Miodrag Redža Stojiljković, to ime zna svaki Nišlija, ali ga dobro poznaju i bogati Arapi!
Sada je Saudijska Arabija mesto gde idu čak i najveće zvezde fudbala, gde su svoje karijere nastavili Karim Benzema Kristijano Ronaldo, ali i Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić. Videli smo kakve su "faraonske "dočeke" imale sve ove fudbalske zvezde, ali sve je to u bogatim zalivskim monarhijama prvi iskusio jedan Srbin!
Rošen 1950. godine u malom Kumarevu kraj Leskovca Miodrag Stojiljković poznatiji kao Redža još je 1984. godine kao velika zvezda jugoslovenskog fudbala otišao na Daleki Istok! Zaigrao je za Al Ahli u Dubaiju i tada je dočekan pred punim stadionom, a on se pojavio u tradicionalnoj arapskoj nošnji.
"U mom selu Kumarevu i danas se igra fudbal i ta igra u zavičaju nikada nije prestajala. Nije se ni klub gasio. Počeo sam relativno kasno da igram, jer u mom selu nije bilo omladinske fudbalske škole, a selo je od Leskovca udaljeno nekih pet kilometara. Počeo sam da treniram sa 14 godina, a za Kumarevo sam prvu zvaničnu utakmicu odigrao sa 16.5 leta. Bio sam među najboljim, pa sam bio zapažen od Dubočice i pirotskog Radničkog, ali ja sa 19 godina odem u vojsku. Bio sam tri meseca u Kraljevu, a 14 meseci u Banjaluci. Potom sam bio u drugoligašu Dubočici i mogu biti ponosan da sam tamo bio najbolji. Onda sam u julu 1974.godine otišao u niški Radnički, a nakon toga u Dubai. U povratku je bilo još nekoliko klubova. Eto, tako je tekla moja priča“, prisetio se u jednom intervjuu Miodrag Redža Stojiljković.
Redža je jedna od najvećih legendi Radničkog iz Niša, a svakako najbolje desno krilu u istoriji kluba. Za "Real sa Nišave" odigrao je 225 utakmica, dao je 43 gola u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije, a sa klubom je osvojio Balkanski kkup 1975. godine. Najbolji je strelac tima u međunarodnim utakmicama, a dao je prvi gol u evropskoj istoriji kluba kada je u Lincu postigao pogodak protiv LASK-a.
"Kad se setim tih vremena savladaju me emocije, drhtim. Šta smo sve trebali uraditi u tadašnjoj Jugoslaviji, kakve klubove pobediti, pa da stignemo do Evrope. Mi smo 11.juna 1980.godine gostovali Hajduku na krcatom ’Poljudu’. Izlazio sam zadnji iz svlačionice. Tada su u rodnom Kumarevu bili praznici Duhovi, prekrstim se i pomolim Bogu da mi pomogne da pobedimo. U 20.minutu vodimo sa 2:0, oba gola dao ja. Još je pogodio Branislav Đorđević, a završilo se 3:2 za nas. Tako smo na kraju mi bili treći, kruševački Napredak četvrti, a Hajduk peti. Tako smo stigli do Evrope", seća se on.
Otkako je 1974. iz Dubočice otišao za Radnički bio je lider tima, pa je tako bio jedan od najbitnijih i u ekipi koja je 1982. godine stigla i do polufinala Kupa UEFA. Eliminisani su redom velikani: Napoli, Grashopers, Fejnord i Dandi do dvomeča sa HSV-om u polufinalu koji se i danas prepričava.
"Ako imamo u vidu ko je sve igrao tada za Hamburg, sa četiri ili pet reprezentativaca i da smo ih u Nišu dobili sa 2:1, onda budite svesni da se nikog nismo plašili. Naredne godine bio je pobednik Kupa UEFA. Mi smo na svojoj koži osetili u revanšu kakav je to tim, išli su kao furija, čudnovato moćna, jaka ekipa. Ipak, ostaje da smo ih u prvom meču dobili na našem ’Čairu’, meni toliko dragom sportskom zdanju“, istakao je Stojljković.
Nakon što je postigao najveće uspehe u istoriji kluba na kratko je otišao u Zaječar i zigrao za Timok, a onda bio jedan od prvih stranaca u istoriji fudbala u naftnim zalivskim monarhijama. Dočekan je baš "faraonski" te 1984. godine u Dubaiju, a nakon toga se vratio u svoj Niš i završio karijeru u Jastrebcu i Sinđeliću.
(MONDO, Istorija ex yu fudbala, N.L.)
BONUS VIDEO: