Haotičnu jesen u prvaku Crne Gore, Budućnosti iz Podgorice, obeležili su loši rezultat, pad na tabeli skoro do zone ispadanja, česte promene trenera i "seča" u svlačionici.
Doskorašnji trener Dejan Vukićević u novembru je napravio rez u ekipi i odstranio iz sastava nekoliko iskusnih igrača, na čelu sa "senatorima", Petrom Grbićem (37), Igorom Ivanovićem (35), Lukom Mirkovićem (35), Vladanom Adžićem (38) i Adnanom Orahovcem (34).
Pri kraju katastrofalnog prvog dela sezone, okončanog sa četiri poraza u nizu, Vukićević je optužio sklonjene igrače da su "imali svoje igrače", da su kraj njih i članovi uprave bili gosti u klubu i slično.
Pomenuta petorka igrača odgovorila je ovog vikenda Vukićeviću, koji je pre tri dana zvanično napustio klub jer je podneo ostavku, a Upravni odbor ju je prihvatio. Navedeni igrači nazvali su ga "rijaliti igračem i glumcem", optužili ga da je pravio pompe umesto pobeda i ukazali na to da su mimo pravila bili naterani da treniraju od 15 časova samostalno.
Naveli su skrajnuti fudbaleri Budućnosti i to da su tužbom, odnosno svojim potraživanjem prema klubu mogli da blokiraju transfere najvećeg crnogorskog tima. Doveli su u pitanje način na koji je Vukićević ostvarivao pobede i osvajao trofeje i pozvali javno svoje bivše trenere u Budućnosti, uključujući i Nenada Lalatovića, da se oglase i da kažu da li su tačne optužbe koje je iznosio na njihov račun.
Pročitajte saopštenje navedenih igrača FK Budućnost.
"Nećemo terati cirkus kao bivši trener"
"Posle učestalih monologa rijaliti igrača i glumca koji je radio sve osim svog posla, a koji je upravo tražeći krivce u svemu osim u samom sebi ostao bez posla nakon što je Budućnost doveo do najniže tačke u novijoj istoriji kluba, došlo je vreme za naš glas - zbog naših porodica, imena i prezimena koje imamo, zbog naših prijatelja, zbog Budućnosti, navijača, "varvara"...
Naš glas bi se čuo sve i da je situacija drugačija, ali smo čekali da se završi polusezona kako naši drugovi iz svlačionice ne bi gubili fokus, ali očigledno da je to sa bivšim trenerom bilo nemoguće, jer je sam pravio pompe iz dana u dan umesto da je donosio pobede. Za razliku od bivšeg trenera nećemo držati monologe i terati cirkus jer je naš klub završio na poražavajućem sedmom mestu na tabeli, a to nismo radili ni kada su nas odvojili da treniramo sa strane, sami u 15.00 sati, što je protivno svim FIFA pravilima, jer je Budućnost iznad svih nas.
Nismo želeli klubu i saigračima da stvaramo još veći problem, a mogli smo vrlo lako, jer je samo jedan papir mogao da blokira račun naše Budućnosti ili transfere. Ali to bivši trener nije znao, jer je ostao u nekom svom vremenu od pre 15 godina, a tadašnji fudbal i rad su dijametralno suprotni od današnjeg...
"Samoproglašeni najbolji trener"
A u tom vremenu je samoproglašeni najbolji trener Crne Gore, ima nekoliko trofeja i nekoliko pobeda, svi znaju kako je do njih došao, ali i to malo što ima predstavlja kao da je neviđen uspeh. I naravno, iz godine u godinu kopa jamu "svojoj" Budućnosti. Od tada do danas, naravno, nije uradio ništa vredno pomena.
I zbog toga smo dužni da upoznamo javnost sa činjenicama i saopštenjem stavljamo tačku na bilo kakvu dalju raspravu, jer ne želimo da od Budućnosti pravimo šaradu u kojoj bivši trener očigledno uživa, jer je Budućnost klub, stogodišnjak koji zaslužuje najbolje, koji je svetu podario najbolje, a koji je svima nama dao mnogo...
Pozivamo sve trenere koji su nas trenirali - od Branka Brnovića, preko Mladena Milinkovića, Aleksandra Nedovića, Miodraga Džudovića, Ivana Brnovića, Ivana Delića i Nenada Lalatovića - da kažu da li smo ikada trenirali kad smo hteli i koliko smo hteli, da li smo postavljali uslove i diktirali tempo treninga ili bilo čega...
Pozivamo kondicione trenere koji su radili sa nama Nikolu Vukčevića i Milivoja Grbovića, doktora Nermina Abdića, fizioterapeute Zorana Jovovića i Damira Zejnilovića da kažu koliko smo bili fizički spremni (pojedinci i najspremniji u ekipi), koliko smo utakmica odigrali pod injekcijama za dobrobit kluba, da li smo ikada namerno preskočili utakmicu ili možda lažirali povredu...
Ne stidimo se, za razliku od bivšeg trenera, da pomenemo imena, jer sve što pričamo je istina i nemamo čega da se stidimo, a imena se obično ne pominju samo kada neko želi da manipuliše javnošću. Toliko znamo.
Nas petorica verovatno sasvim slučajno imamo oko 1.000 utakmica u plavom dresu, pored toga još slučajnije smo osvojili 33 titule, a jedan od nas je počeo svoju 11. sezonu u klubu - i naravno da će pustiti korene, jer je Budućnost njegova kuća. A u toj kući niko nikada nije bio gost, jer je prihvaćen oberučke sa svim dostojanstvom koje Budućnost nosi sa sobom, jer samo zajedno možemo da pravimo pravu sliku Budućnosti.
Ta zajednička slika se najviše ogleda u mladosti Budućnosti, kojoj nikada nismo bili prepreka, nego najveća moguća podrška, pa smo sa oduševljenjem prepuštali svoja mesta Viktoru Đukanoviću, Lazaru Mijoviću, Milanu Vukotiću, Vasiliju Adžiću, Andriji Bulatoviću, Bodinu Tomaševiću... I uvek će tako biti, a naši dobri odnosi sa svima njima govore o tome da smo im značili na njihovom putu razvitka.
Na kraju, verovatno nas čeka još jedan monolog čoveka koji je potrošio i poslednju trenersku šansu baveći se više izgovorima nego rešavanjem problema. I opet ćemo verovatno slušati izgovore.
P. S. Neka bivši trener bude svestan da će neki od nas još da igraju i neka bude ubeđen da ćemo još dugo da radimo i da osvajamo trofeje. To baš ne možemo reći za njega", poručili su "otpisani" igrači Dejanu Vukićeviću.