Ostala su samo 82 dana do meča Srbije i Engleske na Evropskom prvenstvu, a "orlovi" imaju veliki broj problema koje smo videli i na mečevima protiv Rusije i Kipra. Selektor to mora da reši dok nije kasno.
Šokantan debakl protiv Rusije (4:0) i "mršava" pobeda nad 125. reprezentacijom sveta Kiprom (1:0), učinak je fudbalera Srbije u pretposlednjem okupljanju uoči Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Da turnir počinje ove nedelje, mogli bismo bez ikakve sumnje da konstatujemo da "orlovi" nisu spremni, a za konačan zaključak o formi, uigranosti i igri imamo još 82 dana koliko je tačno ostalo do intoniranja himne "Bože pravde" u Gelzenkirhenu protiv Engleske.
Prema rečima selektora Dragana Stojkovića, to je sasvim dovoljno vremena da stvari dođu na svoje, ali utisak javnosti posle martovskog izdanja Srbije je da problema ima i više nego što smo mislili kada smo se jesenas u Leskovcu "koprcali" protiv Bugarske za makar bod i konačni plasman na Evropsko prvenstvo posle 24 godine. Kako će ih Piksi sve rešiti?
Za početak, deluje da će Piksi prvi put morati da podigne ton na svoje igrače koji su utakmice protiv Rusije i Kipra shvatili vrlo neozbiljno. Posle katastrofe u Moskvi selektor je bio blag i govorio je da "nema prostora za paniku", a bilo ga je i te kako, da bi promenio ploču i zatim pred Kipar zatražio "reakciju i revolt". Na kratko je zaista i dobio šta je tražio, Srbija je kao i protiv Rusa igrala dobar fudbal dvadesetak minuta, a onda je nije "isekao" crveni karton nego spoznaja da ne mora da ulaže previše napora.
Na takav osećaj fudbaleri Srbije opekli su se mnogo puta, zamalo i protiv Kiprana koji su u poslednjih pola sata stvorili nekoliko šansi pred golom Rajkovića i pogodili stativu, a pred Evropsko prvenstvo (valjda) znaju da mogu da zaborave da igraju utakmice na kojima puls ne prelazi 85.
ŠTA JE TO PIKSI PROBAO?
Od najavljene igre sa četvoricom u poslednjoj liniji, praktično je ostala samo najava. Srbija je priliku da se uigrava u novom sistemu propustila kada je Milan Gajić dobio crveni karton u Moskvi u 20. minutu, a nakon toga smo nastavili da igramo sa 10 igrača u hibridnom sistemu, čak i sa dvojicom napadača. Za meč na Kipru, Piksi je vratio staru postavku sa trojicom štopera, s dodatkom da je Babić povremeno igrao i kao levi bek, dok se u drugom poluvremenu izmešalo "hiljadu stvari".
Prvo ulascima Tadića i Jovića, kada smo kratko prešli na sistem sa dva špica, pa Zdjelara i Kostića kojim je vezni red dobio potpuno drugu fizionomiju, a za kraj je i odbrana ne neki način "razbijena" jer je Eraković dobio šansu umesto Mašovića, pa je drugačiju ulogu dobio Mijailović. Dakle, mnogo promena...
ŠTA JE TO PIKSI VIDEO?
"U ovim utakmicama u martu je najvažnije da su svi igrači dobili šansu i da sam video šta sam želeo da vidim i da sam dobio informacije koje će mi služiti za ubuduće", bila je poruka Piksija posle meča na Kipru, međutim čini se da je i ovoga puta bio prilično blag.
Meč protiv Rusije je gotovo "neupotrebljiv" u svakoj analizi zbog igre sa desetoricom igrača, dok je intenzitet susreta na Kipru - posebno drugo poluvreme - takođe zanemarljiv čak i za prijateljsku utakmicu. Jedina povratna informacija koju možemo da "pročitamo" iz selektorove izjave je da će se Srbija definitivno na Evropskom prvenstvu naći u staroj formaciji, sa trojicom štopera, ali još smo daleko od saznanja ko će to biti.
ŠTA JE SRBIJA NAUČILA U MARTU?
Ako jedna pouka može da se izvuče iz 180 bledih minuta Srbije, onda je to da Lazar Samardžić definitivno mora da ima mesto u 13-14 igrača koji čine okosnicu. "Prodao" je foru iz slobodnjaka kojim je Milinković-Savić postigao gol, nedugo potom je izborio i penal, a generalno se činilo da solidno "vuče konce" kada je na terenu. Ipak, Piksi ga je zamenio već na poluvremenu, kako bi Dušan Tadić i zvanično oborio rekord po broju nastupa za reprezentaciju, čime je propuštena možda šansa da od Samardžića vidimo šta to još može...
Može se reći i da je selektor "primio k znanju" da Mašović i Babić predstavljaju sasvim solidna rešenja u odbrani i da na njih može da se osloni, možda i više nego na neka veća imena, dok sve ostalo što smo videli poziva na oprez i na jasno stavljanje svima na znanje - moraju bolje!
ŠTA SRBIJA MORA DA NAUČI DO JUNA?
Za početak, Srbija mora da pronađe balans između odbrane i napada, što je selektor pokušavao dodavanjem Zdjelara i Mijailovića u vezni red, međutim pitanje je da li poseduju igrački kvalitet za to mestu u reprezentaciji. Uverenje je da bi jedan "pitbul" na sredini terena olakšao posao trojici štopera, a tu se i dalje traži idealno rešenje i do sada nijedna kombinacija nije rekla "to je to". Makar oko golmana nema takvih muka, pošto na osnovu prikazanog ove sezone, neće biti prevelike razlike ko brani: Vanja, Đorđe ili Predrag.
Do juna, Srbija mora da vidi i šta će sa bokovima, pa dok se čini da je Živković siguran po desnoj strani, leva na kojoj je obično "jurišao" Kostić deluje ranjivo usled manje minutaže ove sezone. U mečevima sa Austrijom i Švedskom moraće da se razreši dilema koja bi baš protiv Engleza mogla žestoko da nas košta, ako loše procenimo sopstvene kvalitete.
Na kraju, dolazi se i do čuvena dva pitanja - mogu li Tadić i SMS zajedno, pre svega zbog neangožavanja u pritisku na loptu, pa onda i da li Vlahović i Mitrović treba da igraju u paru. Iako selektor uporno ponavlja da "sve to može", u praksi, posebno protiv jačih reprezentacija, često se pokazivalo da imamo problem i da neko od četvorice najboljih srpskih igrača mora na klupu. Samo, selektor mora da preseče, što neće biti lako jer ih je svojim odnosom na neki način i razmazio...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO - M.V.)