Legendarni škotski fudbaler Džon Robertson preminuo je u 73. godini i njegova smrt uzdrmala je ljubitelje ostrvskog fudbala. Bio je heroj uzastopnih pobeda Notingem Foresta u finalima Kupa šampiona - 1979. godine kao asistent Trevoru Frensisu za 1:0 protiv Malmea, a 1980. godine kao strelac gola za titulu prvaka Evrope protiv Hamburga.
Pod vođstvom čuvenog menadžera Brajana Klofa, Robertson je vraćen sa transfer-liste kluba 1975. godine i postao je jedno od najboljih krila na svetu. Notingem Forest bio je tih godina vodeća evropska sila, a "Pikaso", kako su ga zvali, bio je prva zvezda ekipe.
Desni bek Viv Anderson dobio je najviše glasova među saigračima u izboru za Zlatnu loptu 1980, Trevor Frensis bio je strelac gola za istorijsku titulu 1979, a golman Piter Šilton bio je od 1977. do 1982. zadužen za mrežu te fudbalske sile. Ipak, posle Robertsonove smrti, poznavaoci engleskog fudbala ipak njegove vrline i zasluge ističu malo više od zasluga i kvaliteta ostalih.
"Samo budi na pravom mestu, Džon će obaviti sve"
"Bilo je prilično lako videti da, ako želiš nešto da stvoriš, samo treba što brže izneti loptu do Robertsona. Svaki napadač koji je dolazio u klub znao je da, kada Džon iznese loptu na tu stranu, mora da uđe u kazneni prostor i pokuša da napravi makar metar prednosti u odnosu na defanzivca, jer će mu on uputiti loptu koja je precizna", rekao je za Bi-Bi-Si njegov saigrač Džon Mekgovern.
"Svi dobri igrači su, naravno, konstantni, ali Džon je bio izuzetno konstantan. Taj momak možda nije izgledao kao Džordž Best, ali je u svakom pogledu bio jednako dobar kao on. U tim finalima Kupa šampiona ne bismo pobedili da Džon nije uradio nešto nesvakidašnje. U takvim situacijama uvek si mogao da se osloniš na njega".
Sarađivao je dugo sa svojim saigračem iz Foresta, a potom uspešnim menadžerom Martinom O'Nilom.
"Bio je prelep fudbaler koji je mogao da igra sa obe noge, imao je neverovatne sposobnosti. Stalno se vraćam toj reči - oslonac. Veoma retko je propuštao utakmice i bilo nam je potrebno da Džon igra baš svaku od tih utakmica. Mislim da je ostavio dubok trag u fudbalskoj istoriji", kazao je on.
Zajedno su radili u Seltiku.
"Džonov povratak u Škotsku da vidi porodicu bio je za njega veoma velika stvar. Veoma retko je uspevao da dođe kući, a onda je čuo za tu priliku da se vrati kao pomoćni trener u Seltik. Džon je zaista uživao u toj ulozi. Bio je poseban saradnik, bez ikakve sumnje.
"Ljudi su se, da tako kažem, vezali za Džona - zaista jesu. Bilo je nešto posebno u vezi s njim. Igrači su imali ogromno poštovanje prema Džonu kao fudbaleru i svako ko je igrao na njegovoj poziciji dolazio je kod njega po savet. Čuo sam čak i od današnjih vrhunskih igrača iz Premijer lige da kažu kako je Džon imao veliki uticaj na njih kroz svoje savete".
Najoriginalniji opis Džona Robertsona dao je bivši novinar Bi-Bi-Sija Mik Vormald.
"Priča o Robertsonu, rekao bih, predstavlja priču nade i inspiracije za ogroman broj ljudi. Na kraju krajeva, Robertson je bio onaj neuredni, buckasti mališan koji je dva puta pokorio celu Evropu".