Švedski fudbaler Zlatan Ibrahimović rođen je 1981. u švedskom Malmeu, igrao je za reprezentaciju ove zemlje, važi za jednog od najvećih švedskih sportista, ali i ptice na grani znaju da poreklo "vuče" sa prostora bivše Jugoslavije. Njegov otac Šefik i majka Jurka emigrirali su iz Jugoslavije u Švedsku krajem sedamdesetih gde su osnovali porodicu. Dobili su Zlatana i Sapka, koji je nažalost preminuo od teške bolesti, a iako su hiljadama kilometara bili udaljeni od "svog naroda", odgajani su tako da nikada ne zaborave poreklo.
Tako je Zlatan Ibrahimović pre nekoliko godina u razgovoru za italijanski list "Korijere dela Sera" govorio o Jugoslaviji i kako se njegov otac nosio sa ratnim zbivanjima devedesetih, poručivši da mu je bilo vrlo teško da gleda kako se deli jedna velika zemlja o kojoj je čuo lepe stvari.
"Među mojim prvim sećanjima kao deteta je Jugoslavija. Vodili su me tamo kao malog u autu ili vozom. Tamo je u to vreme vladao komunizam, bio je to drugi svet u odnosu na Švedsku", pričao je Zlatan Ibrahimović.
"Tokom rata svaki dan je stizala vest o smrti neke osobe koju smo poznavali, moj otac je mnogo patio zbog toga. Mnogo je pomagao izbeglicama, a mene je pokušao da zaštiti. Uvek je to radio. Kad mu je sestra umrla u Švedskoj, nije me pustio u mrtvačnicu", dodao je Ibrahimović čiji su se roditelji došli sa "različitih" strana - majka Jurka je Hrvatica, dok je otac Šefik sa područja današnje BiH.
Zašto je Zlatan u lošim odnosima sa ocem
U međuvremenu, oni su se razveli, a Zlatan je otvoreno priznao da je danas u boljim odnosima sa majkom nego što je to slučaj sa ocem. Razlog? Previše su slični i teško "trpe" jedan drugog.
"Bliži sam majkom. S ocem je isto kao i uvek, nisam blizak s njim kao s majkom jer smo obojica veliki egoisti. Ja sam isti kao on i kada se on svađa sa mnom ne shvata da se svađa sa samim sobom jer smo po ponašanju identični. On me napravio ovakvim kakav sam danas. Majka je bila stroga, ona me više tukla nego otac. On to nikada nije napravio. Kod njega je bilo dovoljno samo da vam kaže i da vas pogleda da sve shvatite".
Otac Šefik se bavio muzikom i teškim fizičkim poslovima kako bi prehranio porodicu, dok je majka Jurka bila čistačica. U jednom od skorijih intervjua, Zlatan priznaje da je mnogo toga nedostajalo dok je odrastao, ali da svojim roditeljima ništa ne zamera.
"Imali smo dobar odnos, a porodica mi je "pravi miks". Majka Jurka je bila čistačica i imam dve sestre sa majčine strane, sa starijom nisam u kontaktu, sa mlađom od njih dve sam bliži. Imam i brata koji je preminuo. Velika porodica! Imam dobar odnos sa majkom, a nešto slabiji sa ocem, što ne znači da je loš. Morate da razumete Balkan!", poručio je Ibra u intervjuu za "ABTalks".
"Važno je ko donosi hranu na sto? Ko brine o porodici? Otac nas je stvorio, ali ja sam omogućio neke druge stvari, mnogo više kada je u pitanju novac. Važno je da radite šta verujete, a ne šta vam kažu da radite. Kada radite, radite to iz srca, a ako to radite samo razmišljajući - napravite problem. To se odnosi i na humanitarnu pomoć, nemojte da pričate o tome, samo uradite. Meni to ne treba. Ja i moj otac Šefik smo na neki način ista osoba, puni samopouzdanja i radimo sve na svoj način. Zato smo u sukobu, ali je i dalje moj otac", naglasio je Ibrahimović.
"Nekad nismo imali ni za kiriju"
Na pitanje da opiše svoje detinjstvo u tri reči, Ibrahimović je izabrao: patnju, agresivnost i to da je "bilo teško". Objasnio je i šta je tačno mislio tim rečima: "Patnja... Bio sam u situaciji da deca rade stvari koje ja ne mogu, mislim prvenstveno zbog nedostatka novca. Otac se trudio, ali nisam mogao da im se približim. Igrao sam fudbal, deca su išla na put, a ja nisam imao novca. Nekad nismo imali da platimo ni za kiriju. Deca su jela slatkiše, ja nisam, druga deca su nosila lepu odeću, ja nisam... Pokušao sam da kradem, ali nisam baš bio uspešan u tome", nasmejao se Ibrahimović.
"Bio sam disciplinovan prilično, otac me je kažnjavao. Ne bih rekao da je to bio za mene 'mod preživljavanja', ali bilo je teško, zato sam patio. Hteo sam da imam nove kopačke, a nisam ih dobio, dok su druga deca imala. Zato kažem da sam patio. Zašto mi je bilo teško? Nisam bio prihvaćen jer sam bio stranac. Drugačije su me percipirali, imao sam braon oči, veliki nos, to nije tipičan Šveđanin. Nisam dobro ni pričao švedski. Nisu me prihvatili zbog toga, dok sam i ja bio brbljivac, ali to je bio deo mog karaktera. Morao sam da budem mnogo bolji od drugih da bih se pohvalio, da rušim zidove da bi me prihvatili, pa i da probijem neke granice da prihvate moje naslednike u Švedskoj. Što se tiče agresivnosti, ja sam iz takve porodice. Mi se ne grlimo, jaki smo jedni prema drugima, a ja sam postao on. Moj pristup je bio agresivan jer sam na taj način pokazivao ljubav, ali to drugi nisu videli. Tako sam vaspitan, nije to da bih nekome pretio, samo sam takav bio", zaključio je on.
Zašto Zlatan ne veruje u Boga?
U skorašnjem razgovoru za "Atletik", Zlatan Ibrahimović je otvorio dušu i pokušao je da svima približi šta zaista misli o religiji zbog koje je godinama "provocirao" uoči velikih verskih praznika.
"Zlatane, ti si sin katolikinje i muslimana - da li si religiozan?", glasilo je novinarsko pitanje na koje je Ibrahimović imao spreman odgovor koji je mnoge iznenadio: "Ne. Ja verujem samo u poštovanje. Tako da ako kažem da 'samo Bog može da mi sudi', na koga ja tu uopšte ciljam tim rečima?", poručio je Zlatan i objasnio da iako te reči ima istetovirane, one nisu upućene njegovim kritičarima nego njemu.
"Daću ti jedan savršen primer. Kada je moj brat preminuo, imao je leukemiju. Gde je bio Bog da mu pomogne? Svakog dana se zahvaljujete Bogu, molite se Bogu. Gde je taj Bog bio tada? U mom svetu, ja sam svoj Bog. To je ono u šta ja verujem i to je deo mog razmišljanja".
BONUS VIDEO: