Tužne vesti dolaze iz Crne Gore gde je u 67. godini preminuo legendarni fudbaler Budućnosti, Sutjeske, Crvene zvezde i Spartaka iz Subotice Zoran Vorotović. Nekada jedan od najboljih levih bekova našeg fudbala je u inostranstvu igrao za turski Sarijer, a bio je član legendarne generacije Sutjeske koja je postala omladinski prvak Jugoslavije 1975. godine. Najdublji trag je ostavio u Budućnosti gde je igrao od 1977. do 1986. gdine, a u Crvenoj zvezdi je igrao u sezoni 1986/87. Nakon toga je igrao u Sarijeru i karijeru je završio u Spartaku iz Subotice.
Vorotović je 2001. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću koja mu je život pretvorila u pakao. Postao je stopostotni invalid i nakon karijere u kojoj je na 276 mečeva u Prvoj ligi Jugoslavije dao 15 golova ostatak života je skoro potpuno proveo prikovan za krevet!
"Nisam nešto bio ni popio, kažu da sam bio ta dva i po sata i pri svesti dok su me vatrogasci izvlačili, ali sam svo to vreme osećao užasnu bol. S tom boli živim i danas, ona ne prestaje. To je ludačka bol koju ni lekovima ne mogu da smirim, a popio sam od te nesreće mnogo opioidnih analgetika, koji deluje na centralni nervni sistem poput morfijuma. Od te nesreće sam stopostotni invalid jer su mi pokidani mišići leve ruke, zapravo celog brahijalnog pleksusa, a ruka je slomljena na nekoliko mesta, kao i leva noga. Cela leva strana, osim donjeg dela leve noge, potpuno je nepokretna, a bolovi su nesnosni, tako da sam 23 sata u krevetu, a jedan sat u kolicima", otkrio je Vorotović 2022. godine za Slobodnu Dalmaciju.
Otkrio je i da mu je malo ko pomogao posle nesreće koju je doživeo. Crvena zvezda mu je redovno uplaćivala malu pomoć, lično mu je pomogao Dejan Savićević nekoliko puta, ali to je to... "Ni od podgoričke Budućnosti, gde sam igrao punih deset godina, ni od Fudbalskog saveza Crne Gore nikada nisam dobio ni jedan evro. Niti trenutne pomoći, a kamoli da su mi dali neki stalni prihod, a mislim da sam zaslužio da dobijem nacionalnu penziju i zbog svojih sportskih rezultata i teškog zdravstvenog stanja. Tu penziju su dobili mnogi drugi, manje poznati sportisti koji su, hvala Bogu, zdravi ljudi. Dejan Savićević, predsednik našeg Saveza, fudbalski je genije, ali mislim da je mogao za mene da uradi puno više. Zašto nije, ne znam, a i ne pitam ga! U dva navrata kada sam ga video, dao mi je po hiljadu evra i na tome mu hvala, ali od Saveza koji on vodi nisam dobio ništa. Crvena zvezda, u kojoj sam igrao godinu dana, mesečno mi uplaćuje 26 evra", naglasio je Vorotović.
U intervjuu za TV Nikšić je jednom prilikom istakao da je imao sve pre nesreće koja ga je zadesila, a da je onda sve to nestalo... Na troškove lečenja i puko preživljavanje otišlo je sve što je do tada zaradio i sačuvao.
"Imao sam tada sve, kupio sam stan u Beogradu, par lokala, kockao sam svaki dan. Najviše sam udarao rulet, znao sam da gubim po deset hiljada maraka u petnaest minuta. Davao sam svima, častio sve, kupovao i šta mi treba i ne treba, sa mnom nikome nije bilo dosadno niti je iko bio gladan i žedan. A onda je stigla ta nesreća i sve je otišlo na moje lečenje. I stanovi, i lokali, i zarada, sve. Moj život je bio bajka u kom sam radio sve što sam želio, sve do tog kobnog Nikoljdana…", završio je on.
(MONDO, N.L.)