Posle duge borbe sa nekoliko bolesti, posle mnogo operacija i problema sa zdravljem koji su ga mučili bukvalno četiri decenije, od dana kada je postao heroj umro je "Heroj iz Sevilje"! Helmut Dukadam preminuo je u 66. godini, a sa 27 odigrao je verovatno najbolje finale Lige šampiona kada je jedan golman u pitanju. Tog 7. maja 1986. godine Steaua je posle samo pet golova primljenih na putu do finala igrala sa Barselonom, a Dukadam u finalu nije primio gol. Nakon toga su došli penali, a redom ih je brano Aleksanku, Pedraci, Pćiju i Markosu.
"Bila je to igra logike. Kada sam odbranio prvi penal Aleksanku stavio sam sebe u poziciju izvođača penala i pomislio: 'Ako je golman odbranio penal na desnu stranu, šta sada da radim?' Golmani bi obično promenili stranu i otišli na levo, ja sam ostao desno. A najbolje se to videlo na trećem penala kada sam 100 odsto bio siguran da će Pići Alonso šutirati desno. Kada sam se vratio kući više od 15.000 ljudi čekalo nas je na aerodromu. Kada smo došli tamo desetine hiljada ljudi nam je aplaudiralo, bila je to fantastična atmosfera. Nešto što ti se dešava jednom u životu ili nikada", rekao je Dukadam godinama kasnije.
Te godine je Dukadam bio osmi u glasanju za Zlatnu loptu, a nije obukao dres reprezentacije! Zapravo je jedina dva nastupa na gočlu nacionalnog tima imao 1982. kada je tek stigao u Steauu i to su ostala jedina dva nastupa na golu Rumunije iako je sigurno najbolji golman u istoriji!
PODMUKLA BOLEST GA NAPALA, A REKLI DA JE TO BIO ČAUŠESKU!
Dukadam je rođen u malom selu u blizini Arada. Blizu su obe granice - sa jedne strane mađarska gde je Segedin, a sa druge srpska sa Kikindom i Sentom u blizini. Počeo je da igra fudbal u UTA, klubu iz Arada, a nakon nekoliko odličnih sezona otišao je u Steauu koja je tada krenula da pravi šampionski tim sa Laslom Bolonjijem, Miodragom Belodedićem i ostalim zvezdama. Na kraju je Steaua odigrala dva finala Lige šampiona, a na drugom 1989. protiv Milana Silviju Lung nikako nije uspeo da ponovi partije svog kolege. Iako je Lung tih godina bio prvigolman Rumuunije i imao je 76 nastupa za nacionalni tim, 74 više od Dukadama, primio je četiri gola od čuda koje je stvorio Silvio Berluskoni i nije mogao da ponovi ni delić onoga što je uradio Dukadam.
A Dukadama u timu nije bilo jer je odmah nakon finala sa Barselonom otkrio da ima velike probleme sa krvnim tokom. Imao je retku bolest, krv mu je teško i slabo dolazila u desnu ruku, a kada se povukao sa 27 godina zaposlio se u graničnoj policiji u Aradu odakle je takođe morao da se povuče zbog mediicnskih problema. Godinama su naravno kružile priče da se posvađao sa Nikolaeom Čaušeskuom. čak i da mu je sam Čaušesku pucao u ruku, ali on je to godinama nakon toga poricao.
Probao je i da se odseli u jednom momentu, Amerikanci su mu dali vizu i emigrirao je 2003. ali se sa ženom Ildiko i decom odmah vratio nazad jer je shvatio da mu se ne sviđa američki način života. Kasnije je bio predsednik Steaue i borio se protiv sadašnjeg vlasnika kluba Điđija Bekaljija,
"Pijem 20 lekova dnevno. Neki su za krvotok, cirkulaciju, pritisak, stomak ili za probleme sa varenjem", rekao je 2020. Dukadam. Sada se Rumunije oprostila od svog heroja, koji je u Sevilji 1986. godine pokazao da se fudbal ne igra samo na Zapadu.
(MONDO, N.L.)