Čuveni fudbaler Vladan Lukić igrao za Marbelju dok je predsednik tog kluba bio Srbin Boban Petrović, a u Beograd je dovezao Lamborgini.
Vladan Lukić bio je šampion Evrope sa Crvenom zvezdom i nesuđeni as reprezentacije Jugoslavije na velikim takmičenjima, u čemu su ga sprečile povrede i raspad zajedničke države. Trebalo je, verovatno, da nekadašnji predsednik crveno-belih bude jedna od najbitnijih sportskih ličnosti devedesetih, ali to nisu bile godine u kojima se mislilo samo o sportu. Ipak, on često jeste bio u prvom planu - i zbog fudbalskog umeća i zbog svojih poteza, odluka i doživljaja van terena.
Nekadašnji as Crvene zvezde među retkima je koji su sredinom devedesetih kroz Beograd mogli da provozaju Lamborgini Kauntač, jedan od najskupljih automobila tog doba. Luksuzni automobil crvene boje dovezao je iz Španije, gde je nastupao za Atletiko Madrid i Atletiko Marbelju. Prvo je kod kontroverznog Hesusa Hila koji je bio uključen u rad oba kluba, a zatim kod srpskog muzičara i biznismena Bobana Petrovića (73), vlasnika tima iz Marbelje.
U Jugoslaviji, Petrović je bio prepoznatljiv po neobičnom fanki zvuku i numeri "Kupatilo je shvatilo" koja je postala hit. Oliver Mandić je navodno njemu posvetio pesmu "Bobane". U Španiji je postao poznat zbog di-džej karijere i najboljih žurki koje je pravio u svom klubu "Long legs". U fudbalskom svetu nije bio ni izbliza toliko poznat, ali jeste bio vlasnik jednog kluba u Španiji. Nakon što se blago distancirao od muzike i književnosti kojom se povremeno bavio, otputovao je u London, ušao u biznis i počeo da trguje metalima. Nekoliko godina kasnije kupio je klub koji je do tada bio u vlasništvu Hesusa Hila, gradonačelnika Marbelje.
Pored brojnih španskih fudbalera tih godina je u Marbelji bilo mesta i za Srbe. Članovi tima koji je u sezoni 1994/05 trenirao Dragoslav Šekularac bili su Predrag Spasić, Simo Krunić, Veljko Paunović, Miloš Bursać i naravno Vladan Lukić, koji je već imao špansku epizodu u Madridu. U jednom Atletiku nije uspeo da se nametne, u drugom je trebalo da bude najbitniji igrač tima - sa takvom reputacijom i takvim očekivanjima stigao je na Marbelju, pa ne čudi što je na poklon od Bobana Petrovića dobio skupoceni automobil. Petroviću je fudbal bio blizak jer je tokom dečačkih dana trenirao u Crvenoj zvezdi, ali ga je muzika odvukla od sporta i nikada nije stigao do seniorske konkurencije. Sedamdesetih i osamdesetih godina bio je jedna od najprepoznatljivijih ličnosti noćnog života u Beogradu, sa tadašnjom devojkom Slađanom Milošević započinjao je muzičku revoluciju, a na koncertu Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme njegov bend je svirao kao predgrupa. Ako nije znao dok je učio fudbal na "Marakani", onda je verovatno tokom beogradskih noći saznao i ko je Vladan Lukić, najtalentovaniji izdanak Zvezdine škole, dečko iz predgrađa za kojeg su se "lepile" lepotice.
O tome je svojevremeno pričala i Andrijana Dabetić Anči, tada popularna pevačica. "Pre Siniše Mijajlovića sam se dugo zabavljala sa Vladanom Lukićem. Zabavljali smo se dve godine. Svedoci našeg upoznavanja bili su Keba i Bane Obradović. Bio je na parkingu i čekao majstora. Mi smo naišli, upoznali smo se i ja sam rekla da su najverovatnije svećice. Sevnule su varnice, razmenili smo brojeve telefona, posle nekoliko dana smo se videli i ušli smo u jedan lep odnos. Njegovi roditelji su me prihvatili kao svoje dete. On je posle otišao preko, ali ja opet zbog svoje karijere nisam htela da idem. Veza je trajala još neko vreme, pa smo se rastali", rekla je svojevremeno Anči o ljubavi sa Lukićem.
Napadač Crvene zvezde na početku karijere bio je miljenik pripadnica lepšeg pola. Jedan od najtalentovanijih fudbalera u zemlji i reprezentativac pred kojim je velika karijera mogao je da bira lepotice, a u jednom trenutku izbor je pao na Svetlanu Veličković. Ceca je bila jedna od Lukićevih devojaka tokom njihovih tinejdžerskih dana, ali veza nije uspela jer je napadač Zvezde 1990. godine otišao u vojsku. Bez njega su crveno-beli krenuli u pohod na Kup evropskih šampiona, u toku sezone se priključio ekipi i učestvovao u istorijskom uspehu, a Beogradom se godinama kasnije širila priča kako je veliki hit "Pustite me da ga vidim" Ceca otpevala baš zbog rastanka sa Lukićem.
Lukić je ubrzo napustio srpski fudbal i preselio se u Atletiko iz Madrida, ali se vratio da deo sezone odigra u Vojvodini pre nego što je prešao u Atletiko iz Marbelje. Ta dva tima imala su mnogo zajedničkih stvari, čak i kada ne bismo računali ime. Kontroverzni španski biznismen Hesus Hil bio je istovremeno predsednik Atletiko Madrida, vlasnik Atletika iz Marbelje i gradonačelnik Marbelje. Veliki prijatelj legendarnog Radomira Antića važio je tih godina za jednu od najmoćnijih ličnosti španskog i evropskog fudbala.
Lukić je u Atletiku iz Marbelje odigrao samo jednu sezonu i bio je veoma efikasan u drugom rangu španskog fudbala. Nakon kratke epizode u OFK Beogradu sa velikim uspehom igrao je za Sion, Mec - koji je napustio zbog bombardavanja 1999. godine - i potom je igrao za Paniliakos u kojem je 2000. godine završio karijeru. Predviđanja da će biti jedan od najboljih napadača svih vremena na ovim prostorima nisu se obistinila spletom više okolnosti, a ni Atletiko iz Marbelje nije uspeo da dostigne visine kojima su se nadali njegovi vlasnici.
Boban Petrović je ovako govorio o tom poslovnom poduhvatu: "U Marbelji sam odlučio da živim iz dva razloga. Prvi zato što ima najbolju klimu na svetu, koja privlači bogataše iz celog sveta, a drugi što je blizu Maroko, gde žive najlepše žene na svetu. U Marbelji sam imao svoje jahte i avione, družio se sa Kašogijem i drugim bogatašima, na žurkama sklapao velike poslove. Pet godina sam neprekidno svakodnevno putovao i sa par svojih prijatelja saradnika obilazio svet. Živeli smo bukvalno u avionu. Moj prijatelj Čupko, legendarni disk džokej iz “Duge” ima o tom periodu snimljenih preko sto sati video materijala. Za poslednjih dvadesetak godina upoznao sam bukvalno na stotine slavnih ljudi iz svetskog džet-seta, a na mojoj jahti su bili Mik Džeger, Šon Koneri...", rekao je Petrović.
Fudbalski klub Atletiko Marbelja postojao je između 1947. i 1997. godine. Najbolje dane imao je tokom devedesetih godina 20. veka, upravo u periodu o kojem pišemo. Između 1992. i 1996. godine Atletiko iz Marbelje bio je španski drugoligaš, ali je nakon dva uzastopna kraja sezone na poslednjoj poziciji u ligi i ispadanja u četvrti rang takmičenja prestao da postoji. Danas postoji klub Marbelja FC koji igra na istom mestu, sa sličnim grbom i bojom dresova. Trenutno se takmiči u četvrtom rangu španskog fudbala.
A Petrović? Nije ostao u fudbalu, ali se ponovo pojavljuje u javnosti. Pre nekoliko godina napisao je nastavak svog prvog romana i može se reći da je to drugi deo njegove autobiografije, a ovih dana se vratio i na muzičku scenu. Poslednjih nekoliko godina je u vezi sa 37 godina mlađom Jelenom Mihailović, srpskom muzičarkom i nekadašnjom poslanicom SPS u Narodnoj skupštini. Prethodnih dana izdao je i novu pesmu.
(MONDO/D. N.)
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: