Bivši hrvatski fudbaler Igor Štimac (57) ostao je upamćen kao jedan od najvećih protivnika Siniše MIhajlovića na terenu, s tim da je njihovo rivalstvo nekad daleko prevazilazilo granicu sporta. Uostalom, Siniša Mihajlović je svojevremeno otkrio da je u vreme nacionalne histerije u SFR Jugoslaviji uoči utakmice Zvezde i Hajduka u Beogradu Štimac njemu izgovorio da "moli Boga da njegova porodica pobije Mihinu".
U vremenu početka sukoba u Slavoniji, odakle je Mihajlovićeva porodica isterana iz svog doma u Borovu, Mihajlović je na meču protiv Hajduka bio veoma motivisan i na momente izrazito grub prema rivalima. Ovako je Štimac govorio o tome u izjavi za "Podkast Inkubator".
"Nezgodno je da je Siniša bio jedini igrač koji se nije rukovao sa nama pre utakmice Hajduka i Zvezde. On jedini nije. Uzmite, pogledajte utakmicu, koliko je i kakvih imao startove na nama. Jedan je imao Najdoski, sve ostale Siniša. To su bili pogibeljni startovi. Hteo je da nešto nekome dokaže, da je nešto više od onoga što u stvari jeste. To su njegovi problemi i frustracije. A, posle na vrlo grub način komentarisati neke moje izjave prema njemu, to je degutantno. Nemoj izgovore za svoje postupke tražiti u tuđim rečima, tvoji postupci govore samo o tebi i ne traži alibi u drugome. Rekao sam mu - šta je bilo, bilo je, tebi na dušu", izjavio je Štimac.
Komentarisao je Štimac i Mihajlovićeve reči da je njegov najbolji prijatelj iz detinjstva Stipe srušio Sinišinu porodičnu kuću, pucao u njegovu sliku na zidu i oterao mu roditelje za Srbiju, gde su se nastanili u Novom Sadu, gde i danas živi porodica Mihajlović.
"Tvoj prijatelj Stipe je tebi sačuvao roditelje, tada u tvom trenutku, na jedini mogući način koji mu je bio ostavljen. I Bogu hvala da je bio toliko priseban da je mogao tako da postupi, da možeš da danas imaš žive oca i majku, jer drugi su ostali bez njih. Priča se razvukla na drugi način i otišla u nekom drugom smeru. Stipe je kod njih dolazio nekoliko puta i govorio im da više nije sigurno, da ih ne može ni sačuvati, odbraniti, da su tenzije prevelike... Kasnije se desilo ono što smo imali u Beogradu, na Hajduk - Zvezda u finalu Kupa", rekao je Štimac.
"On je stajao iza nekih svojih tvrdnji... Prijatelj koga spominje u knjizi je jedan od mojih najboljih prijatelja, Pipe, Stipe Majić. On je za njega to pričao. Međutim, to je situacija kada reči možeš da pretvoriš iz jednog u drugo. Nije se dogodilo kako je napisano u knjizi, jer je prava istina da je Stipe imao samo jednu mogućnost da njegove roditelje spasi i sačuva im živote - da ih natera da odu. Da ih natera da napuste kuću u to vreme kada nije bilo zdravog razuma. Treba se vratiti u to razdoblje", kazao je Hrvat.
Štimac je rekao da sa Mihajlovićem nikad nije mogao da bude prijatelj posle onoga što su imali.
"Rekao sam jednom da sam mu oprostio kako se ponašao i šta je napravio. Neke stvari podvuku nekakvu crtu, gde ne možeš za nekoga da kažeš da ti je prijatelj ili simpatičan. Možeš čoveku da oprostiš neke stvari, možeš imati korektan odnos, ne mrzeti bilo koga zbog neke gluposti, ali ta crta ne dozvoljava da se gradi neko prijateljstvo, ne bi bilo ni legitimno u toj situaciji. Naravno, žao mi je da Siniše nema više. Deca su izgubila oca, supruga muža, fudbal je ostao bez velikog čoveka", kazao je Štimac.
Sretali su se i kao selektori i imali dogovor
Štimac i Mihajlović sretali su se i kao selektori Hrvatske i Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu. U Zagrebu je na "Marakani" bilo 2:0 za Hrvatsku, u Beogradu je na "Marakani" bilo nerešeno 1:1. Hrvatska je završila na drugom mestu tabele sa tri boda više od Srbije i plasirala se na Mundijal eliminisavši u baražu Island. Miha je održao datu reč da će se povući ako ne odvede nacionalni tim na Svetsko prvenstvo.
