Mladi srpski vezista Aleksandar Stanković, sin Dejana Stankovića, dao je dosad najiskreniji intervju belgijskom portalu "HLN". Govorio je o svemu i nije bežao od pitanja o svojoj fudbalskoj porodici, u kojoj je njegov otac Dejan Stanković doticao zvezde u Interu.
Aleksandar i njegova braća Filip i Stefan tako su praktično "rođeni" kao nerazuri, bez obzira na to što su svi i veliki navijači Zvezde.
"Uvek govorimo da smo se praktično rodili sa Interovim dresom na sebi. Klub nam je kao porodica. Tata je igrao za prvi tim, braća i ja za podmladak. Jesam prošlog leta prešao u Briž, ali sam uvek ostao Interov navijač. To se nikad neće promeniti".
Stankovići u Milanu nisu samo emotivno vezani za Inter.
"Da li hoćeš da čuješ dobru priču? Kada smo braća i ja gledali Interove mečeve kod kuće na TV-u, uvek smo morali da zatvorimo prozore i da pojačamo ton na maksimum. U suprotnom bismo čuli navijače i njihovu proslavu gola - to bi dolazilo do nas pre nego što bismo ugledali na TV-u".
Stankovići su odrastali uz Inter od kada je njihov otac kao zvezda Serije A zamenio dres Lacija milanskom crno-plavom. Aleksandar je rođen u Milanu 2005, njegov stariji brat Filip, sada čuvar mreže Venecije, rodio se u Rimu 2002, a najstariji Aleksandar takođe je rođen u "Večnom gradu", 2000. godine.
"Boli me San Siro, gledao sam ga čim otvorim oči"
Dok se sprema rušenje San Sira, teško im pada što će im nestati i deo odrastanja.
"Boli me to. Kada kažete 'Milano', pomislite na San Siro i na katedralu Duomo. Rušenje stadiona je kao da nestaje deo mog života. Kada sam se budio kao dete, San Siro je bio prvo što bih video kroz prozor. Govorio sam tada sebi 'Jednog dana ću igrati ovde".
Iako je nedavno postigao gol za "A" reprezentaciju, u kojoj će sigurno dugo imati važnu ulogu, i iako je standardan u Ligi šampiona, za sada nije ostvario dečački san o Interu.
"Stigao sam do prvog tima Intera, ali nikad nisam igrao ni minut. Taj san i dalje jurim. Profesionalni sam fudbaler i nisam klinac. Sada gledam samo aktuelni trenutak. U ovom trenutku moje karijere Briž je najbolji mogući tim za mene. Morao sam da igram i da steknem samopouzdanje".
Inter je hteo da ga pošalje u neki tim Serije A, raspitivali su se i Štutgart i Volfsburg.
"Ipak, odlučio sam da to bude Briž. Od prvog razgovora sa klubom bio sam ubeđen da je to pravo rešenje. U julu sam imao sastanak sa sportskim direktorom i izvršnim direktorom u hotelu u Milanu i posle dva minuta priče, znao sam dovoljno da mogu da kažem 'Da'. Bio je to dobar osećaj".
"Odlučujući faktor bio je to da je Briž veliki tim, koji daje šansu mladima i koji nastupa u Ligi šampiona. Inter je malo razvukao pregovore, ali bio sam siguran da će dogovoror biti postignut".
Inter i dalje ima opciju da ga otkupi za 23 miliona evra posle jedne sezone i za 25 miliona posle druge. Da li matični klub i dalje veruje u njega? "Ne znam, morate to da pitate Inter".
"Otac mi uvek ponavlja jedno"
Njegov otac Dejan Stanković trenutno je slobodan posle rastanka sa Spartakom iz Moskve i bio je u Belgiji da podrži svog najmlađeg sina.
"Bio je na tribinama protiv Šarlroa. To mi je stvorilo dodatni pritisak. Kroz fudbal možemo da se sretnemo samo nekoliko puta godišnje i nije mogao da dočeka da me vidi ovde uživo. Pričamo o mnogim drugim stvarima, ali o fudbalu svakako posle svakog mog meča. Na svakoj utakmici vidi nešto što sam mogao da uradim bolje".
"Uvek me podržava, bilo šta da radim. Ponavlja mi: 'Nećeš biti savršen, ali moraš da težiš ka tome", objasnio je Stanković junior.
Šta mu je otac rekao kada je potpisao za Briž?
"Da je to dobar korak u karijeri, ali da bude jasno - bila je to moja odluka. Javio sam mu da sam već doneo odluku".
Stanković odaje utisak skromnog mladića i ne ponaša se kao da je sin velike zvezde.
"Otac nas je tome naučio. Nikad nije forsirao mene ili braću da igramo fudbal. Bilo nam je dopušteno da napravimo sopstvene izbore. Ali jeste nam na početku razjasnio da moramo da budemo 'gladni' da bismo nešto ostvarili. I stavio nam je do znanja da idemo sami u ovo i da nam niko neće pokloniti bio šta. Skroman sam i ne ponašam se kao vedeta, mislim da je to normalno".
Novinar belgijskog portala pohvalio je Aleksandra Stankovića i rekao mu da je malo puta naišao na tako zrelog 20-godišnjaka.
"Sazreo sam u prošlih godinu i po, koliko sam živeo sam u Lucernu i sada u Knokeu. Iznenada morate sami da rešavate svoje probleme i to mogu da radim, takođe. Preporučio bih svim mladim fudbalerima da napuste zonui komfora. Izazovite sebe. Ako možete da kroz ovu bitku idete sami, onda ste sposobni da ostvarite velike stvari. Ako ste nostalgični i ako zbog toga ne igrate dobro, biće teže. Na ovaj način uspevate da upoznate sami sebe"
"Stefanova karijera? To je tužna priča"
Njegov stariji brat Stefan je često u Belgiji i podržava ga.
"Tako je, ali sada neće neko vreme. Ima strah od letenja. Uvek je to imao. Voli da dolazi u posete, ali zaista moram da ga ubeđujem da doputuje ovde. Kada je Stefan ovde, to mi daje pozitivnu energiju. O svemu mogu da razgovaram sa svojim bratom"
Za razliku od braće Aleksandra i Filipa, Stefan nije uspeo da izgradi profesionalnu karijeru. Bio je veliki talenat, igrao je i za kadetsku reprezentaciju Srbije, ali je pritisak na njemu kao najstarijem sinu bio preveliki.
"To je tužna priča. Stao je sa 17 godina, kada je igrao za Inter. Prezime mu je stvaralo preveliki pritisak. Ljudi jedva čekaju osude nečijeg sina. Veliki pritisak mu je nametnut 'spolja'. Jednog dana je ustao ui rekao - bilo je dosta, izgubio sam zadovoljstvo. Stefan je bio sjajan fudbaler, bolji od Filipa i mene, levonogi, brzi vezista i veliki potencijal. Ali psihološki mu je bilo preteško".
Stanković je naglasio da su svi u njegovoj porodici borci.
"Slušajte, moja braća imaju najjači karakter. Ja sam direktna osoba i mogu da neke stvari 'isključim', ali Stefan je najostljiviji i najstariji brat to mora da bude. To ume da oteža stvari".
Da li i Aleksandar Stanković oseća taj pritisak?
"Nedavno sam video intervju Đulijana Simeonea, Dijegovog sina. Prošao je iste stvari kao i ja. Kada ste dete i uđete u tim, ljudi odmah govore: 'Tu si samo jer ti je otac Dejan Stanković'.- Kao dete osećaš da si uradio nešto pogrešno, a samo želiš da igraš fudbal. Sin svakog velikog fudbalera ima taj problem. Uvek će ti stavljati takve predrasude. Pogledajte sina Kristijana Ronalda, koga kritikuju dok je još mali. Kada to vidim, samo pomislim - pustite ih da igraju fudbal. Što sam stariji, više se navikavam na to. Više me nije briga. Neka pričaju šta hoće".
"Kimih ili De Jong? Hans Vanaken!"
Koji igrač je Stankovića impresionirao u Ligi šampiona?
"Džošua Kimih. I Frenki De Jong", rekao je kao iz topa.
Ne Lamin Jamal?
"On je najbolji igrač na svetu. Tako je, prosto. Ipak, gledam uglavnom igrače na svojoj poziciji. Impresivno je koliko Kimih i De Jong brzo razmišljaju. Tako su inteligentni... Pokušao sam da im to 'uzmem', ali igraju drugačijem nivou. Nadam se da ću nekad stići tamo, ali shvatam da moram da napredujem na svim poljima".
Kada bi morao da bira između Kimiha i De Jonga, Stanković bi rekao - Hans Vanaken (33, ofanzivni vezista Briža).
"Hans je neverovatan. Razmišlja tri puta brže od ostalih. Osetio sam koliko je dobar posle samo jednog treninga. Hans mi olakšava život u sredini terena. Mogao je da ostvari veliku karijeru u inostranstvu. Trenirao sam sa Hakanom Čalhanogluom, Nikolom Barelom i Henrikom Mkitarjanom. Hans je na njihovom nivou i to zaista mislim. Skoro sam rekao i bratu - budi sigran da Hans oseća gde ćeš utrčati. Trik je u tome da to shvatiš i da razmišljaš kao on. Moraš da ga shvatiš. Hans je magija".
A Hakan Čalhanoglu?
"Otac mi je idol i to svi znaju, ali Čalhanoglu mi je omiljeni igrač, uz Barelu. Oni su vanzemaljci. Nekad sam dolazio na trening samo da bih gledao kako igraju. Možete uzeti kesu kokica i uživati gledajući ih. Zabavljaju se na terenu", rekao je Stanković junior.
/Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija/
Bonus video: Doček za Dejana Stankovića u Zvezdinom Pioniru