, sa jedinim klubovima sa istoka kontinenta kojima je to pošlo za rukom.
(Radar/MONDO/D. N.)
BONUS VIDEO: