Jedan od najboljih španskih fudbalera na Evropskom prvenstvu Niko Vilijams ima tešku životnu priču...
Španija je obezbedila prolaz u osminu finala Evropskog prvenstva i ogromne zasluge za to ima Niko Vilijams (21). On je najbolji primer da statistika ništa ne mora da znači u fudbalu. Pored njegovog imena ne stoje ni gol, ni asistencija u dosadašnje dve pobede (3:0 protiv Hrvatske i 1:0 protiv Italije), ali je uradio dosta toga na terenu.
Pravio je haos na terenu, njegovi čuvari ništa nisu mogli. Sa jedne krilne pozicije on, sa druge Lamin Jamal, tinejdžer koji još nema ni 17 godina. Niko je mlađi od braće Vilijams, rođen je 12. jula 2002 godine i jedan je od najvećih talenata u španskom fudbalu. Priča braće Vilijams, Nika i Injakija, je tako neverovatna da se od nje može napraviti film za Oskara i verovatno je njihov težak životni put najveći razlog zbog čega su toliko uporni, ne odustaju i zašto su uspeli da izgrade fudbalsku karijeru. Obojica su ceo život u Atletik Bilbau. Obojica su rođeni u Bilbau, ali su njihovi roditelji poreklom iz Gane, odakle su početkom devedesetih prešli doslovno krvavi put do novog doma u Evropi.
Njihovi roditelji Marija i Feliks pobegli su iz Gane i tražili su bolju budućnost za sebe i svoju decu. Sav novac koji su uštedeli iskoristili su da plate čoveka koji je ilegalno prevozio ljude preko granice. Ideja je bila da odu u Englesku, ali ih je taj čovek prevario i ostavio ih u "nedođiji". Umesto toga ostali su zaglavljeni u Sahari.
Morali su pustinju da prelaze peške, po vrelom pesku i u tom momentu je Marija u stomaku nosila sina Injakija. Otac Feliks je zbog vrelog peska ostao bez osećaja u stopalima. Sa njima su kroz Saharu prolazili i njihovi prijatelji, ali su neki od njih nažalost izgubili živote. Nisu mogli da izdrže vrućinu i umirali su. Sahranjivali su ih usput...
HAPŠENJE I SPAS
Kada su konačno došli do Melilje, mesta koji je bio španska kolonija, uhapšeni su. Tada su imali i malo sreće, pošto su dobili advokata koji im je savetovao da lažu i da kažu da dolaze iz područja zahvaćenog ratom. Rekli su da su iz Liberije. To im je pomoglo, pošto su upoznali sveštenika koji im je sredio dokumentaciju kako bi ostali u Španiji. Našao im je i posao i ubrzo posle toga se rodio Injaki (15. jun 1994. godine).
Posle toga su se preselili u Pamplonu i tamo se Niko rodio. Roditelji nisu želeli da im pričaju o prošlosti i svemu što se dogodilo sve dok Injaki nije napunio 18 godina. Tek tada je saznao kroz šta su oni prošli, a ubrzo posle toga je i Niko čuo životnu priču svojih najmilijih.
POZIV OD BRATA I SVETLA BUDUĆNOST
Posle meča sa Italijom Niko je sa malim zakašnjenjem ušao u svlačionicu pošto je primio nagradu za igrača utakmice i tamo su ga saigrači iz reprezentacije dočekali aplauzima. Čim je uzeo telefon prvo je dobio audio poruku od svog brata Injakija. "Ovo je poseban momenat za porodicu Vilijams"; rekao je Niko.
Injaki igra na poziciji napadača i pre dve godine je promenio državljanstvo i igra za reprezentaciju Gane. Ima 30 godina i manje-više se očekuje da će do kraja karijere igrati u Atletik Bilbau. Sa druge strane, za njegovog brata vlada veliko interesovanje. Ovako je Injaki govorio o teškoj sudbini svojih roditelja.
"Bili su u zatvoru kada su došli u Španiju, a jedan gospodin je tada rekao da bi voleo da ih sretne. I iskreno bih voleo da znam ko je taj čovek i kako je izgledao, jer moja majka ne može da se seti bilo čega o njemu, niti je imala prilike da mu se zahvali. Bio je pravnik, adovkat i rekao im je 'Iscepajte svoje papire i objasnite da ste došli ovde iz zemlje koja je u ratu'. S obzirom na to da su Liberija i Gana blizu, skoro da su susedi, rekli su da su iz Liberije i pocepali su svoja dokumenta. Taj gospodin je znao zaposlene u socijalnoj pomoći u Bilbau i oni su pomogli mojim roditeljima, dali su im mesto da stanuju i tu su upoznali mog kuma, koji im je obezbedio dom i koji me je krstio. Zato se, u njegovu čast, zovem 'Injaki'. Pomogao je mojim roditeljima i po njemu su mi dali ime. Da nije bilo tih dobrih ljudi koje su sretali usput, danas ne bismo bili ovde".
Niko je nedavno produžio ugovor i ima klauzulu od 58 miliona evra koja ne bi trebalo da predstavlja problem za najveće evropske klubove. Prate ga i klubovi iz Premijer lige. "Interesovanje je normalna stvar, ali znamo da je Niko srećan u klubu. Srećni smo i nismo zabrinuti uopšte", rekao je predsednik kluba Urijarte.
(MONDO - N.S.)
BONUS VIDEO: