Jugoslovenski i hrvatski arhitekta Boris Magaš, koji je osmislio Poljud, stadion Hajduka iz Splita, veoma detaljno i precizno govorio je o ideji njegovog postanka. U danima kada se iz Hajduka sve glasnije najavljuje da će nekad najlepši stadion Jugoslavije biti srušen, Hrvatska radio-televizija podsetila je na njegove reči o dizajnu splitskog hrama sporta, u vreme kada se Poljud gradio, 1978. godine.
"Budući da je stadion odnos igrača i sportista i gledalaca, onda kada razmišljam šta je ono što su najbolje svet i istorija najbolje dali, to je grčki teatar. Gde u zadnjem redu čuješ kako je novčić pao u sredini, u kojem je sve usredsređeno i u kojem sve funkcioniše i osim toga, u pejzažu leži briljantno", govorio je Magaš.
Ideju za koncept Poljuda takođe je nalazio u istoriji, ali i u osećaju.
"Kad sam na terenu i šta god radio, trčao ili igrao, moram znati da je taj mosor u blizini, da mi je Marjan glava prostora u kojem dišem. Moram da osetim bor koji je u neposrednoj blizini. Moram živeti sa tom okolinom onako kako bi stari Grk u realizaciji shvatanja sveta trebalo raditi svoj sport", dodao je on u emisiji "Portet: Boris Magaš".
Priznavao je i decenijama posle izgradnje da je proživeo mnogo muka dok se Poljud gradio.
"Poljud je bez dileme najjača arhitektura koju sam napravio. Tokom izgradnje Poljuda proživeo sam mnogo ružnih stvari, završio na operacionom stolu na kojem su mi vadili žuč, ali ja sam ga ipak napravio. Kad sam ga gradio, imao sam manje prihode od šefa gradilišta, ali sam ga ipak napravio, to su bili sticaji okolnosti. Dali su mi prazan stan u Splitu, ne znam čiji, da u njemu živim. Dve i po godine se gradion stadion i dve i po godine me je automobil vozio u 6 ujutru, a u 10 uveče me je vozio nazad. Tako svaki dan, jedino uz pauzu za ručak. Tako se gradio Poljud".
Koncept stadiona bio je da bude izgrađen kao "školjka".
"Slažem sredinu sa prozračnim krovom, radim konstrukciju koja će lebdeti bez stubova, da bude školjka. Nalazim se na moru, da čim kažem 'školjka', odmah miriše more i odmah stadion drugačije govori", govorio je Magaš.
Split ima četiri opcije za stadion
Prema nedavno predstavljenoj studiji, postoje četiri opcije za budućnost "Poljuda".
- Izgradnja novog stadiona na Brodarici, u gradskom kvartu Splita, stambenoj zoni smeštenoj relativno blizu centra grada i važnih saobraćajnica. Cena 319.444.902 evra
- Sanacija Poljuda - cena 184.054.800 evra, a bez uračunate vrednosti postojećeg zemljišta iznos je 82.482.600 evra
- Izgradnja novog stadiona na Poljudovoj lokaciji - 461.673.239 evra, odnosno 316.126.246 evra bez vrednosti zemljišta
- Izgradnja novog stadiona na novoj lokaciji, za cenu od 679.306.959 evra, odnosno 577.734.759 evra bez vrednosti zemljišta
Prema studiji izvodljivosti "Fudbalski stadion i kamp u Splitu", treća opcija čini se kao jedina moguća i izvodljiva, ako se uzmu u obzir finansijski rezultati koji daje sve potencijalne rizike.
"Split je s ovim miran 40 godnia"
"Naš zadatak bio je pokazati brojke, a one ne lažu. Po njima, ispalo je da je opcija 3 u smislu izvodljivosti i društvenih ukupnih koristi za klub, grad, državu i zajednicu u celini praktički jedina izvodljiva. Ona uključuje gradnju novog stadiona na lokaciji Poljud uz rekonstrukciju Parka mladeži te novi kamp u Stobreču. Ako ćemo još preciznije, govorimo o novom stadionu na mestu Poljud, uz 1500 spoljnih parkirališnih mjesta. Trgovački sklop pored stadiona, kongresni centar u samom stadionu. Hotel po modelu prava gradnje na toj lokaciji. Na prostoru sadašnjeg Parka mladeži bila bi atletska dvorana i atletski stadion. Uz navedeno još i kamp u Stobreču. S tom opcijom Grad Split je u sledećih 40 godina u dva sporta, atletici i fudbalu miran, što se tiče investicija", objasnio je Krešimir Budiša iz kompanije "UHY Savetovanje", koja je mesecima i pravila studiju izvodljivosti.
"Sve se dosad svodilo na kafanske priče"
Svoj stav izneo je i gradonačelnik Splita, Tomislav Šuta.
"Nakon 50 godina smatram da je vreme da Split, odnosno Hajduk, dobije novi stadion. Studija izvodljivosti je temeljni dokument u kojem se sagledavaju sve opcije, i to je jedini ispravan i profesionalan pristup ispod kojeg se ne može ići. Ovo je prvi put da je Grad izašao s takvim jednim celovitim dokumentom, jer se u prošlosti sve svodilo na kafanske priče bez temelja i stručne podloge. Želim naglasiti da ja imam svoje mišljenje i da poštujem struku. Sve zajedno je bilo takođe i komunicirano sa državom i dao sam određene informacije Vladi Republike Hrvatske i samom resornom ministru. Ministarka kulture je upoznata s ovom opcijom i, što se tiče same kulturne baštine, postoji opcija skidanja statusa kulturnog dobra", kazao je gradonačelnik Šuta i najavio da će sve navedeno izložiti na sednici Gradskog veća uz pokretanje savetodavnog referenduma.
Ko je bio Boris Magaš?
Hrvatski arhitekta i teoretičar arhitekture Boris Magaš rodio se u Karlovcu 1930. godine, a preminuo u Rijeci 2013. U Zagrebu je diplomirao na Tehničkom fekultetu, a od 1967. je vodio grupe u projektnom bioru Interinježering u Zagrebu. Od 1969. bio je glavni projektant u Građevinsko-projektnom zavodu u Rijeci, a od 1974. vanredni, pa od 1980. godine redovni profesor na Tehničkom fakltetu u Rijeci. Doktorirao je 1977. godine u Zagrebu i u njemu od 1983. do penzije 2000. bio redovni profesor, kao i na čelu katedre za istoriju i teoriju arhitekture.
Projektovao je Muzej narodne revolucije BiH u Sarajevu 1958, učestvovao je u turističkoj izgradnji jadranske obale, arhitektonski oblikovao hotelske komplekse Solaris kraj Šibenika i Haludovo u Malinskoj.
Poljud je po njegovoj ideji građen od 1976. do 1979. za Mediteranske igre u Splitu 1979, uz kapacitet od 50.000 mesta.