Štimac i Mihajlović dogovorili su se uoči tih mečeva da neće svojim izjavama raspirivati strasti među navijačima.
"On i ja smo bili zajedno na seminaru fudbalskih selektora u Varšavi, gde smo razumno poput dvojice odraslih muškaraca rekli da ne smemo da dozvolimo da nas mediji stave u prve borbene redove i da iskoriste našu prepirku koju smo imali da bi bildovali negativnu atmosferu pred meč Srbije i Hrvatske. Najbolji odgovor na to je ćutanje, jedini način da im ne damo povod da bilo šta napišu i toga smo se držali. Nisam dao nijedan komentar, samo sam se bavio analizom Srbije i jedini moj nastup na medijima bila je pres-konferencija pred meč. To je bilo urađeno savršeno u odnosu na ono što se očekivalo. Ipak bi tu trebalo staviti zajednički interes u prvi plan, da sve protekne u miru, jer znaš da kada si na toj funkciji izgovorene reči mogu da naprave grdne stvari na tribinama".
Utakmicu na "Maksimiru", na kojoj je Mihajlović izveo drastično "promešani" sastav Srbije, Štimac pamti kao svoju najveću pobedu u trenerskoj karijeri.
"Sećam se da sam za tu utakmicu dva meseca ranije nazvao Olića i rekao mu 'Pripremi se'. Pričam o utakmici u Zagrebu. Imao sam sa njim dogovor iz poštovanja prema njegovoj karijeri i rekao sam mu da je potreban reprezentaciji, da se stavi na raspolaganje. I koga sam stavio napred? Mandžu i Olu. Visoki presing u prvom poluvremenu. Imali su evropsku odbranu sa Nastasićem, Kolarovim, Subotićem i Ivanovićem, vrhunsku. Doveli smo ih pritiskom i energijom Mandže i Ole u situaciju da prave greške, daš im dva gola iz toga i možeš da kontrolišeš meč. To mi je najdraža pobeda i to nam je jedina pobeda protiv njih", rekao je Štimac u "Podkast Inkubatoru".
"Saslušao sam Stipeta i oprostio"
Ovako je Siniša Mihajlović opisao renutak u kojem su njegovi roditelji morali da pobegnu iz Borova
"To je malo dublja priča, kuću mi je srušio moj najbolji prijatelj Hrvat. Družili smo se, išli zajedno na more, spavao sam kod njega. Kako je počeo taj rat, svi su znali da smo mi najbolji prijatelji. Ja sam tada igrao u Zvezdi. Došao je kod mene kući i rekao mojim roditeljima da treba da idu iz kuće. Oni ga nisu ozbiljno shvatili. Onda je došao drugi put sa još dvojicom i pucao je u moje slike, mama je imala fotke osvajanja Kupa šampiona, on je pucao u njih. Oni su tad videli da nema šale i pobegli su, on je posle toga srušio kuću."
Izjavio je i da se sa tim bivšim prijateljem sreo u Zagrebu, kada je gostovao sa SR Jugoslavijom u istorijskoj noći našeg fudbala na Maksimiru.
"Video sam ga 2000. godine kada smo u Zagrebu igrali protiv Hrvatske. Došao je da me pozdravi, pitao sam ga da li je istina, rekao je da jeste, ali da to nije uradio, da bi ga ubili".
Miha je tvrdio da su imali dugački razgovor.
"Objasnio mi je sve, rekao mi je 'Svi su znali da smo najbolji prijatelji, ja sam morao da dokažem da sam veliki Hrvat. Došao sam kod tvojih roditelja, rekao im to, oni me nisu ozbiljno shvatili. Onda sam morao da dođem opet i pucam u slike, da bi se uplašili i pobegli, tvoju kuću sam morao da srušim. Morao sam da nađem način i njih da oteram, ubili bi me da nisam to uradio'. Kuća će da se izgradi, roditelji su ostali živi. Nema razloga da me laže, on je spasao život mojim roditeljima i sebi. Oprostio sam mu", govorio je Siniša Mihajlović.
Bonus video: